Pitao me je na kraju da li sam član neke stranke. Predložio mi je da se učlanim u njegovu. Shvatila sam to kao šansu da dobijem posao. Dobro sam shvatila. I pristala.
Ovako za "Novosti" završava ispovest G. M. (29) iz jedne varoši u zapadnoj Srbiji. Prošle nedelje zaposlena je u lokalnom domu zdravlja kao medicinska sestra. Ne želi da joj se pominje ime.
Kao gangrena, partokratija se u Srbiji spustila do najnižih nivoa. U uslovima u kojima veliki broj porodica od potpunog finansijskog sloma deli samo jedna plata, dilema "učlaniti se ili ne" dobija često egzistencijalne razmere. Biti ili ne biti - članska knjižica ili biro rada!
Odluka je često u rukama političara, sve nižeg ranga. Princip je prepisivan iz grada u grad, iz sela u selo - lokalna vlast postavlja direktore javnih preduzeća, škola, vrtića, domova zdravlja, a direktor se "odužuje" stranci spiskom novih članova. Najpogodnije mete su mu - nezaposleni.
U vreme državnog socijalizma povika na "partijsku državu" bila je zabranjena, ali se o tome gunđalo. Najbolja mesta zaposedali su ljudi sa "knjižicom", takozvani "članovi biblioteke".


Prečica

Oni su, čast izuzecima, bili direktori, predstavnici firmi u inostranstvu, naravno - i partijski sekretari u OOUR-ima. Ali članstvo u Savezu komunista nije bilo uslov za radno mesto učiteljice, seoskog lekara, medicinske sestre... Danas, sve češće postaje.
Zaposleni, doduše, ne mora da bude član partije - može partijski funkcioner da "zalegne" za njega. "Vetar u leđa" važan je na konkursu za posao, ali i ako se na radno mesto "uskače" drugim putem, "prečicom".
Tu je i rad na određeno vreme. Sa političkom potporom dobija se bolji ugovor - ne na tri, na pet, ili na šest meseci, nego najčešće do nečijeg povratka s porodiljskog odsustva. Umesto trošne seoske škole, gradska učionica sa PVC-prozorima...
Priča druga: S. D. (33), profesor srpskog jezika, već dve godine, iako živi u centru grada, ne može da dobije posao u gradskoj školi već ga "bacaju" u najudaljenija sela. Politički podobni imaju prednost.
Tražio mu direktor da se učlani u partiju koja drži i lokalnu vlast, što je odbio. Ne sme da govori pod imenom za novine jer mu je važno da zadrži bar sadašnji fond časova, da bi prehranio porodicu.
Gotovo da svi znaju za zapošljavanje uz člansku kartu. I niko ništa ne preduzima da se bolesna društvena pojava izleči. Ništa se ne menja - ili se menja nagore.

Podobnost

Saša Janković, zaštitnik građana, priznaje za "Novosti" da je čuo za mnoge takve primere i da je evidentno da je pojava uzela maha:
- Nažalost, najčešće je nemoguće dokazati da je neki direktor kao uslov za zaposlenje tražio od kandidata da se učlani u partiju - kaže nam Janković. - To se radi suptilnim, posrednim metodama koje ne ostavljaju dokazive tragove.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija", takođe nam ukazuje da je takve stvari teško dokumentovati iako postoje, jer članstvo u stranci formalno nigde nije uslov za prijem na posao:
- Ovo nije bilo ni u vreme jednopartizma, kada je, doduše, postojao "korektivni" princip moralno-političke podobnosti - kaže Nenadić za "Novosti"
Zoran Stojiljković, profesor političke sociologije Fakulteta političkih nauka u Beogradu, potvrđuje nam sveprisutnost pojave koju istražujemo:
- Opasnost od toga je sve veća kako se zaoštrava ekonomska kriza u zemlji - govori Stojiljković. - I uz ostvareni privredni rast u proteklih sedam-osam godina, broj zaposlenih je smanjen za oko 350.000 ljudi. U takvoj situaciji svaki "kanal" za zapošljavanje dobija veoma veliki značaj. Time raste i uticaj političkih faktora u zapošljavanju, pa tako na lokalnom nivou u Srbiji postoje drastične razlike: Leskovac ima pet puta brojniju opštinsku upravu nego Loznica, uprkos približnom broju stanovnika!
Nemanja Nenadić dodaje da su istraživači "Transparentnosti" uoči prethodnih lokalnih izbora primetili u nekoliko sredina, recimo u Prokuplju, nagli porast zapošljavanja u javnim službama.
Uzrok za "eksploziju" birokratije je, pre svega, nerazvijenost mesta, usled čega lokalni političari znatno dobijaju na značaju u obezbeđivanju zaposlenja. Uz to, nemaju ni "srca", a ni "herca", da pošalju ljude "na ulicu".
U oskudici, i mesto čistačice u dečjem vrtiću, a kamoli vaspitačice, traži se i čuva kao dragocenost.
- Zaposlenost raste samo u državnoj administraciji - tamo postoji princip da se ne otpuštaju oni koje je doveo prethodnik, a da svako dovede nove - kaže Zoran Stojiljković.
To bi moglo da znači da je sve više ljudi koji su se dokopali "državne sreće", ali se to može tumačiti i kao porast broja ucenjenih i zavisnih.
Šta stranke ovim žele da postignu? Jednostavno - regrutuju partijsku vojsku, glasačku mašineriju za buduće izborne bitke.

