MUP RS je ubistvo inzinjera zavoda za izgradjnu banja luka, milana vukelica, proglasio teroristickim aktom. mediji su pozurili da objave ogromne kolor slike istrgnutih ekstremiteta koji leze na putu, automobila bombe i ostalih zrtava uz poruku da se radi "o jako opasnim ubicama"
RTRS je pravila prilog iz sok sobe, u kojoj su covjek bez nogu i zena sa razvaljenom glavom okretali glave od kamera.

poslije tri dana - tisina. nista se nije desilo. ujeo vuk magarca.

........................................................................ ako ikog uopste zanima o cemu se radi. jeste opsirno, ali prica nije od neki dan, o ovom se prica vec pet godina. sad je covjek ubijen. svi znaju sta se desilo i svi cute kao zaliveni..............................................................................................


06.11.2007 22:51:42
Eksplozija u Banja Luci: Od podmetnute bombe poginuo vozeći se u automobilu

U ulici Jug Bogdana u Banja Luci večeras oko 20.30 sati došlo je do eksplozije automobila ford fiesta u kojemu je, prema neslužbenim informacijama poginuo Milan Vukelić vlasnik jednoga od banjalučkih kafića.


Sa njim su se u vozilu, koje se u trenutku eksplozije kretalo, nalazile još dvije osobe koje su od eksplozije teško povrijeđene.

Do eksplozije je došlo stotinjak metara od zgrade entitetskog MUP-a i nedaleko od osnovne škole. Na licu mjesta su dežurni tužitelj i ekipe MUP-a koji poduzimaju istražne radnje.

Novinar BHT1 iz Banja Luke je ovo ubojstvo doveo u vezu sa anonimnim prijetnjama koje je poginuli primao u posljednje vrijeme kada mu je i zapaljeno jedno vozilo.

..........................................
 

Ubice su među vama

piše: Slobodan Vasković

Mafija vlada Republikom Srpskom. Kriminalne i zločinačke strukture čine najznačajnije segmente aktuelne vlasti, što im omogućava da brutalno, beskrupulozno, sistematski i nemilosrdno pljačkaju ovaj entitet, skrivajući se iza paravana lažnih „nacionalnih interesa“. Jedini interes koji imaju jeste zgrtanje stotina miliona i spremni su i da ubiju zbog toga. Najbolji pokazatelj je surovo ubistvo Milana Vukelića, poštenog čoveka koji nije hteo ni na koji način da učestvuje u pljački. Uz to, bio je izuzetno hrabar i kao takav spreman da otvoreno progovori o pljački, i da imenuje kriminalce.

Svoje poštenje platio je glavom. Vlast je apsolutni krivac za njegovu smrt, tu dileme nema. Ambijent sile, siledžijstva, bahatosti..., koji svakodnevno šire vlastodršci, galopirajući je poništio sve institucije sistema, preneo moć i vlast u ruke mafijaša, koji «probleme» rešavaju po kratkom postupku: bejzbol palicom, pištoljem, eksplozivom. Milan Vukelić je žrtva anarhije i bezakonja koji vladaju u Republici Srpskoj.

Vukelićeva egzekucija je surovi epilog pakla kroz koji je godinama prolazio: on je od kriminalaca iz vlasti progonjen kao zver, onemogućavano mu je pravo na rad, svakodnevno mu je prećeno, zapaljen mu je automobil, izgorela mu je kuća..., ali sve to nije bilo dovoljno da pravosuđe i policija intervenišu. Vukelić je dugo vremena verovao u institucije, pisao im, podizao krivične prijave protiv lopova Čede Savića i ostalih hulja, pripadnika građevinske mafije, svima dobro znane u ovom gradu, ali reakcije nije bilo. A i kako bi kada te institucije rade po nalogu hohštaplera, bandita, bitangi i razbojnika, a nikako nisu u službi građana. Zato je građanin Vukelić ubijen. Pre toga privođen je u policiju, gde mu je otvoreno prećeno, gde su ga pokušali proglasiti ludim, gde su mu podvukli da mu je najpametnije da ućuti, jer «ima ženu i dvoje dece». Učinio je to Dragi Milošević, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske 14. decembra prošle godine. Umesto da istog trenutka kada je Vukelić prijavio Miloševićevo nasilničko ponašanje bude smenjen, MUP RS je stao u zaštitu „svog čoveka“. A kako i ne bi kada je Milošević šikanirao Vukelića po nalogu Čede Savića i ostale razbojničke družine.

