„Nešenel džiografik“ objavio studiju svetskih čuda kulture
Ugrožena rajska mesta na Zemlji
Autor: M. Marjanović, CDC/MA | 18.07.2008 - 06:00


Od ukupno 851 istaknutog kulturnog i prirodnog spomenika pod zaštitom Ujedinjenih nacija, 30 spada u kategoriju „veoma ugroženih“. Nemački „Nešenel džiografik“ objavio je specijalno izdanje posvećeno prirodnim i kulturnim lepotama naše planete i neophodnosti njihovog očuvanja. Među njima su Nacionalni park „Virunga“ u Africi, grad Petra u Jordanu, australijski Veliki koralni greben i legendarni hramovi Ankor Vat u Kambodži, koji su deo svetskog kulturnog nasleđa pod zaštitom UNESKO-a.


Venecija potone za 100 godina oko 15 cm



Ilustrovano izdanje pod nazivom „Ugrožena rajska mesta - nacionalni parkovi, hramovi, divlje životinje“ sadrži 400 fotografija, mapa i reprodukcija na kojima je predstavljen 101 spomenik svetske kulturne baštine. Autor knjige Alonso C. Edison na 272 strane daje istorijat nekih od najneobičnijih spomenika pod zaštitom UNESCO-a i upoznaje čitaoce sa Elbtal u Drezdenu

stanjem u kome se oni nalaze. Knjiga ima deset poglavlja i opisuje na koji način su svetska čuda ugrožena. Najveći njihovi neprijatelji su zagađenje životne sredine, rast stanovništva, krivolov i ratovi.
Treba reći nekoliko reči o ugroženim statuama, hramovima, starim gradovima, svetilištima i drugim arhitektonskim spomenicima.
Barokne statue koje danas krase Karlov most u Pragu, podignut 1357. godine, zapravo su kopije. Originali se nalaze u Praškom lapidarijumu. Čuveni most iznad Vltave jedan je od najstarijih očuvanih kamenih mostova u Evropi. Zevsov hram kraj Atine

Taos Pueblo je turističko mesto na severu američke države Nju Meksiko. Njegovi stanovnici su veliki poštovaoci tradicije i izuzetno su religiozni. Godine 1992. UNESCO je proglasio Taos Pueblo spomenikom kulturne baštine. Antička Teba - skulptura kraljice Hatšepsut čuva ulaz u njen pogrebni hram Deir el Bahri, u Egiptu. Ovo svetilište spada među njena najistaknutija arhitektonska dela. Svetilište Maču Pikču u Peruu je dobro očuvani drevni grad Inka. Nalazi se na visini od 2.360 metara na jednom planinskom vrhu u Andima. Maču Pikču je dospeo na listu svetske kulturne baštine 1983. godine. Iako je Skulptura u antičkoj Tebi

restauriran, Zevsov hram, najveći grčki Skulptura u antičkoj Tebi
panteon izvan Atine, ponovo
propada. U hramu se nekada nalazila Zevsova statua od zlata i slonovače visoka 12 metara, koja je u antičko doba ubrajana među sedam svetskih čuda. Od jula 2004. godine na spisku spomenika kulturne baštine nalazi se i Elbtal u Drezdenu. Arhitektonski spomenici koji potiču iz 18. i 19. veka prostiru se na površini od oko 18 kilometara.
U jednom od saopštenja koje su potpisali i Međunarodni savet arhiva (ICA), Međunarodni centar za studije zaštite i restauracije (ICCROM), Barokne statue na Karlovom mostu
u Pragu

Međunarodni savet muzeja (ICOM), Međunarodni savet spomenika i Barokne statue na Karlovom mostu
u Pragu

lokaliteta (ICOMOS) i Organizacija gradova sa Liste svetske baštine (OWHC), stoji da su mnogi lokaliteti sa Liste svetske baštine UNESCO-a u zoni konflikta.
Među njima je u Libanu - Biblos, jedan od najdrevnijih feničanskih gradova, koji je ugrožen izlivanjem nafte nakon uništenja rezervoara. Najugroženiji su lokaliteti Baalbek i Tir, čija je neposredna okolina na udaru bombi - u Baalbeku su pale svega 300 metara od lokaliteta poznatom po šest rimskih stubova, najviših u svetu. Grad Tir sa ostacima feničanskih i rimskih gradova upisanih na Listu svetske baštine, izložen je bio bombardovanju u više navrata, opominju stručnjaci ukazujući i na Međido i Hazor, izuzetno vredne spomenike kulture sa Liste svetske baštine u severnom Izraelu, u čijim se muzejima čuvaju pokretna dobra. Posebno je pomenut i feničanski Kineski zid

grad Akra i lokalitet u Kineski zid
Haifi, koji
je nominovan za Listu svetske baštine.
Stručnjaci stalno pozivaju na poštovanje Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog konflikta (1954) i dva protokola koji nalažu poštovanje kulturnih dobara i suzdržavanje od svakog delovanja koje bi moglo da izazove štetu ili njihovo uništenje, ali avaj!
Kineski zid (6.700 km) danas se smatra najvećim graditeljskim ostvarenjem na planeti. Njegova istorija duga je više od 2.000 godina, a on se opravdano smatra jednim od najvećih čuda na planeti. Veliki deo zida je ruiniran, a neki su čak u potpunosti nestali. Danas se Kineski zid (na listi Uneska od 1987) suočava sa velikim problemom koji je izazvao nagli porast turista. Godišnje ih bude nekoliko desetina miliona!
I najzad, jedno evropsko čudo kulture koje decenijama zabrinjava čitav svet.
Venecija potone za 100 godina oko 15 cm, a lokalne vlasti su iznele podatak da će do 2050. godine veliki deo ovog grada biti stalno pod vodom. Situaciju je naglo pogoršala industrija, koja je posle Drugog svetskog rata za različite proizvodne i poljoprivredne svrhe počela da ispumpava podzemne vode. Iako je ova praksa zaustavljena sedamdesetih godina dvadesetog veka, ona je uslovila da grad za dve decenije potone 30 cm. Drugi problem je izazvalo globalno zagrevanje i podizanje nivoa mora.

Jezici kao živi fosili
Danas male grupe jezika nestaju pred navalom takozvanih zvaničnih jezika. U proseku svaka dva meseca iščezava po jedan jezik. Trenutno na svetu postoji 6.000 jezika, od čega je polovina ugrožena.
Većina jezika trpi promene: pojednostavljenje - koriste se prostiji oblici izražavanja ili dolazi do prodiranja stranih izraza ili čak i stranog jezika.
Jezik shuishu je primer „živog fosila“ po piktografskim znakovima i primer bitne stavke koja obeležava kinesku kulturnu tradiciju. Isto se može reći i za mnoge jezike sa područja Indonezije, za veliki broj afričkih jezika koji nemaju čak ni pravopis, ali i za neke evropske jezike, kao što je Velški. Neki jezici ugroženi su time što ga mlađe generacije više ne uče. Neke zemlje (SAD, Rusija, Kanada) otvorile su posebne škole za decu koja govore neke od endemičnih i ugroženih jezika.
Okvirno, 90 odsto svetskih jezika nisu predstavljeni na internetu. Najveći deo svetske populacije govori isključivo nekim od zvaničnih svetskih jezika.

Izvor: Blic