Stanovnici glavnog grada Austrije strahovali su od neobuzdanog gneva navijača svih boja, ali umesto toga, zateklo ih je nezadovoljstvo ugostitelja - zato što im je promet za 90 odsto manji od očekivanog.

Za loš bilans gastronomi krive gradske vlasti zbog lošeg planiranja i propusta da postave velike ekrane za prenos utakmica na dodatnim mestima, poput centralne ulice Ringštrase, na primer.

Neki od gastronoma ističu da moraju dnevno prodaju najmanje 1.400 napitaka da bi iz svega izvukli neki ćar. Prodaja je, međutim, daleko ispod željenog nivoa, pa se dešava da, na primer, vlasnik štanda uspe da tokom prepodneva proda samo pet boca pića.

Posebno je ugrožen štand na kojem se prodaje roštilj u blizini glavne zgrade Univerziteta u Beču, smeštene u mrtvom uglu "navijačke zone".

Vlasnici su zato najavili da će stvar predati u ruke svojih advokata - zato što organizatori ne poštuju ugovor. Oni se žale da se njihov štand ne nalazi na oficijelnom planu navijačke zone, tako da čak ni obezbeđenje ne zna da on uopšte postoji, pa su vlasnici morali da sami štampaju obaveštenja s putokazom i da ih lepe po gradu.

Neki od vlasnika se žale da svakoga dana beleže gubitak od po 4.000 evra te da su primorani da otpuštaju radnike. Vlasnici štandova čak najavljuju da će tražiti odštetu i smanjenje kirije koja, za lokaciju na dobrom mestu, iznosi izmedju 12.000 evra (za štandove koji nude hranu) i 40.000 evra (za one koji prodaju napitke).

U dobru lokaciju spada, pre svega, trg ispred gradske većnice (Rathausplac), gde vlasnici, takođe, smanjuju radnu snagu. Gastronomi zahtevaju da navijačka zona bude otvorena, bez kontrole, do 15 časova i da za to vreme bude dozvoljeno postavljanje stolova i klupa, te organizovanje propratnog programa radi održavanja dobrog raspoloženja.

Do sada su navijačku zonu u Beču punile samo utakmice nacionalnih ekipa Hrvatske i Turske, a sve ostale su donele gubitke.
 
Za loše poslovanje štandova u navijačkoj zoni krive su i astronomski visoke cene, koje su nametnuli organizatori Evropskog prvenstva, Austrija i UEFA.

Tako u navijačkoj zoni jedan kebab, najomiljenije brzo jelo u Austriji, košta pet evra, jedno veliko pivo staje 4,50 evra, a velika "pivska" pereca košta 2,50 evra.

Zbog takvih cena se navijačima savetuje da se, ako ikako mogu, hrane te "zone skupoće".

Tako se u restoranima - na primer, kod pijace "Našmarkt", koja je nedaleko od navijačke zone - može naći pristojan meni za samo 5,50 evra.

Isto tako, mnogo jeftiniji su štandovi na kojima se prodaju viršle, koji se nalaze izvan navijačke zone, a gde se par viršli može kupiti za tri 3 evra, a veliko pivo za dva evra.

Pored toga, navijačima je na raspolaganju i lanac restorana brze hrane "Mekdonalds", gde se za iste pare može itekako dobro jesti i piti: "Big mek meni" staje 5,19 evra, a veliko pivo 2,19 evra.

Još skuplji od štandova su restorani u navijačkoj zoni. Tako kafe "Landtman" ima posebnu "fudbalsku ponudu": veliko pivo za 4,90 evra, kobasicu za devet, a tost za osam evra.

Zbog lošeg poslovanja, vlasnici jedne četvrtine štandova odlučili su da raskinu ugovor i zatvore svoje štandove u navijačkoj zoni. Zakupci 20 ugostiteljskih štandova su u petak raskinuli ugovor pa im je vraćen deo uplaćene kirije. Za 14 od ukupno 20 zatvorenih štandova, gradske vlasti su odmah pronašle nove zakupce, tako da će iz navijačke zone nestati samo šest štandova.

Među zainteresovanim zakupcima su i stranci, koji i dalje veruju u dobar posao.

Gastronomi u Insbruku, ipak, nisu jedinstveni u oceni da li im EURO 2008 donosi profit ili ne. Oni na Landhausplacu u tom gradu kažu da im dobro ide, dok njihove kolege u ulici Marije Terezije se žale da im posao ide katastrofalno loše.

I zaista, dok vlasnici štandova na Landhausplacu zadovoljno trljaju ruke, jer dnevno usluže po 5.500 posetilaca, njihove kolege u ulici Marije Terezije imaju tako malo posla da su primorani da otpuštaju deo radne snage.


   



Izvor: MTS-Mondo