Većina udžbenika iz kojih danas uče đaci u Srbiji potpuno je neprilagođena uzrastu, prepuna stranih reči, materijalnih grešaka, stereotipa, nema povezivanja gradiva.

Ako se tome doda nezainteresovanost nastavnika i učitelja, onda ne čudi što nam je danas 51 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno, odnosno što naučeno gradivo ne znaju da primene u praksi.

Sigurno ne postoji đak prvak koji će razumeti rečenicu od 56 reči, kakva se nalazi u udžbeniku veronauke koji je napisao jedan srpski vladika, piše "Blic."

Prosečna rečenica u tom istom udžbeniku ima od 16 do 24 reči..

Kada je reč o dužini rečenice, psiholozi tvrde da deca u prva četiri razreda ne mogu da shvate gradivo ako su rečenice duže od osam reči.

”Otvoreno tržište dovelo je do toga da je danas mnogo više autora koji pišu udžbenike. Tako se i dešava da se u njima koriste termini koji su visokostručni, akademski. Dobro je što danas ima sve više ilustracija, sličica, ali se otišlo u drugu krajnost. Udžbenici su postali preobimni. Svaka knjiga koja ima više od 50 strana je problem za učenike prvog razreda. To može da uplaši dete “, kaže Ana Pešikan iz Instituta za psihologiju, gde se iz godine u godinu prati kvalitet udžbenika za osnovce, ali i srednjoškolce.

Ozbiljan problem su svakako lekcije prenatrpane nepoznatim rečima, a nije redak slučaj da u jednoj rečenici imamo i po tridesetak novih, teških pojmova. Nerazumevanje i prenatrpavanje novim pojmovima podstiču bubanje, a gradivo se zaboravlja čim učenik dobije ocenu.

”Na udžbenicima mora da radi tim ljudi. Nauka će da da sadržaj, neko drugi će da ga prilagodi uzrastu, a na trećoj osobi je da to sve grafički odradi. Teško da jedan čovek sve to danas može da upakuje, a udžbenike obično radi jedan autor. Narativno izlaganje je najslabija karika današnjih udžbenika. Obično se u lekcijama navode samo taksativni podaci, što opterećuje učenike. Međutim, kada se to upakuje u pitku pričicu, veće su šanse da se zapamti. Nema tog gradiva koje se ne može staviti u narativni stil”, dodaje sagovornica “Blica.”

Miroslav Marinković, učitelj u Osnovnoj školi “Kralj Petar I“, kaže da je posebno loše što se pojedini nastavnici slepo pridržavaju udžbenika i smatraju ga jedinim izvorom učenja.

”U udžbenicima ima dosta materijalnih grešaka. To je posebno izraženo u udžbenicima za matematiku”, priča Marinković.

On kaže da je veliki problem današnjih udžbenika i što ne pružaju kreativnost nastavnicima, jer udžbenik, smatra Marinković, mora da bude takav da se u njemu svako pronađe, i deca sa smetnjama u razvoju, ali i natprosečni učenici.

Primera grešaka u udžbenicima je mnogo.

Recimo, objašnjavanje pojma arheologija. Na jednom mestu se kaže da je to nauka o starinama, a na drugoj strani u istom udžbeniku da je to nauka koja izučava materijalne izvore.

Zatim, u objašnjavanju reči prašuma se navodi da je to gusta neprohodna šuma u kojoj žive lavovi, a lavovi ustvari žive u savanama.

Jedna od grešaka je i kada se nepoznat pojam objašnjava nepoznatim. Isto tako postoji i mnogo bespotrebnih informacija kao što je podatak kada je Luj XIV postao punoletan.

Izvor: MTS-Mondo