Како су Хрвати намеравали да освоје Требиње

Иако у Хрватској и Босни и Херцеговини упорно настоје да прикажу како је Србија извршила агресију на ове бивше југословенске републике, дубровачки лист Глас града у фељтону «Како је дубровачка 163 бригада требала ући у Требиње» отворено пише како је Хрватска војска 1995. године планирала да окупира Требиње. Операција је шифровано названа «Бурин», а Хрвати су планирали да освоје Требиње и хидроелектрану Гранчарево, и да утврде положаје надомак Билеће.

2010/03/19. Требиње - Стара народна изрека каже да ако не лаже коза лаже рог. Ратна пропаганда у Босни и Херцеговини и Хрватској, као иу готово свим развијеним земкља западнг света створила је слику да су СРБИЈАА Црна Гора изврше агресију и окупирале делове суседних бивсх југословенских република. Иако никада није доказано да су регуларне трупе Војске Југославије након маја 1992. године боравиле и изводиле ратна дејства на подручу Хрватске, ова република је тужила Србију Међнародни суду у Хагу за агресију, и тражи надокнаду ратне шете.

Ипак, и сама Хрватска штампа признаје да су Хрвати извршили агресију на суседну Босну и Херцеговину и да су окупирали добар део њене територије, углавном насељен Србима. У јесен 1995. године анакон операције «Олуја» Хрватска војска и сарадњи са Армијом Босне и Херцеговине окупирала је десетак општина у босанској Крајини и дошла надомак Бањалуке.

У борбама око Мркоњић Града погинуо је и генерал Андрија Матијаш звани паук, командант четврте гардијске бригаде Хрватске војске. Тиражни дубровачки недјељник «Глас града» већ више седмица пише о плановима како су припадници Хрватске војске планирали да заузму Требиње и Љубиње, те овладају важним хидроенергетским објектом - хидроелектраном Гранчарево на Билећком језеру.

Користећи документацију из архиве Хрватске војске доктор историјских наука Јакша Рагуж детаљно пише о плановима и акцији «Бурин». У више наставака фељтона «Како је дубровачка 163 бригада требала прва ући у Требиње» Рагуж наводи да су операцију «Бурин» требале провести 114 бригада из Сплита, 115 бригада из Имотског, 116 бриграда хрватске војске из Метковића, 156 домобранска пуковнија из Макарске, 163 бригада из Дубровника те гардијске бригаде из Сплита, Загреба, Бјеловара и Сесвета. У акцији су требале учествовати и поморске јединице у артиљеријској подршци, као и хрватска авијација. Напад је требао да се одвија из два правца.
Главнина снага коју су чиниле четврта сплитска гардијска бригада, 114 и 144 бригада Хрватске војске требала је из правца Неума и Стоца преко Жегуље да заузме Љубиње и преко стратешки важне планине Видуша избије на Билећу. Други правац и помоћни смер напада требало је да изврше 156 домобранска пуковнија из Макарске те 163 дубровачка бригада без конаваоске батаљона уз подршку специјалних полицијских јединица. Ове снаге концентрисане на окупираном подручју требињске општине и Конавала требало је да из правца села Орах, Жупе и преко села Главска и Биоград уђу у Требиње и расцјепке снаге Требињске бригаде.

Помоћни напад у овом сектору требао је да иде и из села Церовац, Увјећа и Џиварско Пољице са циљем да се Требиње стави и полуобруч. Трећи и најслабији напад који је требао да завара припаднике Војске Републике Српске ишао је из правца села Равно и Завала у Поповом пољу. Да би се осигурали од евентуалне подршке и интервенције Југословенске војске Хрвати су били планирали да упадну у демилитаризовану зону на Превлаци која је била под надзором Уједињених нација, и ту осигурају одбрану од црногорских страна. Овде је требала да се укопа прва бојна Првог хрватског гардијског здруга. Наглашава се да су снаге у Конавлима добиле изричито наређење да без посебног одобрења начелника Главног строжера Хрватске војске није смела да се отвара ватра у правцу Боке Которске. Посебне задатке имала је хрватска морнарица и авијација која је требала да пружи максималну артиљеријску подршку, ау нападу су требале да буду ангажоване и јединице Хрватског вијећа одбране из Западне Херцеговине које су требале да се ставе под команду команданта Јужног бојишта генерала Јанка Бобетка, који је требао да руководи операцијом «Бурин».