U to nema nikakve sumnje: zamenik načelnika Uprave krim-policije ne saslušava lica zbog lažnih optužbi o pretnjama; a kada to radi, čini to samo po „nalogu sa vrha“. A na vrhu je Čedo Savić, prijatelj i favorit Milorada Dodika, kriminalac bez ostatka koji uživa puno premijerovo poverenje. Policajcu Miloševiću, zbog ponašanja u stilu najozloglašenijih mafijaša, nije falila ni dlaka sa glave, ali je zato Vukelić ostao bez glave, a njegova žena i dvoje dece bez hranitelja porodice. Sramno, bedno ponašanje vlasti, a jedino jadnije od toga je odbrana Miloševićevih gangsterskih postupaka koja dolazi iz vrha MUP-a RS. Ponašajući se na ovaj način, MUP RS više ne štiti samo kriminalce već i ubice. Policija je u ovom slučaju bila u službi kriminalaca i to im nije prvi, a, nažalost, ni poslednji put. Vukelić se obraćao i Stanislavu Čađi, ne znajući da je to potpuno pogrešna adresa: ministar unutrašnjih poslova policiju RS pretvorio je u stranačku falangu i ne bi protiv stranačkog kolege Savića ništa preduzeo ni u ludilu. Čađo je nesposobni poltron koji neznanje, plitkoumnost, opšte bledilo i političku impotenciju nevešto pokušava prikriti oveštalim, demagoškim izjavama koje niti šta znače niti imaju ikakvog sadržaja. Kao ni njihov nosilac uostalom. Nije se čak ni oglasio oko surovog ubistva, što samo govori o kako lošoj i nikakvoj ličnosti je reč.

MUP RS još nije saopštio da li je saslušan Dragi Milošević i da li je ovaj poslušnik kriminalaca rekao ko je još bio prisutan u kancelariji Gojka Vasića kada je on maltretirao Milana Vukelića po nalogu Čede Savića! Ko je ta osoba, ključno je pitanje, jer je jasno da je saslušanju Vukelića prisustvovao, kako bi potom izvestio „gazde“. Najmanje što su u MUP-u mogli učiniti jeste suspenzija Miloševića, kako ne bi ometao istragu, pod uslovom da im je cilj da pronađu ubice. U to je, nakon svega, teško poverovati. Jer, nakon decembarskog šikaniranja u Dodikovoj stranačkoj policiji za Vukelića počinje pravi pakao. U noći između 6. i 7. maja ove godine izgoreo je njegov automobil, a istražni organi još nisu utvrdili okolnosti pod kojima se to desilo, niti ko je to nedelo naručio i počinio. Nerad policije ohrabrio je zločince koji su 8. avgusta ove godine zapalili kuću u kojoj živi Vukelićeva majka u naselju Srpske Toplice. Kuća je potpuno izgorela. Vukelić je o svemu na vreme obavestio policiju, ali istraga je i u ovom slučaju dala rezultat nula. Danas u policiji niječu bilo kakvu odgovornost zbog Vukelićevog ubistva, iako ga ni na koji način nisu zaštitili. Tvrde da nisu ni imali mogućnosti. Lažu! Da su radili svoj posao, Čedo Savić i ostali mafijaši odavno bi bili iza rešetaka, a Vukelić ne bi morao da izloži svoj život kako bi obezbedio pravo na rad. Policija je svojim nedelovanjem i otvorenim stajanjem na stranu kriminalaca ohrabrila ubice i naručioce ovog monstruoznog zločina. Mafijaši su ubeđeni da će proći nekažnjeno. S pravom, jer u RS kriminalci su „glavne face“, „branioci nacionalnih interesa“, „neimari“, a pošten svet gubi glavu ako se samo usudi da pisne.

Milan Vukelić nije bio nikakav kriminalac, narko-diler, jaki momak sa asflata, već pošten čovek koji se godinama borio protiv kriminala i korupcije u Zavodu za izgradnju grada Banjaluka, na čijem je čelu Čedo Savić, ali i protiv bezočnog pljačkanja gradskog budžeta. Kada je uvideo da borbom u korumpiranim institucijama policije i pravosuđa neće ništa postići, Vukelić je počeo otvoreno istupati u određenim medijima i validnim dokumentima dokazivati svoje tvrdnje o milionskim pljačkama banjalučkog gradskog budžeta. Voljom gradskih otaca, predvođenih gradonačelnikom Dragoljubom Davidovićem, Čedi Saviću i njegovom Zavodu prepušteno je da pripremaju neophodnu dokumentaciju, raspisuju tendere, vrše odabir izvođača radova, prave ugovore, pripremaju zemljište za izgradnju, vrše nadzor radova, kontrolu projektne dokumentacije, te na kraju obavljaju i tehnički pregled i organizuju prijem objekta. Radi se o potpunom monopolu, koji omogućava nezakonito zgrtanje milionskih sredstava. To se na slučaju Trga Krajine po prvi put na „pravi“ način i manifestovalo.

