Udžbenici istorije kao našminkane babe :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Udžbenici istorije kao našminkane babe
U knjizi iz koje đaci stručnih škola uče o našoj prošlosti piše da smo "zahvaljujući podmukloj politici SAD i Nemačke, razbijeni devedesetih godina 20. veka, jer su one odlučile da od Jugoslavije načine nekoliko manjih država i u njima dovedu na vlast svoje poslušnike, kao što je u Granadi, Panami, Nikaragvi"

Tranzicijska oskudica ili neažurnost Ministarstva prosvete rezultirali su činjenicom da je Zavod za udžbenike, knjigu odobrenu pre 14 godina, štampao ponovo 2004. Knjiga za prvi razred srednjih stručnih škola još je gora

BEOGRAD - Ako niste znali i ne čitate savremene udžbenike istorije, svi mi još živimo u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Zajedno sa portretisanim komunističkim i nesvrstanim državnicima i trenutkom srdačnog dočeka druga Tita u Severnom Vijetnamu 1978. godine. Zahvaljujući podmukloj politici SAD i Nemačke, razbijeni smo devedesetih godina 20. veka, "jer su one odlučile da od Jugoslavije načine nekoliko manjih država i u njima dovedu na vlast svoje poslušnike, kao što je urađeno u Granadi, Panami, Nikaragvi".



Paritet i satanizacija

- Rečnik u udžbeniku nije primeren uzrastu dece, a nastavnu jedinku gotovo je nemoguće obraditi u toku jednog časa. Lekcija je preobimna, pitanja na kraju nepodesna i neprecizna, tako da je nerealno očekivati da učenik sam na njih odgovori, posebno jer mu prethodni tekst ne daje odgovor. Korišćeni termini su posebna priča. Četrnaestogodišnjaci sigurno ne znaju šta znače paritet, separatizam, autonomaši, plebiscit, revizija, referendum, agresor, satanizacija, moralni pobednik... Samo objašnjenje zahteva jedan čas pride - primećuje Bojana Đuković-Blagojević iz Banjaluke.







Skidanje glava

Prateći pomno izveštavanje srpskih medija, istoričar Nebojša Jovanović tvrdi da do 2001. godine nije izašao nijedan članak koji se bavi savremenim udžbenicima istorije.
- Niko nije smeo da zucne da li su loši ili dobri. Kad se pojavio novi udžbenik za 4. razred gimnazije, od 2001. do jeseni 2004. sakupio sam 1.600 članaka koji su listom kidisali na Zavod za udžbenike zato što su se u istoriji četnici pojavili rame uz rame sa partizanima. Jugonostalgičari su, čak, tražili da se skinu glave čitavoj garnituri u Zavodu - seća se Jovanović.
Srpski istoričari tvrde da su neprilagođen tekst, visoki stil, suvo izlaganje činjenica i sugestivna pitanja bili zaštitni znak naših udžbenika. Grupa stručnjaka iz Instituta pokušala je da to prelomi preko kolena i nastao je novi udžbenik za 4. razred gimnazije. Javnost ga je dočekala na nož.





Barem tako stoji u istorijskom udžbeniku za drugi razred stručnih škola, sveže odštampanom prošle godine - u kome je savremena istorija zastala na 5. oktobru 2000. godine. Tranzicijska oskudica ili neažurnost Ministarstva prosvete rezultirali su činjenicom da je Zavod za udžbenike, knjigu odobrenu pre 14 godina, štampao ponovo 2004. Poslednja lekcija pod sugestivnim nazivom "Razbijanje Jugoslavije i uloga međunarodne zajednice u tom događaju" podrobno istražuje savremenu istoriju - iz ugla dvojice autora, za koje upućeni tvrde da su bivši komunista i stari partizan.