У фељтону се даље наводе прецизни задаци појединих јединица и команданата, а наглашава се да су у Требиње симболично прве требале да уђу јединице 163 бригаде из Дубровника. Операција је требало да траје пет дана а крајња тачка је било Билећко језеро, а припадници Хрватске војске требале су да заузму и хидроелектране Горица и посебно важну хидроелектрану «Гранчарево» на Билећком језеру, а да потом се утврде и пређу у дефанзиву.

Овај фељтон јасно говори о агресивним плановима и акцијама Хрватске војске на подручју Босне и Херцеговине и намерама да се окупира знатан део њене територије са које би се протерало становништво. Акција је требала да се изведе у касно лето и позну јесен 1995. године када је након дужег периода релативно мирног периода дошло и до већих окршаја на дубровачко-требињском ратишту.

Наиме, Хрватске војска у то време бомбардовала је Требиње, приградска насеља и бројна села на подручју ове општине. У то време чак и пре напада део становништва Требинае напустио је град и отишао у суседну Црну Гору или Србију јер се говорило да је Требиње продато Хрватима. Ипак, агресија ширег обима у јесен 1995. године није извршена, ау јавности се дуго говорило да је Требиње тада спасао министар одбране Савезне Републике Југославије Павле Булатовић који је касније нажалост под још увек нерасветљени околностима убијен у атентату у Београду.

Наводно тада се трговало територијама у Босни и Хертецговини и Република Српска требала је да изгуби део територије како би са 73% дошла на планираних и договорених 49%, али се покојни Булатовић са још неким утицајним личностима противио окупацији Хрватске и продирањем иза леђа Црној Гори.
Након тога дошло је до већ поменуте агресије Хрватске војске у западном делу и окупацији дијела босанске Крајине. Остаје питање да ли ће неко од званичника Републике Српске и Босне и Херцеговине реаговати на писање хрватске штампе и доказе агресије. Хрватска војска је иначе још у лето 1992. године након повлачења ЈНА прекрила примирје и извршила напад на Херцеговину.

Наиме, према потписаном договору јединице Југословенске војске у мају 1992. године напустили су положаје на дубвровачком ратишту и отишле у СР Југославију, а Хрватска војска која није имала других фронтова након потписивања примирја у Крајини концентрисала је јаке снаге у дубровачком залеђу и напала Војску Републике Српске која је била у формирању иако је на снази било потписано примирје .
У агресији на општину Требиње у лето 1992. године заузето је и попаљено педесет српских села која су сравњена са земљом, а више цивила и данас се воде као нестали. У селима Шћеница, Сливница, Голубов Камен и Иваница и данас постоје споменици које су Хрвати подигли својим погинулим припадницима. Поред тога постоје бројни други материјални докази које нико у Требињу ни послије 15 година након рата није прикупио и документовао, као што никада није урађен попис уништених села и имовине.
  
Додатак 1:
Сумње у издају
Поједини припадници Требињске бригаде и данас тврде да је готово трећина општине Требиње коју су 1992. године окупирали припадници Хрватске војске продата. Наиме тридесетак села на Бобанској висоравни и дио Поповог поља, Површи и Требињске шуме пао је за само неколико дана готово без борбе, а они сматрају да је то део неког договора на високом новоу. Дуго се тада говорило о размени територије по којој би као компензација за педесет села и заузету територију у тзв «дубровачком залеђу» општина Требиње требала на југу Конавала да добије излаз на Јадранско море.
  
Додатак 2:
И после рата хрватски официри и војници одлазили су на окупирану територију и доносили цвеће и венце на споменике својим погинулим саборцима, аи данас се на Голубовима камену може видети вијенац који је донесен из Комолцу.
  
Додатак 3:
Одмах након рата у Дубровнику је подигнута плоча са местима где су пале гранате у Дубровнику. На Требиње је пало око 700 пројектила, запаљена је и уништена Аутобуска станица, фирме Новотекс, Шипад, бројне куће и зграде, али је сличан споменик никада није подигнут. Док Хрвати граде спомен обележја по Херцеговини, 270 припадника Требињске бригаде ни 15 година након рата нема споменик, а до сада је подигнут само крст и споменик у селу Рапти на Бобана покојном војводи Недељку Видаковићу и другим погинулим припадницима Бобанске чете требињске бригаде.
  
