Ružne žene koje se svima sviđaju

Lepota je lepa za gledanje, ali ona najčešće plaši muškarce

Šta muškarci nalaze u njoj? A ona je kao ružna drugarica u filmu, koja se na kraju uda za najboljeg frajera iz društva. Koleginica koja vam izgleda apsolutno neupečatljivo, sve dok je ne sretnete sa muškarcem koji uopšte nije loš. A zatim je tu i ona o kojoj su novine neprestano pisale: Barbra Strejsend.

Koja ne samo da nije Miloska Venera, nego nije ni lepotica tipa nosić-krupne oči-zlatna kosa, na koje smo navikli u filmovima i na televiziji. Ipak, ako pogledamo, ona je imala muža kao što je Eliot Guld, dugu ljubavnu vezu sa Robertom Redfordom, kao i seriju flertova sa poželjnim muškarcima. Omarom Šarifom, Rajanom O'Nilom, Don Džonsonom i drugim najbogatijim i najpoznatijim muškarcima u Americi. Tu je i teniser Andre Agasi, koji je od nje mlađi bar 20 godina. I, potom, princ Čarls.

U ovoj priči ne smemo da izostavimo Kamilu Parker Bouls, ženu koja je 15 godina imala Čarlsovo srce, pored legitimne, daleko privlačnije supruge, Dajane. Kamila u svakom slučaju ne predstavlja konvencionalnu lepotu: dosta je visoka, ima mušku figuru, a lice šiljato, kosu koja se opire bilo kakvoj frizuri, bolje joj stoje pantalone i džemperi, nego ženski kostimi.

Neki psiholog bi se upitao zašto princa koji je strastveni ljubitelj umetnosti i prirode privlače nimalo ljupke žene sa jakom ličnošću. Možda je to reakcija na previše lepote kojom je okružen? Uistinu, "sindrom Čarlsa" nije toliko redak. Muškarci koji polude za ružnim zavodnicama nisu uopšte retka pojava, ni u prošlosti, a ni danas.

Žene koje se ne mogu pohvaliti svojom lepotom koriste drugo oružje koje nije ništa manje efikasno: spontanost, humor, inteligenciju, ženstvenost, veselost, pa čak i neku simpatičnu manu, a upravo su to karakteristike koje je čine jedinstvenom, a potom i šarmantnijom od ostalih. A da ne govorimo o tome da lepota podiže i izvesnu barijeru oko sebe i na neki način tera muškarce.

U Engleskoj je jedna sekretarica otpuštena jer je bila previše lepa, pa je zaposlenima odvlačila pažnju. U knjizi "Ružan, lep" Italijana Stefana Zekija, profesora estetike na milanskom univerzitetu piše: "Lepota nam nikad neće biti bliska, uvek će biti nešto neobično i izuzetno u svakodnevici našeg života".

Kraće rečeno, lepota je lepa za gledanje, ali pomalo plaši, kad pomislimo na to šta ćemo s njom za neko vreme. I zbog toga što često Lepotica i Lepotan koju "pucaju" isključivo na prolazan fizički izgled, često vremenom postaju jadni. I dosadni. Najbolje je, dakle, da učinite sve da se prolepšate i izgledate što bolje možete. A zatim da se ponašate kao ružne. Koje im se dopadaju.
M. B