Prisli, Hemingvej, Broz, Hruščov, Edison, Naser, B. B. King - sve ove slavne ličnosti spaja činjenica da su bili dijabetičari!

BEOGRAD - Šta spaja najveću zvezdu rokenrola Elvisa Prislija, pisca Ernesta Hemingveja i bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita? Malo toga, osim činjenica da su sva trojica bili dijabetičari.
U tom "društvu" su, između ostalih, državnici Nikita Hruščov, Gamal Abdul Naser, Anvar el Sadat, naučnik Tomas Edison, pevačica Ela Ficdžerald, gitarista B. B. King, glumica Hale Beri.
Dijabetes nije smetao američkom teniseru Arturu Ešu da 1975. godine postane prvi crnac koji je pobedio na Vimbldonu, a ni britanskom veslaču Stivu Redgrejvu da 2000. godine u Sidneju osvoji zlatnu olimpijsku medalju.
Koliko daleko može da se stigne, kada je dijabetes pod kontrolom, najbolje je pokazao italijanski alpinista Marko Petufo, koji je 2002. godine osvojio vrh na Himalajima (8.201 metar). Petufo je, inače, dijabetičar od 10. godine, a učestvovao je u brojnim ekspedicijama na Andima, Kilimandžaru, Alpima...
Šećerna bolest jedno je od vodećih hroničnih oboljenja u svetu.
Poznato je da je 2003. godine bilo 194 miliona obolelih, sada ih ima oko 196 miliona, a procenjuje se da bi za 20 godina taj broj mogao da bude čak 360 miliona. Istovremeno, smatra se da na svakog registrovanog bolesnika postoji još jedan koji ima dijabetes, a to ne zna.
Poslednjih godina najviše novih slučajeva zabeleženo je u Indiji, Kini, Brazilu i SAD-u, dok u Evropi prednjače Finska, Nemačka i Malta.
Predsednica Udruženja za edukaciju dijabetičara SCG, profesor doktor Georgina Pudar smatra da je loša ishrana uticala da se na vrhu lestvice nađu siromašne države, dok za stanovništvo u SAD-u kaže da "prvenstveno ima problem sa gojaznošću".
- Amerikanci imaju najgori mogući način ishrane i najmanje fizičke aktivnosti. Žalosno je što i mi u jurnjavi za što višim standardom pokušavamo da imitiramo ono najgore - kaže doktorka Pudar.
Međutim, nisu samo to uslovi za "epidemiju" ove bolesti. U nekim državama postoje i druge specifičnosti.
- U malim sredinama kao što su Malta ili Sicilija dolazi do većeg mešanja osoba sa genetskom predispozicijom. Na primer, stanovništvo Malte ima dobar standard, jede zdravu hranu, ali ima manji izbor partnera. Zato je genetska predispozicija više zastupljena. Generalno, to i jeste karakteristika zatvorenih sredina.
Kada neka osoba oboli od dijabetesa, prvo se sprovodi dijeta, a u organizam se ne unose velike količine šećera i ugljenih hidrata koje provociraju veće lučenje insulina.
- Štos je da se insulin prištedi. To znači - ishrana bez mnogo ugljenih hidrata i masti, veća fizička aktivnost kako bi se potrošila glukoza, da pankreas ne bi morao mnogo da radi i gubitak telesne težine, čime se umanjuju mogućnosti za komplikacije - navodi doktorka Pudar.
VERA MILOSAVLJEVIĆ

Vojvođani "vuku"

U Srbiji se pretpostavlja da ima između 300.000 i 400.000 obolelih od šećerne bolesti, od kojih je u Beogradu više od 100.000.
- Kada uporedimo stopu oboljevanja kod nas sa, na primer, Italijom ili Francuskom, mi se tu praktično uklapamo. Neki proračuni pokazuju da je kod nas stopa oboljevanja oko četiri do pet odsto. Na jugu Srbije i na Kosovu je manja, ali Vojvodina "vuče", jer je tamo prema procenama između sedam i osam odsto - kaže doktorka Pudar i dodaje da je razlog za to što se u Vojvodini jede mnogo masne hrane i puno testa.
Ona je objasnila da su faktori rizika za pojavu dijabetesa ishrana, fizička aktivnost i gojaznost. - Može da postoji genetska predispozicija, ali ako ne postoji "savez" sva tri faktora, do dijabetesa neće doći.

Izvor: Press