IN < - Ubistvo poslednjeg Obrenovića - >LO
(1/6) > >> :: Odgovori!
Kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u 03.50 časova
Povodom stote godišnjice "Majskog prevrata", kad su 28/29. maja 1903. godine ubijeni poslednji Obrenovići, kralj Aleksandar i kraljica Draga, "Glas" će objaviti u nastavcima prvi deo velike monografije istoričara i publiciste Vase Kazimirovića pod naslovom "Crna ruka". Pored niza drugih istorijskih studija, Kazimirović je objavio i obimno dvotomno delo "Nikola Pašić". Neumorni istraživač arhivske građe kod nas i na strani, Kazimirović pored brojnih nepoznatih činjenica daje i sopstvene ocene dramatičnih godina u vreme smene dinastija početkom 20. veka u Srbiji.
1. Praskozorje 29. maja 1903. godine
U praskozorje 29. maja/11. juna 1903. godine u tri sata i pedeset minuta, kuršumi ispaljeni iz neposredne blizine okončali su život kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović.
Kraljevski par ubijen je u konaku, zdanju kraj novog dvora, koje je iz Srbije proterani knez Aleksandar Karađorđević kupio 1842. godine od Stojana Simića, svojevremeno najbogatijeg čoveka u zemlji. To zdanje, gavanski sagrađeno za svoje prilike bilo je decenijama "gnezdo svih političkih obrta u Srbiji".
I, posle izgona kneza Aleksandra Karađorđevića iz srpske države, stalno prebivalište vladara iz dinastije Obrenović. Novi dvor, i za vreme kralja Aleksandra i za vreme kralja Milana, služio je samo za svečanosti i zabave.
Prvi strani gost koji je u njemu dočekan, bio je prestolonaslednik Austrije, sin cara Franca Jozefa, Rudolf, sa svojom suprugom Stefanijom. Igrom slučaja, svakako, ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage dogodilo se na isti dan o kojem je, 1868. godine u Košutnjaku ubijen knez Mihailo Obrenović, sin kneza Miloša.
Kao u Mihailovo, tako i u Aleksandrovo uklanjanje iz života imala je umešane svoje prste dinastija Karađorđević... To srpskom narodu nije bilo nepoznato. On je i u jednom i u drugom ubistvu hteo da vidi "odmazdu Radovanjskog luga..." Smrću kralja Aleksandra ugasila se dinastija Obrenović, čiji je rodonačelnik bio knez Miloš, utemeljivač monarhije u Srbiji uopšte. Mada je s kraljem Aleksandrom izumrla loza Obrenovića, on ipak nije bio i poslednji Obrenović. Poslednji Obrenović, istina nepriznat, treba da je bio vanbračni sin kralja Milana i Artemize Hristić, Đorđe Hristić.
Prema mišljenju više pisaca, domaćih i stranih, sa kraljem Aleksandrom treba da se dogodilo upravo ono što je svojevremeno prorekao jedan seljak iz Kremne u Užičkom okrugu, po imenu Matija. Taj seljak je, navodno, "predosetio" i pogibiju kneza Mihaila. "Knez Mihailo gine", rekao je taj Matija, "a njega će naslediti jedan njegov rođak koji će u Srbiji mnogo zla počiniti... Taj će imati sina jedinca "i taj jedinac sin biće još gore sreće no što mu je i otac bio. Neće imati od srca poroda i umreće mlad, vrlo mlad, neće napuniti ni pedeset godina, i s njime će se ugasiti njegova sveća...
Prvi stranac u Beogradu koji je saznao za ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović bio je poslanik Austro-Ugarske u Beogradu, Konstantin Dumba. Bilo je to oko četiri sata ujutru 29. maja 1903. godine. A nešto pre pet sati, u pratnji vojnog atašea Austro-Ugarske, majora Pomiankovskog, on je uspeo da se probije kroz kordon vojske oko dvora, a zatim stigne do pukovnika Aleksandra Mašina, pod čijom je komandom prevrat i izvršen. Kao da je obavio kakvu generalštabnu igru, a ne izvršio prevrat, pukovnik Mašin je bio "mrtav-hladan".
"Staloženost i mirno držanje Mašina mi je imponovalo", kaže austrougarski poslanik u svojim sećanjima. "Na besprekornom francuskom jeziku prvo se izvinio što ne može sa mnom da razgovara u salonu za prijeme, jer se on i njegovi prijatelji upravo dogovaraju o obrazovanju vlade. Ali mi možete garantovati da su oni apsolutni gospodari situacije. Prestonica je prihvatila novi red stvari, nigde se ne puca, nema nigde više prolivanja ni kapi krvi. Ja mogu slobodno nenaoružan da idem kroz Beograd a da me niko ni prstom ne dirne..."
