Turčin Hakan Ekinci (27), koji je u utorak uveče oteo avion na letu Tirana-Istanbul, nije bio naoružan i radio je sam, saopštile su italijanske vlasti. Svih 107 putnika i šest članova posade „boinga 737“ nepovređeno je napustilo letelicu, koja je u pratnji italijanskih vojnih aviona sletela na aerodrom u Brindiziju.

Izlazeći iz aviona, otmičar se izvinio i mahao putnicima, među kojima su bile lepotice iz Indije, Singapura, Malezije i sa Filipina, a koje su se vraćale sa svetskog takmičenja za mis. Oni su mu uzvratili aplauzom. Ekinci koji je prešao u hrišćanstvo odmah je po hapšenju zatražio politički azil uz obrazloženje da on kao hrišćanin ne može da ide u vojsku muslimanske zemlje. Turske vlasti su potvrdile da je za njim raspisana poternica zbog izbegavanja služenja vojnog roka.

Da li će mu italijanske vlasti odobriti politički azil, ostaje da se vidi. Ovo je samo jedan u nizu ekstremnih slučajeva koji pokazuje na šta su sve ljudi spremni da bi došli do boljeg života.

Otmice aviona kao sredstvo da se dođe do azila nisu novost. Još u maju 1988. dvojica Kineza su otela putnički avion sa 116 putnika i naredila pilotu da leti prema Tajvanu. Tamošnje vlasti su avion sa putnicima posle šestočasovnog zadržavanja vratile u Kinu, a otmičarima je odobren azil.

Da žrtve otmice aviona mogu da imaju i korist pokazuje i slučaj iz Velike Britanije s početka 2000. Naime, otmičari su oteli avganistanski avion sa 150 putnika i usmerili ga ka Britaniji. Posle petodnevne drame na Aerodromu „Stansted“, nedaleko od Londona, otmičari su se predali, a taoci su pušteni. Njih 60 je ostalo u Britaniji gde je zatražilo azil, a ostali su vraćeni u Avganistan.

Jedan od najpoznatijih azilanata u svetu svakako je Iranac Mehran Karimi Naseri (64) koji je punih 16 godina od 1988. do 2006. bio na Aerodromu „Šarl de Gol“ u Parizu. Njegova odiseja je počela u septembru 1973. kada je doputovao na trogodišnji kurs na Univerzitetu Bredford. Tokom boravka u Britaniji Naseri je učestvovao u protestima protiv iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija. U avgustu je bio primoran da se vrati u Iran, pošto je novac za studiranje iznenada prestao da stiže na račun univerziteta u Bredfordu. Na aerodromu u Teheranu uhapsili su ga pripadnici tajne policije i odveli u zatvor gde je proveo četiri meseca pre nego što je proteran iz zemlje.

Naseri se vraća u Evropu i 1977. podnosi zahtev za azil u Nemačkoj i Holandiji. Nove zahteve za azil podnosi u Francuskoj, Italiji i tadašnjoj Jugoslaviji, ali takođe biva odbijen. Tek 7. oktobra 1980. Visoki komesarijat za izbeglice u Belgiji odobrava mu azil. Naseri je narednih šest godina proveo u ovoj zemlji. Međutim, 1986. odlučuje da krene u Britaniju. Pred let Pariz-London Naseri je opljačkan i ukradena su mu sva dokumenta. Službenici na „Hitrou“ ga nisu pustili da prođe carinsku zonu i vratili su ga odakle je došao - na Aerodrom „Šarl de Gol“ u Parizu. Pošto nije imao dokumenta, ostao je u bescarinskoj zoni. Tada je počela njegova višegodišnja borba za azil. Francuski sud je 1992. doneo odluku da Naseri ne može da bude izbačen iz zemlje, jer je legalno ušao kao izbeglica, ali i da sud ne može da natera vlasti da Naseriju daju izbeglički status ili tranzitnu vizu.