Додатак 4:
Поред фељтона и многи хрватски генерали у својим мемоарима писали су о акцијама у Херцеговини. Генерал Јанко Бобетко у књизи «Све моје битке», Ратко Драговић Клек у делима «" укови ратници »детаљно описују акције и борбе за заузимање Иванице, стратешких висова Влаштица, Зелениковац и другим ратним операцијама на територији општине Требиње.
  
Додатак 5:
На окупираном дјелу требињске општине након рата формирана је општина Равно, али је за петнаест година мало учињено на повратку. У педесетак попаљених и уништених српских села вратило се свега десетак породица јер су многа села и даље минирана, без струје, воде и са лошим макадамским путевима.

Небојша Вукановић
http://www.trebinjedanas.com/node/1718
------------------------------------------------------------------------------------
Небојша Вуканић је водећи Србски историчар Херцеговине.

Ne daj se kume. I star si im strah i trepet.

Bruka i sramota, sta drugo reci... Puna podrska Vucurovicu. 

  shta drugo ochekivati kad "nashe" tuzilashtvo vode ljudi poput hrvata bruna vekarica  . moguca su i druga hapshenja po ustashkim optuznicama , kao i "revizije" svih postupaka protiv onih koji su chinili zlochine protiv srba .

  sve ovo je je josh jedan pokazatelj da smo izgubili drzavu , i da smo roblje kao kad smo bili pod turcima .

SLušam radio 202 i javljaju da će naše  sudstvo odobriti izručenje a  nama qrc od izručenja svih koje su uhvatili i trebali da nam ih izruče-od Bosanaca preko Hrvata.
Mi sm,o Srbi proklet narod kada dozvoljavamo samo izdaje i prodaju naših ljudi -drugi da im sude za glupost i onda je Srbin dežurni krivac ,koljač, ubica, rasista, krvnik,.........

Divan covek... menjali su hrvatske vojnike za mrtve Srbe...

Pa sto ih nisi sacuvao da ne poginu, volino!

@Gambi...

Dobro je... samo jedna cetvrtina

Dodik: Što uhapsiste Vučurevića?
nebojsa - 05. april 2011. u 04.07

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je hapšenje nekadašnjeg gradonačenika Trebinja Božidara Vučurevića u Srbiji po poternici Hrvatske „iznenađujuće i neprihvatljivo”.

Radi se o časnom čoveku i mora mu se obezbediti da se brani s slobode, naveo je Dodik sinoć u izjavi BN TV.

Predsednik RS smatra da optužnice koje su podigle i „Hrvatska i Srbija i BiH ne doprinose nikakvoj stabilizaciji, ni uspostavljanju pomirenja”.

Dodik kaže da ne može da veruje da neko „posle 20 godina od rata može da bude procesuiran za ratne zločine, a da to nije učinjeno odmah posle rata ili da ga nije procesuirao Haški tribunal”.

„U svakom slučaju mislim da je to urađeno po nekom automatizmu za sve ljude koji su u vreme početka sukoba bili eksponirani i čija je ogromna zasluga za stvaranje Republike Srpske”, rekao je Dodik. (Tanjug)

Vučurevića od izručenja čuva srpski pasoš

Nekadašnji načelnik opštine Trebinje Božidar Vučurević neće biti izručen Hrvatskoj jer ima državljanstvo Srbije, potvrdili su dopisniku Srne članovi njegove porodice.

Ako ratni načelnik opštine Trebinje Božidar Vučurević, koji je juče uhapšen na Graničnom prelazu Karakaj, ima državljanstvo Srbije, neće biti izručen Hrvatskoj, dok bilo koje drugo državljanstvo ne sprečava njegovo izručenje, izjavio je direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac.

"Prema ustavima BiH, Hrvatske i Srbije ne izručuju se sopstveni državljani. Međudržavni ugovor o izručenju, koji je potpisan prošlog ljeta između Hrvatske i Srbije, uključuje izručenje za organizovani kriminal i korupciju, ali ne i za ratne zločine", rekao je Štrbac Srni.

On je dodao da sporazum između Srbije i Crne Gore uključuje izručenje za ratne zločine, što je i logično, "jer su oni bili na jednoj strani".