U Zavodu za udžbenike napominju da su oni samo - servis Ministarstva prosvete. Uredništvo za istoriju redovno je na adresu Ministarstva slalo zahteve da se knjige za stručne škole pišu ponovo, od ovih su stizala obećanja, ali ne i novi plan i program za moderna izdanja. Tako se desilo da su od četiri srpska udžbenika za osnovnu i srednje škole, koji se bave najbližom istorijom, udžbenici namenjeni frizerima, mesarima i ostalim zanatlijama najmanje mrdnuli od miloševićevske retorike i vizije socijalizma ugroženog globalizmom. Jedini korak napred bio je redizajn.

- Poslednje izdanje liči na našminkanu babu. Knjiga za prvi razred srednjih stručnih škola još je gora. Sadašnji program nalaže da moleri, automehaničari i konobari, za jednu godinu nauče kompletnu istoriju - od praistorije do 2000. godine - žali se Nebojša Jovanović, dosadašnji urednik za istoriju u Zavodu.

Obe stručne knjige nastale su 90-ih, kada je zavladao trend da treba pisati nove istorijske udžbenike koji ne bi bili komunistički, već SPS-ovski, ali su odabrani isti autori - rođeni 20-ih.

- Ovde su neki ljudi imali životni mandat da pišu udžbenike. Kad sam postavljen na ovo mesto pre četiri godine, odmah sam predložio Ministarstvu da angažujemo autora koji je rođen makar posle Drugog svetskog rata. Zavod ne može da napiše novu knjigu dok se ne promeni program - tvrdi Jovanović.

Nedoumicu zašto je istorija stala baš na 5. oktobru, u Zavodu objašnjavaju zajedničkim izborom ovog datuma kao "najbolje istorijske tačke. To je bio trenutak sloma komunizma i završetak jednog širokog kruga događaja na ovom prostoru.

Istorija u susedstvu

Posle raspada Jugoslavije, istorija je u novostvorenim državama dobila veoma važnu ulogu - ulogu vaspitača. Srbija je zaigrala na kartu veličanja nacije - uvek pobedničke i naroda koji započinje i okončava svetske ratove. Potonji reformatori nisu imali vremena da osavremene udžbenike baš za sve škole. U vreme Miloševića, Republika Srpska je koristila srbijanske udžbenike, a sada ima "vrhovnog cenzora" koji briše rečenice i kroji sklopove. Crna Gora se nedavno vratila na Duklju, a Makedonija još traga za svojom državnošću. Opšte mesto svih knjiga je rat, a "oružani sukobi" su u njima dobili različit prostor i različita tumačenja. Istina, za udžbenike su isključivo važne činjenice, ali one još nisu isplivale ni za istoričare.

Stručnjaci Instituta za savremenu istoriju smatraju da udžbenik istorije mora deci da pruži više gledišta i različite izvore - fotografije, citate, novinske članke, deklaracije, ugovore. Kažu da istoričari ne znaju istinu, oni daju samo njen okvir. Ipak, u tom okviru često se srpskim đacima serviraju vrednosni sudovi u vidu krivaca za raspad zemlje (Amerika i Nemačka) i nižu događaje bez ikakvog povezivanja sa dešavanjima u Evropi. Sve je složeno po redu i datumu, mada su savremeni istorijski metodi odavno šutnuli hronologiju i istoriju počinju od - opisa društva u kome deca žive.

- Sve je istorija, pa i svakodnevni život. Ona se može dočarati preko redova za šećer i ulje, raspona plata, najmanjeg i najvećeg apoena novčanice, a aspekt zavisi od nastavnog plana i programa koji raspisuje Ministarstvo prosvete. Mi krećemo hronološki, dok Austrijanci i Nemci polaze od ekonomije 20. veka i prelaze iz oblasti u oblast rukovodeći se važnošću događaja. Tamo su bitan deo istorije i Mocart i pozorište, objašnjava Momčilo Pavlović, direktor Instituta.