Moćnici

Prema našim saznanjima, u vrhovima većine stranaka posebnom "dioptrijom" se gleda na broj članova koje lokalni lideri uspeju da "uknjiže" u svojim sredinama. To im je adut za uspon uz partijsku lestvicu, do Skupštine, mesta u ministarstvu, upravnom odboru...
- Takvo ponašanje stranačkih funkcionera može kao bumerang da se vrati strankama i da im napravi političku štetu -
smatra ombudsman Janković.
Nemanja Nenadić smatra da stranke u stvari "kupuju" podršku ljudi i njihovih porodica u zamenu za radno mesto u prosveti, zdravstvu...
- Postavlja se pitanje: koliko to ima efekta? - nastavlja on. - Glasanje na izborima je tajno, pa ljudi bez posledica mogu da odluče da ne glasaju za onoga ko ih je uslovljavao. Mislim da stranke koje učlane ljude zbog neke koristi, od toga, na duži rok, mogu da imaju samo štetu.
U vreme dok se mislilo da vlast u Srbiji nikada neće biti promenjena na izborima (devedesetih), na meti kritika bila je centralizacija. Sve se postavljalo iz Beograda. Sada više nije tako, ali je decentralizacijom, umesto da vlast bude približena lokalnoj zajednici, odnosno građanima, ona delegirana u ruke - lokalnih moćnika.
- Pitanje da li se vlada centralizovano ili decentralizovano ne utiče na postojanje korupcije, već samo na oblik na koji se ova pojava ispoljava: da li je korupcija usmerena ka centralnom nivou vlasti ili prema lokalnim moćnicima - odgovara Nenadić.

Pritisak

Šta mogu građani?
Janković kaže da u tim slučajevima ni krivični ni prekršajni zakon, pa ni zaštitnik građana, ne bi mogli mnogo da učine:
- Takva vrsta korupcije prilično je "neuhvatljiva". Najbolji način borbe je stalan medijski pritisak na stranke, a preko njih i na lokalne funkcionere. U tom smislu predviđeno je sankcionisanje zloupotrebe neke funkcije u stranačke svrhe.
Nenadić ukazuje na to da građani nemaju u svojim rukama sredstva kontrole lokalnih moćnika, osim da svake četiri godine izađu na izbore:
- Nema mogućnosti za uticaj građana tokom trajanja mandata, i zato se među stanovništvom javlja apatija.
Stojiljković zaključuje da je siguran izlaz iz lavirinta stvorenog "ucenjivačkim kapacitetom" lokalnih političara - puna zaposlenost i stvaranje društva jake i u sebe sigurne srednje klase:
- Nažalost, to u Srbiji nećemo videti uskoro. Redukcija ovakvog problema moguća je kroz privatizaciju (jer je u privatnom sektoru uticaj političara ipak manji), kroz uvođenje privatno-javnog partnerstva u oblastima koje ostanu pod državnom "kapom", preko kontrole poslovanja i, naravno, jačanjem privrednog razvoja. Samo kombinacijom ovih faktora ostvariće se napredak - tvrdi Stojiljković.
Ubrzani privredni razvoj i masovno zapošljavanje, ključ za rešavanje problema razgranatih pipaka partokratije, stranke u Srbiji obećavaju pred svake izbore, baš kao što garantuju i obračun sa partijskom državom...