Piše: Vasa Kazimirović
Prestonicom su kružile najfantastičnije priče o načinu na koji su bili ubijeni kralj i kraljica
Povodom stote godišnjice "Majskog prevrata", kad su 28/29. maja 1903. godine ubijeni poslednji Obrenovići, kralj Aleksandar i kraljica Draga, "Glas" će objaviti u nastavcima prvi deo velike monografije istoričara i publiciste Vase Kazimirovića pod naslovom "Crna ruka". Pored niza drugih istorijskih studija, Kazimirović je objavio i obimno dvotomno delo "Nikola Pašić". Neumorni istraživač arhivske građe kod nas i na strani, Kazimirović pored brojnih nepoznatih činjenica daje i sopstvene ocene dramatičnih godina u vreme smene dinastija početkom 20. veka u Srbiji.
S dozvolom pukovnika Mašina, austro-ugarski poslanik odmah je uspostavio šifrovanu telegrafsku vezu sa konzulima u Srbiji, i od njih dobio obaveštenje da su svi garnizoni u unutrašnjost zemlje prihvatili novo stanje i da svuda vladaju besprekoran red i mir.
Red i mir vladali su i u Beogradu, baš kako je rekao pukovnik Mašin. Ali su prestonicom zato kružile najfantastičnije priče o načinu na koji su bili ubijeni kralj i kraljica...
Kralj Aleksandar i kraljica Draga bili su ubijeni na izrazito svirep način. Smrtonosne hice ispalili su na njih kapetan Mihailo Ristić, poručnik Velimir Vemić i kapetan Ilija Radivojević Čiča, koji će 1911. godine, kad bude osnovana tajna organizacija Ujedinjenje ili smrt, poznata pod nazivom Crna ruka, postati predsednik njene Vrhovne centralne uprave.
Kad se kraljica Draga našla na nišanu oficirskih revolvera, ona je već bila ranjena. Na nju je pucao poručnik Ljuba Kostić, komandir čete Kraljeve garde. U dogovoreni čas on j stigao pred dvor, pred žandarmerijsku kapiju. Stražara na kapiji vešto je privoleo da kapiju otvori, a kada je potom sa svojom četom umarširao u dvorište dvora, bez ijednog ispaljenog metka razoružao je celo žandarmerijsko obezbeđenje...
U jednom momentu, poručnik Kostić se našao pod kraljevskom spavaćom sobom, baš kada se kraljica Draga pojavila na prozoru tražeći pomoć. Uzevši pušku od jednog vojnika, on je pucao u kraljicu i ranio je u desno rame... Kriknuvši, kraljica je svojim glasom odala oficirima u konaku mesto na kojem se bila prikrila zajedno sa kraljem...
To što je učinio poručnik Kostić, što je, pre svega, uspeo da parališe žandarmerijsko obezbeđenje bez ijednog ispaljenog metka, treba da je bilo od odlučujućeg značaja za uspeh napada na dvor. Ali isto tako od odlučnog značaja bila je i uloga Petra Živkovića, koja je, međutim, zbog njegovog sukoba sa vođstvom Crne ruke u mnogome minimizirana, a on sam predstavljen kao kukavica koji od straha tobož dugo nije mogao da otključa glavnu kapiju. Uistinu, on se pokazao i prisebnim i energičnim. Žandarmima koji su bili oko njega doviknuo je da je preuzeo komandu nad njima, i naredio im zatim: "Puške u šoške i u stražu - marš!"
Kralj Aleksandar nije imao oružje uza se. Goloruk, u crvenoj spavaćoj košulji, on je pokušao da zaustavi svoje ubice snažnom vikom i pretnjom da će ih sve dati povešati...
U susretu sa smrću, kralj Aleksandar poneo se hrabro. Isto tako hrabro se držeći poginuo je i njegov prvi ađutant, general Lazar Petrović (Lepi Laza), koji je bio oženjen jednom sestrom kraljice Drage. Na oficira, koji je prvi potegao revolver na kraljicu Dragu, general Petrović je ispalio više metaka, ranio ga i oteo mu oružje. Ali je ubrzo zatim bio i sam zasut pravom kišom kuršuma od ostalih oficira - zaverenika...
