Astronomi su otkrili najstariji i najudaljeniji objekat u svemiru-galaksiju koja je toliko udaljena da je njenoj svetlosti trebalo 13.1 milijardi godina da bi stigla do zemlje.Ova galaksija,koju je uocio Evropski VLT teleskop u Čileu, jeste najudaljeniji klaster zvezda,gasa i prasine koji je do sada izmeren.Toliko je udaljena da je naucnici sada posmatraju u stanju u kome se nalazila jos u svom detinjstvu-kada je imala samo 600 miliona godina,to jest cetiri procenata svoje sadasnje starosti. Dr Nicole Nesvadba iz instituta za svemirsku astrofiziku u Parizu,rekla je da je vec Samo merenje najudaljenije galaksije do sada samo po sebi uzbudljivo,ali da su astrofizicke implikacije ovog otkrica mnogo vaznije.

Ovo je prvi put da je sigurno da je ovo jedna od galaksija koje su rasterale maglu koja je pokrivala rani svemir. Svaki put kada astronomi posmatraju udaljene zvezde, oni se zapravo vraćaju u prošlost.

Svetlosti sa obližnjih zvezda potrebno je samo nekoliko godina da bi dospela do Zemlje, ali svetlosti iz udaljenih galaksija potrebne su milijarde godina da bi doputovala preko svemira. Ovu galaksiju, pod nazivom UDFy -38135539, uočio je Hubble svemirski teleskop prošle godine. Njenu starost je sada potvrdio VLT teleskop Evropske Organizacije za Astronomska Istraživanja u Južnoj Hemisferi. Proučavanje udaljenih galaksija je izuzetno teško - dok svetlost njihovih miliona zvezda dostigne Zemlju, galaksije već izgledaju blede i male. A veći deo ovog prigušenog svetla spada u infracrveno zbog toga što je njegovu talasni dužinu razvuklo širenje svemira – fenomen poznat pod nazivom crveni pomak.

Kao da to nije dovoljno otežavajuće, galaksije se posmatraju u trenutku kada svemir nije u potpunosti proziran i kada je pun hidrogenske magle. Evropski tim je posmatrao ovu galaksiju tokom 16 sati i analizirao rezultate tokom dva meseca. Rezultati su objavljeni u časopisu "Nature". Dr Matt Lehnert iz Opservatorije u Parizu je rekao da su oni uz pomoć VLT teleskopa Evropske Južne Opservatorije (ESO) potvrdili da je galaksija koja je ranije uočena uz pomoć Hubble teleskopa najudaljeniji objekat do sada identifikovan u svemiru. Snaga VLT teleskopa omogućava da se izmeri udaljenost do ove veoma blede galaksije i tako se može videti da je mi sada posmatramo u stanju kada je svemir bio mlađi od 600 miliona godina.

Koautor ovog istraživanja, Dr Mark Swinbank sa Univerziteta Durham rekao je da svetlost prastare galaksije nije bila dovoljno jaka sama po sebi da bi se probila kroz hidrogensku maglu. On je dodao da sigurno postoje i druge galaksije, verovatno tamniji i sitniji susedi UDFy-38135539, koji su takođe pomogli da prostor oko galaksije bude transparentan. Bez te dodatne pomoći, svetlost galaksije, bez obzira koliko jaka bila, bila bi zarobljena u okolnoj hidrogenskoj magli i ne bi bilo moguće detektovati je.

Svemir je nastao tokom Velikog Praska pre oko 13.7 milijardi godina. Zvezde i galaksije su počele da se formiraju oko 300 miliona godina posle toga. Naše Sunce je nastalo pre oko pet milijardi godina, dok se prvi život na Zemlji pojavio pre oko 3.7 milijardi godina.

Dr Swinbank je podsetio da su pre dve godine astronauti tokom jedne obnove postavili moćnije kamere na Hubble uz pomoć kojih je moglo da se zaviri dublje u svemir. One su naučnoj zajednici pružile podatke koji su bili prvi svedoci o postojanju UDFy-38135539. Ovo je trebalo potvrditi i to se dogodilo nakon šesnaest sati posmatranja. Kada se zađe u "zvezdanu arheologiju" može se otkriti da su neke zvezde u Mlečnom Putu stare 10 do 13 milijardi godina. Druge, udaljene galaksije mogu nam pokazati kako je nastao Mlečni Put, i kako je došlo da našeg nastanka. Naše Sunce, na primer, staro je samo pet milijardi godina i sve nas zanima kako se ono rodilo. Ubrzo nakon Velikog Praska svemir je postao hladno i mračno mesto, a ova tamna era nazvana je "Mračno Doba".

Par stotina miliona godina kasnije prva generacija zvezda i galaksija proizvela je jako ultraljubičasto zračenje, postepeno podižući hidrogensku maglu sa svemira. To je bio kraj Mračnog Doba i, po još jednom terminu iz istorije čovečanstva, ponekad se naziva "Kosmičkom Renesansom". Astronomi pokušavaju da utvrde kada i kako se tačno Mračno Doba završilo. Ovo zahteva pronalaženje udaljenih objekata, a taj izazov na koji samo najveći teleskopi, kombinovani sa veoma pažljivom posmatračkom strategijom, mogu da odgovore.