Vukelić je optužio Savića da je izreketirao vlasnika kompanije «Subašić», izvođača radova na rekonstrukciji Trga Krajine, kojem je uzeo 60 hiljada maraka. Inače, rekonstrukcija ovog trga je jedna bezočna pljačka u režiji gradonačelnika Dragoljuba Davidovića, koji je Savićev zaštitnik. Vukelić je u javnost izneo i dokumente da je Savić u ime Zavoda, sa rođenim sinom Vedranom, 18.07.2002. godine potpuno nezakonito potpisao ugovor o “Prenosu prava i obaveza investitranja i izgradnje jedne stambene jedinice” i tako ga stambeno zbrinuo.

Međutim, sve je ovo ništa prema pljački izvršenoj na izgradnji kolektora, gde je izvođač radova bila firma „Inetgral-inženjering“ iz Laktaša, vlasništvo Slobodana Stankovića. Taj posao na tenderu nije dobilo preduzeće sa najpovoljnijom cenom, već Stankovićeva firma, iako je njihova ponuda za čitavih 400.000 maraka bila skuplja od ostalih. Vrednost posla bila je oko tri miliona maraka, ali je uvećana za cela dva miliona, koja su nestala u džepovima Stankovića, Savića i Dragoljuba Davidovića. Primer kako je na kolektoru za otpadne vode pronađen razlog za uvećanje vrednosti radova treba da uđe u top 10 „najbezobzirnijih kriminalnih dela“.

Prema Vukelićevim rečima i dokumentima, na ravnom Banjalučkom polju, tačnije na trasi kojom je projektom bilo predviđeno postavljanje kolektorskih cevi, odjednom su se niotkuda pojavile ogromne stene da ih je nemoguće bilo razbiti bilo kakvom poznatom tehnikom uključujući i nuklearnu eksploziju! Zbog toga su Savić, Stanković i Davidović našli spasonosno rešenje – zaobići izmišljene stene, a izmenjena trasa koštala je dva miliona više! Milioni su, prema Vukelićevim tvrdnjama, ukradeni i na rekonstrukciji parka „Petar Kočić“, a Savić je i na tom poslu, uz Davidovića, bio glavni akter.

Policija nije ništa učinila kako bi kaznila pomenute pljačkaše, iz prostog razloga što iza Slobodana Stankovića, Dragoljuba Davidovića i Čede Savića stoji Milorad Dodik, stvarni šef ove kriminalne organizacije. Veoma bitno je istaći da je upravo magazin Patriot prvi objavio validne dokaze o kriminalnim radnjama Čede Savića sredinom 2004. godine. Dokazi su bili toliko jaki da je Dodik zaključio da mu Savić može predstavljati težak teret na lokalnim izborima, te ga je navodno isključio iz stranke 23. septembra te godine. Pokazalo se da je taj Dodikov potez najobičniji jeftini šibicarski trik i da je povučen jednokratno radi izbora. Dodik obožava kriminalce i u pravilu im daje najodgovornije poslove, što potvrđuje i činjenica da je Zavod za izgradnju grada sa Čedom Savićem na čelu zadužen za kontrolu i tehnički nadzor nad izvođenjem građevinskih radova na izgradnji nove zgrade Vlade, na kojoj je do sada ukradeno najmanje 40 miliona maraka. Savićev zadatak je da legalizuje Dodikovu i Stankovićevu pljačku na ovom prljavom poslu.

U svim ovim kriminalnim poslovima građevinski inženjer Milan Vukelić, koji je 20 godina bio zaposlen u Zavodu za izgradnju grada, nije hteo da učestvuje i zbog toga se našao na udaru.

Vukelić je bio stalni saradnik i izvor magazina Patriot

Milan Vukelić bio je saradnik i izvor magazina Patriot . Intenzivno je sa nama radio na brojnim temama u kojima smo obrađivali kriminalne radnje u Zavodu za izgradnju grada i gradskoj upravi. Sistematičan, obrazovan, uporan, neustrašiv. Pozvao me je telefonom pre neka tri meseca, predstavio se i rekao: „Neke tvoje kolege su mi dale broj telefona. Tvrde da imaš hrabrosti da objaviš sve o kriminalu u Zavodu i gradskoj upravi. Ja nemam više na koju adresu da se obratim. Da li znaš šta mi se dešavalo?!» Rekao sam da sam upoznat sa tim, jer sam gledao prilog kolege Vladimira Šuška na BHT1 i uputio ga na urednika Patriota Miljana Kovača. Nakon što su uspostavili kontakt, saradnja je počela, a Kovačevo i njegovo druženje preraslo je u pravo prijateljstvo. Vukelić je Kovaču govorio da, od kada su mu kuća i auto zapaljeni, strahuje za bezbednost svoje porodice.

Naročito je strahovao da će mu opet zapaliti auto ili ga dići u vazduh. Zato je angažovao jednog svog prijatelja, koji mu je svako veče auto sklanjao na sigurno, jer Vukelić u zgradi u kojoj je stanovao nije imao garažu.

Posle paljenja auta i kuće on je otvoreno sumnjao na Savića.