Prema podacima "Veritasa", hrvatski sudovi raspisali su više od 1 200 međunarodnih Interpolovih potjernica.

Štrbac je rekao da je Županijsko državno tužilaštvo u Dubrovniku protiv Vučurevića podnijelo zahtjev za provođenje istrage još 1993. godine, a Županijski sud u Dubrovniku otvorio je istragu 10. marta iste godine. Ova istraga bila je u prekidu, da bi tek 3. septembra 2008. godine bila podignuta i optužnica protiv njega.

Zajedno s njim optuženi su Vladimir Grubač, Vlado Spremo, Jezdimir Lakičević, Miroslav Jungić, Mišo Samardžić i Novak Urošević, a terete se za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva i uništavanja kulturnih i istorijskih spomenika.

Prema informacijama "Veritasa", ostali procesuirani su pripadnici aktivnog i rezervnog sastava nekadašnjeg Hercegovačkog korpusa JNA.

Ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića uhapsili su juče pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na Graničnom prelazu Karakaj na osnovu potjernice Hrvatske koja ga optužuje za granatiranje Dubrovnika 1991. godine. Viši sud u Šapcu odredio je Vučureviću ekstradicioni pritvor od 18 dana.

U Višem sudu u Šapcu Srni je rečeno da Vučurević neće biti saslušan pred ovim sudom dok Hrvatska, koja je raspisala potjernicu za njim, ne dostavi odgovarajuću dokumentaciju.

Dodik iznenađen hapšenjem, Josipović i Kosorova zadovoljni

Predsednik RS Milorad Dodik ocenio hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića u Srbiji po poternici Hrvatske ''iznenađujuće i neprihvatljivo''.

Radi se o časnom čoveku i mora mu se obezbediti da se brani s slobode, naveo je Dodik sinoć u izjavi BN TV.

Predsednik RS smatra da optužnice koje su podigle i ''Hrvatska i Srbija i BiH ne doprinose nikakvoj stabilizaciji, ni uspostavljanju pomirenja''.

Dodik kaže da ne može da veruje da neko ''posle 20 godina od rata može da bude procesuiran za ratne zločine, a da to nije učinjeno odmah posle rata ili da ga nije procesuirao Haški tribunal''.

"U svakom slučaju mislim da je to urađeno po nekom automatizmu za sve ljude koji su u vreme početka sukoba bili eksponirani i čija je ogromna zasluga za stvaranje Republike Srpske", rekao je Dodik.

Istovremeno, hrvatski predsednik Ivo Josipović i premijerka Jadranka Kosor izjavili su danas da se u slučaju Vučurevića pokazalo da je pravda dostižna i da bi mu trebalo suditi u Dubrovniku.

"Politika pomirenja je nešto što je najvažnije na ovim prostorima, a upravo ona uključuje i odgovornost za ratne zločine", izjavio je Josipović, dok je Kosorova hapšenje Vučurevića ocenila kao dobru vest za Hrvatsku i dokaz da se i u njegovom slučaju potvrdilo da je pravda spora, ali dostižna.

"Za Vučurevića se osnovano sumnja da je učestvovao u potpuno vojno nemotivisanom razaranju Dubrovnika, a to je ratni zločin i bilo bi pravedno da mu se sudi u Dubrovniku. Siguran sam da će imati pravedno suđenje bez obzira na predmet optužbe", izjavio je Josipović.

Kosorova je rekla da je "prošlo mnogo godina i ovo se trebalo dogoditi i ranije, ali se i sada dokazalo kako je pravda ponekad spora, ali dostižna".

Premijerka je izjavila da hrvatsko ministarstvo pravde radi na zahtevu za izručenje Vučurevića Hrvatskoj i najavila da će sutra na tu temu održati kraći sastanak s ministrom pravde Draženom Bošnjakovićem.

Vučurevića, kome je viši sud u Šapcu odredio ekstradicioni pritvor od 18 dana, juče je uhapsila policija Srbije na graničnom prelazu Karakaj u Malom Zvorniku, na osnovu međunarodne poternice koju je raspisala Hrvatska zbog ratnih zločina počinjenih tokom artiljerijskog gađanja Dubrovnika od 1991. do 1995. godine.

Izvor: Mondo

domenic,
šta se čudiš mom javljanju pa on je moj zemljak a ne tvoj.