Kako je austro-ugarski poslanik izneo u svojim memoarima, na kraljicu Dragu ispaljeno je 16 hitaca. Pole toga njeno je telo "sasvim raskomadano" bajonetima i sabljama. Na samog kralja Aleksandra, jedno kratko vreme, niko od zaverenika-jurišnika nije se usudio da puca. A onda je, odjednom i kao po komandi, u njega ispaljeno 20 metaka...
Piše: Vasa Kazimirović
Šta su o događaju javili Žan de Bonfon i Andre Bare
O onome što se zbilo u konaku, i kako su postupili zaverenici sa kraljevskim parom, sem austro-ugarskog poslanika pisala su, svojevremeno, pored drugih stranaca, i dvojica Francuza - Žan de Bonfon i Andre Bare. Po Bonfonovim rečima, oficiri su se prema već mrtvim kraljevskim supružnicima poneli kao varvari. Kraljičino telo su okrenuli tumbe - i rasporili. "Svako je zabo oružje u njeno telo..."
Bare je ipak napisao, da je kraljica Draga bila "bukvalno rasporena" i da je oficir, koji je to učinio svojom sabljom, posle svega uzviknuo: "Eto ti, sad pokaži tvoje derište, tvog naslednika, kravo jedna!" Suprotno izveštaju austro-ugarskog poslanika, u kojem se kaže da je kralj Aleksandar umro hrabro i dostojanstveno, i kraljica s njim, Bare tvrdi da je kralj Aleksandar, boreći se sa smrću, zavapio: "Milost, milost! Poštedite me..."Ali oficiri "nisu ništa čuli". Njih su bile "opile jarost, osveta i opasnost".
Zaverenicima nije bilo dosta što su izmasakrirali telo kralja Aleksandra, već su i jedan njegov portre, iz 1891. godine, izbušili kuršumima... Gola i unakažena, tela kralja Aleksandra i kraljice Drage su, na posletku, bačena kroz prozor u dvorski park, uz uzvike oficira - ubica: "Tiranin je mrtav!" Tu su ona ležala satima...
Najzad su ubačena u metalne sanduke i, oko 11 časova uveče (po nekim tvrđenjima 30. maja) jednim običnim taljigama, u pratnji odreda žandarma, prevezena u crkvu Svetog Marka. Posle opela, posmrtni ostaci kraljevskog para spušteni su u grobnicu Ane Obrenović, a ne u grobnicu Sergija, mlađeg sina kralja Milana, kako su to neki listovi u Beogradu objavili. Grobnica je odmah zazidana i na nju postavljena dva metalna krsta s imenima pokopanih - "Aleksandar Obrenović" i "Draga Obrenović".
Osim kralja Aleksandra i kraljice Drage, u praskozorje 29. maja 1903. godine, po starom kalendaru, oficiri - zaverenici ubili su još i predsednika vlade, generala Cincar-Markovića, ministra vojnog Milovana Pavlovića, braću kraljice Drage - potporučnika Nikolu i Nikodija Lunjevicu.
Naređenje da se ubiju predsednik vlade i ministar vojni izdao je pukovnik Mašin. Braća Lunjevica treba da je na svoju ruku pobio Vojislav Tankosić Šilja, jedan od najbezobzirnijih mladih zaverenika, i potom, članova Crne ruke, kad ona bude formirana.
Kako je ubijen ministar vojni, Milovan Pavlović, opisao je njegov zet, Božidar Janković u raportu od 7. januara 1910. godine. On je izneo da je ubistvu prethodio jedan telefonski poziv, tačno u dva časa ujutru. Na aparatu je bio potpukovnik Petar Mišić. On je rekao ministru da je u varoši "jedna mala demonstracija" i da je njegov puk, ńú pešadijski puk, po naređenju kralja Aleksandra, izišao iz kasarne. "Jedna moja četa je pred vašim stanom". Sem te Mišićeve čete, pred stanom ministra vojnog bilo se iskupilo i 10-15 pripadnika pešadije kraljeve garde.
Kad je Janković izišao iz kuće, da bi video o čemu se to radi, pritrčao mu je pašadijski poručnik Milan Marinković Piga i uperivši mu revolver u grudi naredio da se skloni u kuću dr Ribnikara i tako ostane do daljeg, ako već neće da bude ubijen. Kapetan Mihailo Josipović Kića, koji je komandovao celim odredom, rekao mu je, pak, da je pala odluka da se ubiju kralj i kraljica i svi ministri...
