Vazduh se ne moze namirisati, videti i ostetiti culom ukusa. A ipak je to ono bez cega ne bismo mogli ziveti. U blizini zemlje postotak kiseonika iznosi 21%. Preko pluca – ali i preko zeluca, sto se ne tako davno otkrilo istrazivanjima – kiseonik dospeva u srce i u celije naseg organizma.

Kako se cak 90% zivotne energije potrebne za zivot i opstanak naseg organizma crpi i temelji na molekularnom kiseoniku, vise je nego ocigledno da od kiseonika zavisi i nase zdravlje. Jednostavno receno, bolesti su posledica nedostatka kiseonika i oksidacijskih procesa u nasem telu. Kad nemamo dovoljno kiseonika u telu, osecamo nedostatak energije, posebno one koja je potrebna za izlucivanje otrovnih materija iz organizma, sto dovodi do citavog niza posledica, od manjih potreskoca u funkcionisanju pojedinih organa do hronicnih problema sa zdravljem, te vrlo ozbiljnih bolesti medju kojima su i one zlocudne. Zbog toga ne casite ni casa i sastavite dnevni raspored za sebe i svoju porodicu koji ce u sebi sadrzavati sto vise »kiseonika«, odnosno vremena provedenog na otvorenom. Ili jos bolje, sastavite ga kad se vratite iz setnje u prirodi na koju ste upravo krenuli...

Osnovni izvor i eliksir zivota

Kiseonik cisti organe, podstice razmenu maerija i regeneraciju celija koze. Kada u telu imamopremalo kiseonika, umorni smo i imamo problema s koncentracijom, a da ne spominjemo nesnosne glavobolje. Ti simptomi nastupaju zbog lose provetrenih prostorija (najcesce zimi). Tada pomaze samo jedno: izaci na svez vazduh jer ce dotok svezeg kiseonika rasteretiti vasu glavu. Puko udisanje kiseonika takodje nece pomoci. Ta sposobnost sa starenjem, nazalost, opada. Celije tela tada nemaju vise snage da sav kiseonik pretvore u energiju  vec u mladosti, od 25 godina, jedna cetvrtina ne dospeva u krv, a sa 49 godina govorimo o jednoj polovini.

Svez vazduh deluje opustajuce

Setnja prirodom, gde je vazduh najcistiji, delovace poput tusiranja na kiseoniku. Na taj nacin se prociscavaju pluca i bronhije, sto istovremeno dovodi do opustanja. Takodje se preporujuje da u svom domu napravite svoju zelenu oazu, kutak u kom cete negovati saksijsko cvece i biljke i tako obezbediti kiseonik. Novija istrazivanja pobijaju tvrdnju da je stetno drzati bilje u spavacoj sobi.

Sport – u razumnoj meri

Ako se na svezem vazduhu bavimo sportom, telo ce moci da primi mnogo vise kiseonika. No, pazite da ne preterate! Ukoliko pocnete dahtati od izmorenosti, telo ce izgubiti vise kiseonika nego sto ce ga dobiti.

Smeh zdrav i koristan

Naravno disemo celi dan. Ali pluca i pored toga dobijaju premalo vazduha. Zbog toga s vremena na vreme zevajte, uzdisite i smejte se do mile volje. To ce opustiti dijafragmu i olaksati prenos kiseonika.

Mali trik kada ostanete bez daha

Kada vam se cini da ste ostali bez vazduha, udobono sednite s rukama na stomaku i rasirite noge tako da vam kolena budu u ravnoj liniji s ramenima. Tada duboko udahnite kroz nos dok vam se stomak vidljivo ne naduje, a kroz usta jako izdahnite. Triput ponovite vezbu i vec cete se osecati mnogo bolje. Zar ne?

Novi polet umornim celijama

Nakon setnje koza nam je sveza, zategnuta i zdravo ruzicasta. Ovaj izvanredni efekat koji kiseonik stvara, iskoristila je kozmeticka industrija. Zapakovani molekuli vazduha stavljaju se u u sicusne transportne kuglice te se dalje obradjuju u proizvodima za negu. Kad se proizvod namaze na koju, kiseonik se oslobadja u celijama.

Jednostavnim vezbama do energije

Bilo da je u pitanju joga, kigong ili autogeni trening – kod svih tehnika opustanja disanja igra veliku ulogu: vazduh koji udisemo, tj. Kiseonik, predstavlja energiju, smiruje nas i cini nas uravnotezenim. Tehnike disanja su baze koje se prve nauce i, na kraju krajeva, preduslov su svih vezbi opustanja.


Preuzeto: Lisa