Pratili su ga Savićevi ljudi zaposleni u Zavodu, koje je on zvao Čedine gorile. Nakon onoga što mu se desilo u MUP-u RS kada ga je saslušavao Dragi Milošević, nije verovao u policiju. Najviše se plašio da će mu neko napasti decu. Govorio je: „Ja se ne plašim za sebe, šta mi mogu, mogu me jedino ubiti, drugačije me ne mogu zaustaviti. Neka rade šta hoće!“ I ubili su ga bolesnici, okrutno, najokrutnije. Samo sticajem okolnosti Miljan Kovač nije to veče bio sa Milanom Vukelićem.

Sve ovo ispričao sam Gojku Vasiću, načelniku Uprave krim-policije, nakon što sam obavio intervju sa njim. Očekivao sam da me bar upita da li je Vukelić na nekoga sumnjao, da li je šta Miljanu Kovaču o tome govorio?! Ali Vasić nije ni trepnuo na ove informacije, što je neverovatan postupak, jer je sasvim realna mogućnost da je Vukelić ubijen zbog toga što je sarađivao sa medijima, i Patriotom posebno, i iznosio brojne dokaze o kriminalu u gradskoj upravi. Da li je Vasićev postupak čudan? Ni najmanje me nije iznenadio, jer stranačka falanga brine samo o članovima SNSD-a, dok su svi ostali za njih manje vredni građani drugog reda. Uostalom, da su hteli, mogli su zaštititi Vukelića, umesto što su ga po nalogu kriminalaca progonili.

Stravično ubistvo

Milan Vukelić je izuzetno jakom eksplozivnom napravom raznesen u svom automobilu „ford fiesta“, koji je u trenutku detoniranja paklene mašine bio u pokretu. Desilo se to u utorak 06.11.2007. godine, u 20 časova i trideset minuta. Eksplozija je, prema rečima očevidaca, bila toliko snažna da se Vukelićevo telo bukvalno raspalo i razletelo u prečniku od 40 metara, a njegove delove inspektori su prikupljali naredna 24 časa. Paklena mašina je ručne izrade i osim eksploziva, bomba se sastojala od eksera i metalnih opiljaka, kako bi se njeno dejstvo pojačalo. Reč je, bez sumnje, o delu profesionalnog ubice koji je bio nameran da predupredi svaku mogućnost da Vukelić ostane živ. Stravičnost počinjenog zločina pojačava činjenica da su sa Vukelićem u automobilu bile još dve osobe, ali ni to nije zaustavilo ubice. Vukelićev saputnik Tomislav Dobrinjac ostao je bez obe noge, koje mu je eksplozija doslovno raznela na mestu zločina, dok je Slava Pepinović zadobila teške povrede na gornjim esktremitetima.

Kao užasavajući cinizam zvuči činjenica da je Vukelić svirepo ubijen maltene na samoj kapiji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Slobodan Stanković opominjao Vukelića zbog saradnje sa Patriotom i Vaskovićem

Desetak dana pre nego što je ubijen, Milana Vukelića je Slobodan Stanković upozorio da prekine saradnju sa magazinom Patriot i Slobodanom Vaskovićem.

Stanković (s kojim se odranije poznaje), kako je Kovaču ispričao, prišao mu je, pružio ruku i rekao: „Ne valjaju ti one informacije što daješ Patriotu , to uopšte nije tačno. Šta ti to treba, Vasković te iskorištava u obračunu s Dodikom?! “ Vukelić se na te opomene nije ni osvrnuo.

Sahrana

Pošteni čovek Milan Vukelić sahranjen je 8.11. na groblju „Sveti Pantelija“. Sahrani je prisutvovalo preko hiljadu ljudi. „Ubiše ga lopovi“, valjalo se masom. Tiho, ali čvrstog ubeđenja ljudi su ponavljali ovu optužbu. Skup je bio dostojanstven, iako se pored groblja pojavio i Čedo Savić, taj licemer koji je došao lično da se uveri da je njegov najveći problem i definitivno pokopan. Ovaj bezočni kriminalac svojim prisustvom nije uspeo da još jednom povredi Milana Vukelića. Prisutni su ga ignorisali, kao i da ne postoji.

Babić: MUP i pravosuđe ne štite poštene ljude

Dragomir Babić, predsednik NVO „Narodni front“ , najavio je da će zatražiti ostavke odgovornih lica u MUP-u ukoliko se u roku od nekoliko dana ne učine konkretni pomaci u istrazi o ubistvu Milana Vukelića. Babić je rekao da će zatražiti ostavke ministra Stanislava Čađe i čelnih ljudi krim-policije.

„Da imaju imalo morala, pojedinci u MUP-u morali bi podnijeti ostavke, ili bi trebali biti smijenjeni“, rekao je Babić.