Francuske vlasti su mu 1999. odobrile privremen boravak i izbeglički pasoš, dajući mu priliku da konačno napusti aerodrom, ali je Naseri to odbio zbog navodno pogrešnog identiteta u dokumentima.

U avgustu ove godine Naserija odjednom nije bilo na aerodromu.

„Razboleo se i morao je da ode u bolnicu. Bilo je krajnje vreme, loše je izgledao“, rekla je jedna radnica u butiku.

Naserijeva životna priča bila je povod da se urade dva filma. Prvi, francuski „Izgubljen u tranzitu“ snimljen je 1993. Drugi, mnogo poznatiji „Terminal“, holivudski blokbaster sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom-Džons, režirao je Stiven Spilberg 2004. Spilbergova kompanija „Drimvorks“ navodno je Naseriju platila 250.000 dolara za otkup prava. Možda u tome leži misterija njegovog iznenadnog nestanka.



Izvor: Blic - A. Petrović

Mozda je to i za nas kraci put do EU

OTMICA NA BLEF!
Ispostavilo se da je Turčin Hakan Ekinči potpuno sam i bez oružja oteo avion "Turkiš erlajnza" i sleteo u Brindizi

Hapšenje otmičara....
"Iako je ova otmica pokazala "krhkost" mera bezbednosti na tom određenom letu, ne postoji pojačana zabrinutost u vezi sa obezbeđivanjem papine posete Turskoj", tvrdi ministar Đulijano Amato

BRINDIZI - Turski državljanin koji je oteo putnički avion kompanije "Turkiš erlajnz" nije imao oružje, radio je sam, a pretio je da će se razneti ukoliko pilot ne preusmeri avion u pravcu Italije, saopštio je juče italijanski ministar unutrašnjih poslova Đulijano Amato.
Niko od 107 putnika i članova posade aviona "boing 737" nije povređen tokom otmice aviona, a drama je okončana hapšenjem otmičara na aerodromu Brindizi, na jugu Italije. Otmičar Hakan Ekinči (27) zatražio je politički azil u Italiji.
- Neobično u vezi sa otmicom jeste to da ju je izveo sam, nenaoružan čovek - rekao je Amato u obraćanju poslanicima u Senatu. Namera otmičara bila je da prenese poruku papi Benediktu XVI, ali on kod sebe nije imao pismo za poglavara Rimokatoličke crkve. Otmičar se plašio za svoju bezbednost, budući da je iz islama prešao u hrišćanstvo.
Hakan Ekinči je upao u pilotsku kabinu u trenutku kada je jedna od stjuardesa otvorila vrata na njoj, rekao je Amato.
Italijanski ministar je rekao da su do njega stigle dve verzije u vezi sa onim što je otmičar rekao pilotu - ili da će sam razneti sebe eksplozivom, ili će to učiniti njegov saradnik ukoliko njegova uputstva ne budu poštovana, prenela je agencija Rojters.
Iako je ova otmica pokazala "krhkost" mera bezbednosti na tom letu, ne postoji pojačana zabrinutost u vezi sa obezbeđivanjem papine posete Turskoj, rekao je Amato. Tokom incidenta pilot je saopštio da se u avionu nalaze dva otmičara, ali je proverom svih putnika u letelici utvrđeno da je Ekinči delovao sam, naveo je Rojters.
Turska televizija je u prvim izveštajima javila, pozivajući se na izvore iz policije, da je avion otet u znak protesta zbog planirane posete Turskoj sledećeg meseca pape Benedikta XVI, koji je uvredio muslimane širom sveta prošlog meseca, dovodeći u vezu islamsku veru sa nasiljem.
Ispostavilo se da je reč o muslimanu koji je prihvatio hrišćansku veru kako bi izbegao vojnu službu u Turskoj i da je pre nekoliko meseci napisao papi pismo u kome ga moli da mu pomogne kako bi izbegao da služi u "muslimanskoj armiji".
(Tanjug)


Izvor: Press

ako mu za kliker odseku ruku, shta ce da mu odseku za avion ?