"Poznavajući Kiću od ranije kao običnu pijanicu, ali ne rđavog srca, videći ga i sada pijanog, odgovorih mu da ne lupa koješta. U tome i moj tast", kaže Janković u svom raportu, "otvori prozor, pojavi se i upita: 'Šta hoćete, vojnici?' - Na to je Kića doviknuo vojnicima: 'Pucaj!'. Vojnici, koji držahu puške na gotovs, osuše paljbu u prozor..."
Napisao: Vasa Kazimirović
Nalog za likvidaciju dao je neposredno Aleksandar Mašin
U svom raportu, Božidar Janković je rekao i sledeće:
"Moj tast, kao i đenerali Cincar-Marković i Lazar Petrović ubijeni su po ličnom naređenju Aleksandra Mašina. Ta naređenja Mašin je izdao komandantima pojedinih odeljenja (kako ih je on tada nazivao) u prisustvu svoga 'načelnika štaba', kapetana Đorđa Ostojića (budućeg maršala dvora srpskog kralja), majora Milivoja Anđelkovića, poručnika Aleksandra Grujića i ostalih 'komandanata odeljenja', a u zgradi-kasarni ńúú pešadijskog puka Kralja Aleksandra, u kancelariji komandanta puka".
Po krvavom piru, konak je dobio izgled razbojišta i prema rečima jednog zaverenika-jurišnika ličio je "na polje zasađeno krompirima". A da on dobije takav izgled u mnogome su doprineli oficiri koji su hteli da se domognu kakve vredne stvari. Plen pljačkaša bila je čak i intimna garderoba kraljice Drage...
Nestao zlatan sat
Iz džepa prvog kraljevog ađutanta, generala Laze Petrovića, nestao je zlatan sat, a iz bluze pukovnika Naumovića, saučesnika u zaveri i greškom ubijenog od oficira koji u to nisu bili upućeni - nestali su časovnik i revolver. Kraljeve omiljene puške dokopao se poručnik Velimir Vemić, jedan od kraljevih ubica i potonji prvak Crne ruke...
Prema saopštenju austro-ugarskog vojnog atašea u Beogradu, zaverenici su se domogli i kase dispozicionog fonda predsednika vlade generala Cincar-Markovića i novac podelili između sebe. Osim toga prisvojili su i privatnu blagajnu kralja Aleksandra, kojom je rukovao general Laza Petrović, i u kojoj se navodno nalazio i jedan ček na pola miliona franaka...
U napisu "Komplot" lista "Opozicija" izneseno je da su neki oficiri zaverenici sa prstiju kraljice Drage i kralja Aleksandra skidali prstenje. Pri tom su kralju sečeni i prsti...
Bilo je slučajeva da su se pojedini oficiri čak i razmetali onim što su opljačkali. Jedan poručnik je 12. juna (drugog dana po prevratu, po novom kalendaru) pun ponosa pokazivao u širem društvu prsten na svojoj ruci, govoreći da ga je uzeo "za uspomenu na kraljicu Dragu".
U brošuri "Milan J. Novaković na sudu" kazano je, pored ostalog, da je izvesni poručnik Trifunac rekao posle prevrata: "Jest, vala, neko sat, neko prsten, neko muštiklu, neko tabakeru..."
Vrlo brzo, međutim, a pogotovu po pristizanju blizu 200 novinara iz skoro svih zemalja Evrope u Beograd, hvalisanje mladih oficira-zaverenika je prestalo: Više niko od njih nije hteo ni da prizna da je bio u dvoru u noći u kojoj je izvršen prevrat, a kamoli da je iz dvora nešto uzeo.
Sve što se nalazilo u konaku, oficiri-zaverenici nisu mogli opljačkati, naravno. Ostalo je mnogo stvari na svom mestu, ali uprljano, oštećeno i izgaženo, i deo toga je odmah izložen javnoj prodaji... Na licitaciji su se našli i kraljičini ormari, izbušeni bajonetima (Jedan od tih ormara kupila je supruga austro-ugarskog poslanika "za uspomenu na kraljicu Dragu").
Jedan deo ličnih stvari kralja Aleksandra i kraljice Drage prodavan je i u Londonu, u novembru 1904. godine.
Nakit na prodaju
Prema vesti austrijske agencije "Politička korespondencija" iz Beča, na prodaju su bili ponuđeni, pored ostalog, kraljeva uniforma i venčana haljina kraljice Drage, zatim deo nakita kraljice Drage - dijadema sa brilijantima koju je ona imala na venčanju, jedna grivna ukrašena brilijantima i safirima (poklon ruskog cara). Na licitaciji u Londonu našla su se i dva kraljeva ordena: turski orden Medžedije u brilijantima i persijski orden Sunca u brilijantima.