On je istakao da je RS postala opasno mesto življenja za časne i poštene građane, „ljude koji svojim djelovanjem nastoje ukazati na probleme u društvu, odnosno na kriminal neposrednih rukovodilaca, političara i raznih moćnika“ .
„Oni koji ne budu brutalno ubijeni od strane onih koje prozivaju i za koje dostavljaju argumentovane činjenice tužilaštvima i MUP-u bivaju prisiljeni da se isele s ovih prostora, a posljednji primjer je porodica Kondor iz Bijeljine, koja se morala iseliti u inostranstvo. Glavne krivce za sve ovo vidim u MUP- u, odnosno pravosuđu, koji ni u jednom slučaju nisu blagovremeno reagovali i zaštitili žrtvu“, naglasio je Babić.

.......................................................................................................................
dosije: svirepo ubistvo Milana Vukelića

Ubice su među vama (2)


piše: Slobodan Vasković

Ko je ubio Milana Vukelića, radnika Zavoda za izgradnju grada Banjaluka (ZIBL) koji se borio protiv kriminala u toj firmi, kao i protiv pljačkanja gradskog budžeta, čiji je glavni protagonista direktor Čedo Savić? Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske nema nikakav odgovor na to pitanje. Iskazana nesposobnost i ne čudi, jer stranačka falanga, što policija RS već odavno jeste, i ne postoji da bi građane štitila od kriminalaca, već da bi kriminalce na vlasti zaštitila od bilo kakve mogućnosti sudskog progona. Uostalom, upravo čelni ljudi MUP-a RS progonili su Milana Vukelića po nalogu kriminalca Čede Savića. MUP RS danas mnogo više radi na zataškavanju tog slučaja i spasavanju redova Dragog Miloševića, koji je otvoreno pretio Vukeliću, nego na samoj istrazi o surovom ubistvu i teškom ranjavanju dvoje njegovih saputnika. Celokupna vlast ćuti, sem Gojka Vasića, načelnika Uprave krim policije MUP-a RS, koji je isturen kao portparol.

Ćutanje vlasti

Vlast ćuti, potpuno svesna da se naručioci ubistva nalaze u njenim redovima, iščekujući da vreme izbledi i pojede sećanje na ovaj strašni čin. Zajedno sa vlašću zaverenički ćuti i najveći broj medija u Republici Srpskoj, tih sluga totalitarnog, diktatorskog režima Milorada Dodika. Neki od njih čak nisu objavili ni da je Vukelić dvadeset godina bio radnik ZIBL-a, navodeći samo da je bio vlasnik kafića, čime su vrlo svesno hteli da umanje značaj zločina, ali i da skrenu istragu sa pravog puta. Sramno, jer isti ti mediji su u ranijim sličnim prilikama bili najglasniji u zahtevima za otkrivanje ubica i naručilaca brojnih ubistava u RS. Danas je jasno da to nisu činili iz profesionalnih, već iz političkih razloga. Niko od njih nije ni pomenuo da je Vukelić teško optuživao Čedu Savića, što i ne čudi, jer je najveći broj odgovornih ljudi u režimskim medijima i te kako zadužio raznim poklonima. Najgnusniji su, kao i obično, na Javnom servisu, Radio-televiziji Republike Srpske: spremni su indirektno prozvati Patriot , koji otvoreno piše o ubistvu Vukelića, ali ne i one koje je Vukelić optuživao. Bez obzira na sve, ponašanje vlasti i njihovih medija ne čudi, jer su oni na istom zadatku – potpunoj kriminalizaciji Republike Srpske, u čemu su gotovo stoprocentno uspeli.

Bednik Čađo

Uprkos zaveri ćutanja vlasti i njihovih žurnalističkih sluga, istina o teškim kriminalnim radnjama organizovanih zločinačkih grupacija duboko involviranih u institucionalni sistem ovog entiteta dopire do građana. To ne mogu sprečiti ni korumpirani policajci, posebno ne impotentni ministar unutrašnjih poslova Stanislav Čađo, koji je, upitan da prokometariše Vukelićevo ubistvo, rekao: «To je pojedinačan slučaj, a ne pojava, tako da nema razloga da ja to komentarišem» (vest emitovao RTRS.) Zaista ogavno, odvratno, neljudski... Čađo je jadan, mali politički bednik, šćućuren u stražnjici velikog šefa Milorada Dodika i sav njegov rad sastoji se u nastojanjima da ne ispadne iz njegovog čmara i teško lupi o majku zemljicu. Takav ne može ništa otkriti, a pomenutim isforsiranim arogantnim izjavama koristi se da bi pokušao skriti svoje stvarno agregatno stanje – sluzavog ljigavog puzavca. Zaista, šta drugo reći o funkcionerskoj spodobi koja se usudi izjaviti da je jedan od najstravičnih zločina počinjenih u RS u kojem je Vukelić raznesen na paramparčad, a njegov saputnik ostao bez obe noge na mestu atentata, «pojedinačan slučaj», nevredan njegovog komentara.