Sistem plena

Srbi nisu izmislili praksu da pobedniku na izborima pripada "plen" - odnosno, odgovorne pozicije u državi (što se prenosi i na gradove i na opštine). Američki predsednik Endru Džekson to je promovisao kao princip još 1828. godine.
- I u svetu postoji "sistem plena", ali je redukovan na ključna mesta - menja se menadžment preduzeća ili institucija, bez diranja u njihov ekspertski deo - kaže profesor Stojiljković.

MARKO ĐURIŠIĆ, PREDSEDNIK IO DS
NIJE NAŠ MANIR

POLITIKA DS potpuno je suprotna tom maniru ponašanja. Lokalne vlasti i rukovodioci javnih preduzeća treba da budu samo servis za građane, a ne za stranke koje su ih delegirale. DS ne toleriše zapošljavanje po stranačkom, već po stručnom principu.

ĐORĐE MILIĆEVIĆ, PORTPAROL SPS
SAMO STRUČNOST

NAŽALOST, duboko smo svesni te svakodnevne pojave. Mi smo sada, kao deo vlasti, u poziciji da preuzmemo odgovornost za neke državne poslove, odnosno za pojedine funkcije, ali u tome poštujemo isključivo načelo stručnosti i kompetentnosti.

BORKO ILIĆ, POTPREDSEDNIK DSS
STROGA KONTROLA

TA pojava postoji u Srbiji decenijama, samo što je nekada bila jedna stranka, pa je i partijsko zapošljavanje bilo slabije izraženo nego sada. Rešenje je u privatizaciji dela javnih preduzeća i u strogoj kontroli državnih organa.

ŽELJKO IVANJI, ČLAN PREDSEDNIŠTVA G 17 PLUS
PIPCI DRŽAVE

DA stranke u Srbiji predstavljaju svojevrsne agencije za zapošljavanje poznato je još od pre Drugog svetskog rata. To su anomalije političkog sistema proizašle iz prejakog uticaja partija na državu. Od toga nije imuna nijedna stranka.

ALEKSANDAR VUČIĆ, ZAMENIK PREDSEDNIKA SNS
U SVIM PORAMA

PARTOKRATIJA je sišla u sve pore društva, i na najniže nivoe. Sa tim se politička elita mora obračunavati temeljno, svakodnevno, na svakom koraku i na svakom primeru. Ne vidim volju sadašnjih vlasti da to promene.

DRAGAN TODOROVIĆ, POTPREDSEDNIK SRS
INVAZIJA DOSOVACA

SRPSKI radikali su na tu pojavu ukazivali još od 2000. godine i dolaska DOS-a na vlast. Zapanjujući su podaci da je 2000. u državnoj upravi radilo 8.000 ljudi, a 2004. se broj popeo na 27.000. Većina njih je zaposlena po partijskoj liniji.

ANKETA - DA LI SMATRATE DA ČLANSTVO U POLITIČKIM STRANKAMA DONOSI POGODNOSTI?

LJILJANA RADOJEVIĆ (50), radnik u laboratoriji
- APSOLUTNO sam sigurna da bi mi članstvo u partiji značilo. Samo, sada je kasno za mene. Da sam ranije to uradila, verujem da bih napredovala na poslu, a onda bih verovatno imala i bolji status u društvu, i bolje živela.

SAVO KOVAČEVIĆ (30), pravnik
- ČINI mi se da bi mi članstvo u nekoj partiji dobrodošlo. Mislim da bi me, prosto, progurali. Ali, ipak, nikada nisam ni bio član, niti razmišljam o učlanjavanju, jer me politika ne zanima. Imam svoju profesiju, to mi je dovoljno.