U našim knjigama, pak, opšta mesta su rat i politika. Nije ni čudo što su, po kazivanju nastavnika, osmaci uvereni da je Prvi svetski rat izbio samo zato što je Srbija bila na putu ekspanzije Austrougarske.

Crnogorci kasne

Za razliku od srpskih, crnogorski udžbenici su točak istorije zakočili na Beogradskom sporazumu (kraj 2002. godine), tako da i mali Crnogorci još žive u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Recenzent ovih udžbenika Milan Rađenović objašnjava da su knjige bile u štampariji pre nego što je usvojena Ustavna povelja i proglašena državna zajednica Srbija i Crna Gora u februaru 2003. godine.

- Sumnjam da će ovaj podatak biti ubačen u knjige naredne školske godine. Jeste smešno da đaci uče da žive u nepostojećoj državi, ali u našim knjigama ima još smešnijih stvari. Ovo je najmanja - uveren je on.

Prema mišljenju crnogorskih nastavnika, i naši i njihovi udžbenici su u 90 odsto slučajeva čiste vojne istorije. Učenje o prošlosti ima svoj cilj, ali njega određuje onaj koji piše udžbenik. U većini slučajeva pisac je onaj koji ima veze s partijom na vlasti.

- Mi imamo jednu knjigu koju je napisao neko koga je odredilo Ministarstvo. Nema konkurencije, pa nema ni izbora knjiga - rezignirano kaže Rađenović, nastavnik istorije u hercegnovskoj gimnaziji.

Događaji se i u crnogorskim učilima takođe izlažu po hronološkom principu, ali su, uglavnom, u skladu s evropskim standardima - bez želje da rasvetle i objasne činjenice vrednosnim sudovima. Problematičan je jedino izbor fotografija - naginju na jednu stranu. Demonstracije u Prištini dokumentovane su fotografijom na kojoj policija mlati demonstrante, ali ne i slikama kako ista rulja pali radnje i ruši kuće.

- I kod nas i u Srbiji ukinuta je komunistička ideologija, ali udžbenici nisu oslobođeni politike - uveren je Rađenović.

Zajednička savremena istorija malo zanima autore "otcepljenih" crnogorskih udžbenika. Nezadovoljni srbijanskim knjigama iz kojih su, kako tvrde, učili samo 5 procenata svoje istorije, napisali su svoje i ličnu istoriju povećali čak na 30 odsto. Običnog života nigde nema, a ključna pažnja posvećena je Duklji i rođenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - 1918. godine. Tadašnje odricanje od samostalne države najveći je problem savremene istorije u crnogorskim udžbenicima u kojima nije sasvim jasno da li je stvaranje Jugoslavije čin oslobođenja ili okupacija.

Kratki kurs istorije

U Republici Srpskoj udžbenik istorije ima još manje sreće. Zabrana korišćenja srbijanskih knjiga i ovogodišnja stroga cenzura urodile su manjim izučavanjem ove nauke. U stručnim školama je dvogodišnje bavljenje istorijom svedeno na jednu. Naravno, program je ostao isti, kako napominju tamošnji predavači, i nabijen je u jednu godinu.

- U našim udžbenicima vlada potpuna katastrofa. Pretprošle godine izašle su nove, iskasapljene, knjige za sva četiri razreda gimnazije. U prvom razredu izučava se samo antika, srednji vek je izbačen, pa kad ispredajem klasično doba, 3-4 meseca nemam šta da pričam. Pedagoški zavod i školski nadzornici nemaju rešenje - savetuju da se snađemo, tako da opet radimo po srbijanskim knjigama, priča nastavnica istorije Bojana Đuković-Blagojević iz Banjaluke.

Zbog reformisanog sistema obrazovanja uvedenog prošle godine savremena istorija se uči u 9. razredu osnovne škole. Autor je Ranko Pejić koji već godinama piše udžbenike. Skorašnji događaji izloženi su u odeljku Raspad socijalističke Jugoslavije i počinju 1964. godinom. Na gotovo šest stranica nema nijedne slike. Knjiga je, po mišljenju predavača u Republici Srpskoj, loša - ali druge nema. Nedostatak fotografija nadoknađen je zato poetskim nabojem nepriličnim za knjigu koja se bavi samo činjenicama.