Stanislava Čađu lično je Milan Vukelić obavestio o napadima na sebe i on ništa nije preduzeo. Zato je lično odgovoran za ono što se Vukeliću desilo i najmanje što može učiniti, zajedno sa Gojkom Vasićem i Dragim Miloševićem, jeste da podnese ostavku. Ali, neće to Čađo učiniti. Za takav čin treba imati bar zrno morala, a on sigurno nije njegov posednik.

Nastavak istrage

Uprkos brojnim, smrtonosnim, opasnostima koje se nadvijaju nad svakog onog ko se usudi i reč prozboriti o užasavajućem kriminalu mafijaša-vlastodržaca, magazin Patriot nastavlja sa istragom navoda surovo ubijenog Milana Vukelića o pljački gradskog budžeta. Na to nas obavezuje i činjenica da je on bio naš saradnik i izvor informacija i zahvaljujući Vukeliću uspeli smo da raskrinkamo brojne kriminalne radnje Čede Savića, Slobodana Stankovića, Dragoljuba Davidovića... i ostalih lica od svekolikog poverenja njihovog šefa Milorada Dodika. Ubeđeni smo da je neko od protagonista brojnih kriminalnih dela, koje je Vukelić naveo u krivičnoj prijavi podnesenoj protiv Savića, odlučio da ga zauvek ućutka.

Vrlo bitan deo tog dokumenta su Vukelićevi navodi o preknjižavanju gradskog građevinskog zemljišta na ZIBL.

„Najnovije (neprovjerene informacije) kriminalne radnje su da se po naređenju direktora Zavoda za izgradnju, gospodina Savić Čede preknjižava, u gruntovnim knjigama gradska (opštinska) zemlja, na Zavod za izgradnju. Pravni prednici Zavoda ('Stambeno preduzeće', 'Preduzeće za izgradnju' itd...) su obavljali za opštinske organe izuzimanje zemljišta, ali su ga upisivali na sebe umjesto na opštinu. Sada bi tu zemlju trebali preknjižavati na grad Banjaluka, a ne na Zavod. Strategija je poznata: prepisati državnu (grada Banjaluka) zemlju, uništiti i jeftino kupiti Zavod za izgradnju (javno je rekao da on stoji iza pekara Tadića, to jest da je on kupio 9,3 posto Zavoda) a sa njim i državnu (preknjiženu) zemlju“, naveo je Vukelić u krivičnoj prijavi protiv Čede Savića, datiranoj 19.06. 2007. godine.

Vukelićevi navodi o preknjižavanju tačni

Vukelić u prijavi svoje navode karakteriše kao «neprovjerene informacije», jer nije do tog momenta do kraja proverio da li je stoprocentno u pravu. Izvori Patriota , kao i dokumenti koje posedujemo (ali ih ne prikazujemo zbog sigurnosti naših informanata), svedoče da Vukelićeve tvrdnje nisu «neprovjerene informacije» već potpuno tačni navodi. U Banjaluci je već u dobroj meri završena velika kriminalna operacija prenošenja najatraktivnijeg neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta u vlasništvo ZIBL-a. Nakon toga bi se, potvrđuju naši izvori Vukelićevu priču, ZIBL privatizovao, a njegovi vlasnici bi ujedno postali i posednici parcela vrednih stotine miliona maraka. Krenimo redom.

Akcinarsko društvo ZIBL je trenutno 67 posto u vlasništvu grada Banjaluka, devet posto akcija poseduje pekar Darko Tadić, iza kojeg stoji Čedo Savić, a 24 posto je u vlasništvu radnika. Cilj kriminalne grupacije okupljene oko Čede Savića jeste dovesti ZIBL na rub propasti, zadužiti ga i poslati u stečaj, a nakon toga za male pare kupiti. Pre privatizacije zločinačka grupacija ima nameru otpustiti sve nepodobne radnike, a Savić je već tražio od Upravnog odbora da se oslobodi svih koji su radili u Zavodu do njegovog dolaska i koji znaju stvarno stanje stvari u ovoj firmi.

Međutim, najznačajnija stavka celog mafijaškog plana je prepis zemljišta koje se nekada vodilo na «Stambenom preduzeću», a koje je osnovala opština Banjaluka. («Stambeno preduzeće» je ovakav naziv imalo od 1965 do 1972. godine, da bi tada bilo preimenovano u «Preduzeće za izgradnju». Tako je bilo sve do 1979, a onda je dobilo naziv «Zavod za izgradnju grada». Tokom 2004. ZIBL postaje A.D., jer je tada pekar Tadić u Savićevo ime kupio devet posto deonica. )

Savić naredo preknjižavanje

“Stambeno preduzeće” (kao i firme koje su ga kasnije nasledile, kao što smo napomenuli) obavljalo je poslove “u ime i za račun opštine Banjaluka” i raznih fondova opštine poput komunalnog, Fonda stanovanja, Fonda za obnovu grada, osnovanog posle zemljotresa 1969. godine...

