Flajner: Ujedinjenim nacijama preti samoubistvo

Švajcarski stručnjak za pravo Tomas Flajner je upozorio kako bi Savet bezbednosti UN iz temelja uzdrmao svetski poredak i podrio temelje medjunarodnog prava ukoliko bi, kojim slučajem, podržao predlog izaslanika Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije,

"Sa moje tačke gledišta, bilo bi to krucijalna prelomna tačka. Prvi put jedna asocijacija suverenih država odlučivala bi o razgradnji neke svoje članice...Može li iko da zamisli da bi ijedno razumno ljudsko biće pristupilo klubu koji ima pravo da uništi nekog svog člana, jednostavnom odlukom uprave?
Ujedinjene nacije ne bi trebalo da budu udruženje samoubica", primetio je Flajner koji je i stalni pravni savetnik pregovaračkog tima Srbije za status Kosmeta.

Flajner, profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Frajburu i Direktor tamošnjeg instituta za federalizam, je izneo kako je nedavno bio u Šri Lanki, ostrvskoj državi u Indijskom okeanu u kojoj već tri decenije traje gradjanski rat, a pre toga u Indiji u kojoj tinjaju separatističke pobune.

"Moji saradnici rade na problemima u Sudanu, Obali Slonovače, na rogu Afrike, u Gruziji, na Kipru. U svim tim oblastima, u kojima je aktivan naš Institut, postoji strah od nametnutog rešenja kojim bi Savez bezbednosti dao legitimitet jednostranoj secesiji Kosova," primetio je Flajner.

Flajner je u vezi koncepta suštinske autonomije koju je predložio zvanični Beograd, a izaslanik Ahtisari odbacio kao neodrživ, kazao kako smatra da je "održivo svako rešenje koje je odraz konsenzusa zainteresovanih strana. Smatram da, u kontekstu situacije na Balkanu, nije fer reći da je održivo rešenje koje podržava jedna strana, a druga mu se svesrdno protivi," dodao je on.

Flajner je dalje izrazio uverenje kako bi "pravi pregovori doveli do konsenzusa dve strane. Za to je potrebno vreme. Problem s dosadašnjim pregovorima bio je u tome što su od početka svi znali da je osnovni cilj Martija Ahtisarija da predloži dokument koji će predvidjati nezavisnost Kosova. Zato nije ni bilo pravih pregovora. Na toj osnovi ne može biti konsenzusa," istakao je Flajner.

Po Flajneru, onaj ko posreduje u pregovorima, pre svega, treba uvek da kontroliše proces, ali ne i njegov sadržaj.

"Daću vam jedan primer: 24. jula prošle godine održan je prvi razgovor na najvišem nivou, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije i Kosova. Koštunica i Tadić tada su rekli da 'predlažu, i da žele da tragaju za kompromisom'. Ahtisari je odgovorio: 'Ne želim više da čujem reč kompromis, želim samo reč - rešenje'. Umesto da je rekao: 'Odlično što je jedna strana za konsenzus'".

Flajner je zaključio kako "u ustavnim pitanjima, i kada se regulišu medjuetnički konflikti, ne stoji ekspertsko rešenje za koje se može reći da je najbolje. Najbolje rešenje u ovakvim slučajevima može biti samo ono koje je zasnovano na konsenzusu svih zainteresovanih zajednica. Postoje ustavi koje nisu predlagali stručnjaci, ali su, ipak, najbolja rešenja - jer su ih prihvatile sve zajednice, što je omogućilo da se država razvija, a da se različitosti "drže" zajedno.

Izvor: MTS-Mondo