SLOBODAN DIMITRIJEVIĆ (34), profesor
- BIO sam član dve partije - G 17 plus i SPS, ali zbog loših iskustava istupio sam iz njih. Kada sam video koliko se predizborna obećanja ne poštuju, sve mi se smučilo. Ne želim da žrtvujem svoj moralni lik zbog bilo kakvih dobrobiti.

MIODRAG VJEŠTICA (57), inženjer
- U ONO vreme kada su svi bili, bio sam i ja član Komunističke partije. Moguće je da partija pomaže, ali moja lična iskustva nisu takva. Ko zna? Možda mladima danas, u ovo vreme, stranke stvarno mogu da pruže bolju budućnost.


Izvor: Novosti

Од 5.октобра на овамо на сцени је бар 3 пута гора партократија од оне спс-ове за коју смо мислили да је најгора. То је ваљда по оној досовој ''стручност испред политике''.

То су страшне ствари.
Идентично као у Црној Гори већ годинама.

da napomenemo malo o kojim se to partijama radi    - to su perjanice nashe vrle judeo-liberalne demokratije ,pre svega :

DS - chuvena "demokratska"   stranka  drzi vlast u najvecem broju opshtina po unutrashnjosti . tamo je sasvim normalno da neko ode kod npr predsednika opshtine i da ga "moli za uslugu" da mu zaposli dete ,brata , prijatelja ,rodjaka ...

G17+ - ova stranka je pre svega fokusirana na institucije na republichkom nivou - ako se tamo uchlanite mozete rachunati na mesta u administraciji po raznim ministarstvima ...

LSV - ni manje stranke ni vecih prohteva   ... chankovci onako domacinski obezbedjuju cele familije svojih chlanova , a sve zbog toga shto srazmerno svojoj snazi imaju i suvishe vlasti ....

DSS i NS - nekad poznati po korupciji ,danas su malo utanjili (gubitak vlasti shta cete   ) ... ovo se pre svega odnosi na velju ilica ,chiji su mnogobrojni " kadrovi" postali vishak promenom vlasti ...  

SPS - korupcija to smo mi     nekad najkorumpiranija stranka , gubitkom vlasti 2000 izgubila je i potencijal za korupciju. medjutim , povratkom na vlast ,ponovo se vraca staro ponashanje . ali oprez   ,prednost ima staro i verno chlanstvo  

ostala boranija - nema vlasti ,nema prilika ... chedinom LDP ne fali volje   ,al se dosad okoristio sam uzi vrh stranke . SRS je za divno chudo najposhtenija stranka u srbiji ,svidelo se to nekom ili ne. to ne znachi da se stanje nece promeniti u dogledno vreme ako na vlast dodju   . shto se tiche SNS - mladi i perspektivni , sve mi se chini da ce njihovim kadrovima vrata uvek biti otvorena  

Поштени радикали су по истом систему запошљавали у нс-у за 4 године своје власти.

 ne sumnjam (jesi li se zaposlio ?  ) . kazem , nemaju prilike ,pa su najposhteniji ... 

Ma sve stranke su postene...
Posteno su nas pokrali...  

Најпоштенији само ако гледаш на нивоу читаве Србије али ако гледаш сразмерно власти коју су имали или имају, потпуно су исти. Нисам се запослио рекли су ми да не знам довољно клетви. 

ja ne mogu da krivim njih za klimu koja je stvorena u srbiji ,niti da nagadjam shta bi bilo kad bi bilo  ...
  najodgovornija je DS - i to se mora jasno reci 

   to shto se izvukao lopov koji je ukrao zvake u prodavnici , ne opravdava onog ko je opljachako banku  .

Најодговорнији је увек онај ко је тренутно на власти. Али без разлике сви су исти. Шта мислиш зашто дос није казнио лоповлук претходника или отпуштао нестручне кадрове? Управо зато што им је намера била да наставе где су ови стали. И тако у круг. Тако су и радикали кад су узели власт у нс-у запошљавали своје чланове и фамилију по предузећима на чије су чело дошли. Тако исто раде и ови после њих, тако исто су радили и пре њих спо, дс... Зато свако предузеће има бар 30% вишка радника, а и даље се запошљава по страначкој линији.