Odrednica “u ime i za račun” znači da je vršilo eksproprijaciju i izuzimanje nekretnina i gradskog građevinskog zemljišta. Ovi fondovi od 1977. godine postaju SIZ-ovi, a pravni sledbenik svih ovih firmi i fondova je grad Banjaluka i tu je kvaka. U ranijem periodu pravo korištenja i pravo raspolaganja zemljišta knjižilo se na opštinske fondove, odnosno SIZ-ove, preduzeća za izgradnju, umesto na grad Banjaluka. Nakon nestanka svih tih SIZ-ova i fondova, zemljište je trebalo da se preknjiži na Grad, ali to se nije desilo. Neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište je po nalogu Čede Savića preknjiženo na ZIBL. To de fakto znači da je vlasnik sveg neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta u Banjaluci ZIBL a ne Grad, i onaj ko kupi ZIBL – dobiće i zemljište. O kako monstruoznoj i sofisticiranoj prevari se radi, svedoči i činjenica da je 2004, kada je ZIBL postao A.D., na ovaj Zavod bilo uknjiženo samo zemljište na kojem se nalazi njihova poslovna zgrada u ulici Marije Bursać. ZIBL već sada, pošto je uknjižen kao nosilac prava raspolaganja neizgrađenim gradskim građevinskim zemljištem, može dobiti građevinsku dozvolu bez ikakvog rešenja od nadležnog upravnog organa. To suštinski znači da ZIBL već sada može prodavati gradsko građevinsko zemljište po tržišnoj ceni, ali i graditi objekte na njemu. Stotine miliona su u igri, a Vukelić je taj “posao” ugrozio svojom krivičnom prijavom, koju je dostavio svim relevantnim institucijama.

“Grand trade” ima nameru da kupi ZIBL

Ključno pitanje je ko namerava da privatizuje ZIBL?! To je firma “Grand trade” iz Banjaluke, o kojoj je Patriot opširno pisao krajem 2004. godine. Tada smo dokazali da su na samo jednom tenderu Dragoljub Davidović i njegova kriminalna grupa iz Gradske uprave nekoliko puta prekršili zakon kako bi dodelili gradsko građevinsko zemljište preduzeću " Grand Trade " d.o.o. Učinjeno je to početkom decembra 2003. godine, a na tom zemljištu je “Grand” je trebalo da realizuje posao vredan više od 120 miliona maraka.

Građevinsko zemljište na uglu ulica Vuka Karadžića i Prvog krajiškog korpusa preduzeču" Grand Trade " d.o.o. dodeljeno je rešenjem Skupštine grada Banjaluka 1. decembra 2003. godine godine. Istim aktom " Grand Trade " je bio obavezan da u roku od trideset dana od pravosnažnosti rešenja uplati u budžet grada naknadu za građevinsko zemljište u iznosu od 4,4 miliona konvertibilnih maraka, kao i rentu u iznosu od 1.129.451,30 konvertibilnih maraka. Naznačena sredstva ovo preduzeće u zadatom roku nije uplatilo, niti je to ikada učinilo. Istražujući ovaj slučaj, te, 2004. godine utvrdili smo da je " Grand Trade " suštinski preduzeće koje ne postoji. Otkrili smo prvo da je u Osnovnom sudu Banjaluka preduzeće pod ovim imenom registrovano još davne 1992. godine, da nikada nije poslovalo, a pošto od tada u registar nisu unesene nikakve promene, u sudu su izrazili otvorenu sumnju u njegovo postojanje. Daljom istragom utvrdili smo da ipak postoji osniva č, a i director, koji se zove Mile Radišić i nekada je bio vozač, ali je za vreme prvog premijerskog mandata Milorada Dodika postao direktor Lutrije RS. Pokušali smo tada da s njim kontaktiramo, ali komunikacije nije bilo, kao što nije bilo ni firme na navedenoj adresi. Radišićeva firma nije tada imala čak ni telefon. Takvoj fiktivnoj firmi Dragoljub Davidović dodelio je zemljište vredno milione. Radišića nismo uspeli dobiti te, 2004. godine, ali smo ga pronašli ovih dana (subota 17.11.2007. godine). U telefonskom razgovoru nam je pretećim tonom preporučio da se kanemo njega i njegove firme (vidi okvir).