- Međunarodna zajednica nije imala razumevanja za srpski narod u Republici Srpskoj Krajini, koji je hteo slobodu - očuvanje nacionalnih i političkih prava. Život Srba u RSK je bio lep, slobodan i demokratski, ali, nažalost, kratak - piše Pejić.

Loša zvanična knjiga bila je i razlog, dodaju tamošnji knjižari, što je ovu školsku godinu u Banjaluci obeležila masovna kupovina srbijanskih udžbenika koji su mnogo bolji, posebno nova knjiga za 4. razred gimnazije koju su napisali stručnjaci Instituta za savremenu istoriju.

Veliki problem u Republici Srpskoj je i to što udžbenici redovno kasne iz štamparije. Nema ih na tržištu, nastavnici ne znaju koje su knjige odobrene, nemaju pojma o promeni plana i programa i jednako su nervozni na početku svake školske godine.

Naši i evropski udžbenici, prema mišljenju istoričara, nemaju dodirnih tačaka. Tehnički liče, ali se događaji tretiraju drugačije. Dok su naše knjige puka istorije rata, po evropskim udžbenicima, Francuzi, Englezi i Nemci nisu samo ratovali - vezivala ih je kultura i svakodnevni život.

Potkusurivanje

- Na Balkanu udžbenici i dalje služe za nacionalno potkusurivanje. U Evropi, pak, knjige ti daju istorijski izvor i pitanjima navode da sam zaključuješ. Takav način prezentovanja isključuje mogućnost da ceo razred donese kolektivni zaključak, a nacija nabaci uniformno mišljenje - objašnjava Emina Živković, profesor istorije iz Beograda.

Sa stanovišta domaćih nastavnika, smatra ona, udžbenici đacima daju krajnju istinu usput poručujući svakom ponaosob: Ko si ti da zaključuješ? Ima da nabiflaš šta ovde piše i izgradiš kult lidera. Tako ispada da je naš pristup savremenoj istoriji potpuno pomeren ili ga uopšte nema.

Potpuno isto je procenilo i Evropsko udruženje nastavnika istorije "Euroklio" uz predlog da se izradi istorijska čitanka koja bi na drugačiji način predstavila savremenu istoriju. Okupljeni nastavnici iz Srbije, Republike Srpske, Federacije i Hrvatske jednoglasni su bili samo u jednom - nisu hteli da se bave istorijom posle 1990. godine.

- Finansijer projekta, dansko Ministarstvo spoljnih poslova, sugerisalo je da radimo istoriju do 2000. godine smatrajući da će nas proučavanje ovog perioda međusobno približiti. Odbili smo jer su ovih 15 godina svima bolne. Odlučili smo se da istražimo svakodnevni život SFRJ od 1945. do 1990 - objašnjava Emina Živković, smatrajući da savremeni događaji moraju da sačekaju svoj red.

U Srbiji tim od četiri autora skuplja istorijske izvore, novinske članke, fotografije, proglase i ugovore. Ne zanima ih politička istorija, već jugoslovenska svakodnevica - koja su se kola vozila šezdesetih, kad je koka-kola istisnula bozu iz trenda, kad se pojavila veš-mašina, kako se živelo na selu, kako u gradu. Slično rade i istoričari novih država. Imaju tri godine da usaglase stavove. Za sada, kažu, dobro sarađuju, a najviše primedbi imaju na kolege Hrvate koji bi u svemu da budu posebni. Na sastanku u Sarajevu nedavno su insistirali da se srpski materijal prevede na latinicu. Zahtev im je odbijen. Evropa nema vremena za balkanske svađe.
Tanja Kaluđerović