Piše: Vasa Kazimirović
Zašto je protestovao Cedomilj Mijatovic, poslanik Srbije
Cedomilj Mijatovic, poslanik Kraljevine Srbije u Londonu u vreme ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, duboko pogoden time što su se na aukciji u Londonu našle i licne stvari "jedne srpske kraljice", napisao je opširan clanak o tome i objavio ga u beogradskom listu "Štampa", u broju od 4. decembra 1904. godine.
Citirao je u tom svom clanku i pisanje engleskih listova, u kojima je isticano da su stvari izložene prodaji "relikvije kojima ne fali elemenat svetosti", a na kraju rekao: "Izišao sam iz sale potresen i zastiden što sam doživeo da prisustvujem licitacionoj prodaji stvari jedne srpske kraljice..."
Zbog ovog clanka, Mijatovica je napao Jaša Prodanovic u listu "Odjek", u broju od 6. decembra 1904. godine. "Umesto da ide u manastir, i da oplakuje gorku sudbu, što je kao prosvecen i inteligentan covek, celog svog veka, celim svojim bicem pomagao stari nesretni, ubistveni režim, on sad, javno na sramotu svih nas, glorifikuje relikvije, žali, za ženom, kojoj ni Teodora Justinijanova ravna nije! O pameti, o drskosti!"
Licne stvari kralja Aleksandra i kraljice Drage prodavane su na licitaciji i u Becu, u zavodu Doroteum, u prolece 1905. godine.
U Becu je, u to isto vreme, kao atrakcija prve vrste, prikazana jahta "Draga", svadbeni dar beogradske opštine kralju i kraljici. Kao i druge stvari i ova jahta je prodata na licitaciji...
Neke stvari iz zostavštine kraljice Drage prodale su njene sestre u inostranstvu. Odlukom Starateljskog suda u Beogradu, njima je, kao univerzalnim naslednicama kraljice Drage, isplacena i jedna veca suma u gotovom novcu...
Šta je sve pripadalo licno kralju Aleksandru, sasvim tacno nikad nije utvrdeno. Ali je zato ustanovljeno koliko je on licnih dugova ostavio za sobom. Navodno, 2.893.920,07 dinara. Za ondašnje prilike u Srbiji bila je to ogromna suma, tolika da se coveku digne kosa na glavi. Poverioci (njih 39 na broju) bili su domace i strane firme, strane banke, ministarstvo finansija Kraljevine Srbije, privatna lica.
Medu onima koji su tražili da budu namireni iz zaostale imovine poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovic nalazio se i izvesni Milivoj Malenic, autor knjige "Jedan Obrenovic". Pošto više nije mogao da je prodaje - zahtevao je da mu se šteta nadoknadi...
Kao poverilac javio se i licni sekretar kralja Aleksandra. On je podneo više racuna za koje je tvrdio da ih je isplatio svojim novcem a po nalogu kralja... Radilo se tu o visokim sumama - više od 11 hiljada dinara u zlatu, preko dve hiljade dinara u srebru, tri hiljade austrijskih kruna, i tako dalje.
I porodica ubijenog kraljevog adutanta, generala Laze Petrovica, prijavila se kao poverilac. Ona je tražila stvari koje su ostale u njegovoj kancelariji u dvoru, zatim gotovinu u zlatu i srebru koja je pronadena u njegovoj licnoj kasi - 44 hiljade dinara u svemu.
Neka lica koja su se prijavila kao poverioci bila su nekad vatrene pristalice kralja Aleksandra. Takav slucaj bio je sa Svetislavom Jeremicem, trgovcem iz Dobrinja, postojbine dinastije Obrenovic. On je podneo zahtev da mu se nadoknade izdaci koje je imao pri doceku kralja Aleksandra i kraljice Drage u Dobrinju, i to: za 40 kilograma crnog grožda (po 100 dinara kilogram), za 30 kilograma belog grožda (po 150 dinara za jedan kilogram), za 20 kilograma bresaka (po 50 dinara za kilogram), kao i za 20 kilograma jabuka (po pola dinara za kilogram).
Za dokaz ispravnosti svojih navoda, i izdataka koje je imao, ovaj trgovac iz Dobrinja naveo je da poseduje overene racune od odbora za docek, sa potpisima predsednika odbora, prote Popovica, i clanova odbora - Filipovica i Maloparca...
Piše: Vasa Kazimirovic