 Suosnivači “Grand trade”

Mile Radišić je i dan-danas direktor preduzeća «Grand Trade » , a naši izvori tvrde da su suosnivači Budimir Stanković, vlasnik firme «Stanković prom» i predsednik Upravnog odbora prijedorske «Trgoprodaje», Dragoljub Davidović, gradonačelnik Banjaluke, i direktor ZIBL-a Č edo Savić. Krasno društvo, nema šta. Posebno ako se ima u vidu da je Ljubo Gladović, vlasnik firme “Makroprom”, nedavno u razgovoru sa potpisnikom ovih redova ustvrdio da je Budimir Stanković naručio njegovo ubistvo i poslao mu profesionalnog ubicu. Profesionalni ubica je (06.07. 2005. godine) Gladoviću pucao u glavu u njegovom stanu u Zagrebu, ali je on nekim čudom ostao živ, iako mu je metak prošao kroz usta i teško ga povredio. Gladović i Stanković su u sporu oko upravljanja “Trgoprodajom”, gde Gladović ima preko 40 posto akcija kupljenih na berzi, ali mu Stanković, zajedno sa Vojislavom Janjošem, ne dozvoljava da uđe u upravljačke strukture firme, već njene poslovne prostore nezakonito krčmi i prodaje, a pare stavlja u sopstveni džep. “Trgoprodaja” je uništena, a organi gonjenja ništa nisu preduzeli da stanu u kraj kriminalnim radnjama u toj firmi, premda su stotine radnika ostali bez posla.

Gladovi ć je još rekao da Budimir Stanković „kontroliše kriminalne grupe iz Prijedora“ koje su i njega, svojevremeno, pretukle. Interesantno je i da je Vukelić, u razgovoru sa našim urednikom Miljanom Kovačem, pomenuo da ga je, dan nakon što mu je zapaljena kuća (08.08. o.g.) pozvao nepoznat muškarac na telefon i predstavio se kao član „prijedorske grupe“. Kada je Vukelić pokušao da snimi razgovor, veza je prekinuta. Dešavalo se to u tri navrata. Nakon toga mu je sa nepoznatog broja (063...) stigla sledeća poruka: „Mi hoćemo da ti pomognemo, a ti nas snimaš.“ Ako su hteli da mu pomognu, zašto se nisu predstavili?! Ovde je reč o pritisku, jer je poziv usledio samo dan nakon paljenja kuće.

Budimir Stanković tvrdi, prema Gladovićevim rečima, da je blizak sa premijerom Dodikom, a drugi naši izvori ističu da je upravo on spasao Savića smene 2004. godine, koju je zatražio Dodik nakon pisanja Patriota o kriminalu direktora ZIBL-a. Dodik je tada izdao saopštenje u kojem navodi da isključuje Savića iz stranke, ali bila je to prevara birača pred lokalne izbore. Da su Dodik i Savić veoma bliski, svedoči i činjenica da je Zavod za izgradnju grada sa Čedom Savićem na čelu zadužen za kontrolu i tehnički nadzor nad izvođenjem građevinskih radova na izgradnji nove zgrade Vlade, na kojoj je do sada ukradeno najmanje 40 miliona maraka.

Šta reći nakon svega, sem da je jasno da mafija upravlja Republikom Srpskom, a da je Vukelić njihova žrtva. Tu dileme nema. Kao ni oko činjenice da se na «srpstvu» odlično zarađuje i da se zbog «srpstva» ponovo ubija.

Radišić preti

U subotu (17.11. ove godine) konačno sam uspeo dobiti Mileta Radišića na telefon. Predstavo sam se i na njegovo pitanje «Šta hoćeš»?, rekao sam mu da me interesuju neke stvari oko poslovanja njegove firme «Grand Trade» d.o.o.. Radišić je na to odgovorio: »Najbolje ti je da se kaneš mene i moje firme»! Na moje pitanje šta bi to trebalo da znači i konstataciju da ne razumem njegov odgovor, pretećim tonom je rekao: «Razumjećeš», nakon čega je prekinuo vezu

...................................................................................................................
tekst od 17.9. 2007.    (objavljeno mjesec dana prije ubistva)

http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0280/index.htm

U raljama mafije i stranačke policije


piše: Miljan Kovač

Nije nikakva tajna da i ova vlast kao i svaka koja je vladala Republikom Srpskom, ima svoju sivu eminenciju, svoje kontroverzne biznismene, vlastite moćnike, kriminalce, ili, kako se to malo emancipovanije kaže, „interesne grupacije“. Pitanje svih pitanja u BiH ali i u zemljama u okruženju jeste koliki je uticaj određenih interesnih grupacija na vlast i obrnuto. Međutim, situacija u kojoj se ne zna gdje su srtvarani centri moći neke vladajuće gatrniture, doseže tačku neizdržljivosti onog trenutka kada moćnici postanu toliko jaki da svako suprotstavljanje u kojem se može prepoznati i najmanja opasnost po njihove interese predstavlja opasnost po bezbjednost onoga ko se makar usudio izgovoriti neku „pogrešnu“ riječ, a kamoli otvoreno stati na put silnicima. U normalnijim društvima od našeg reklo bi se da državom vlada mafija i da su njeni interesi neoprikosnoveni, stavljeni iznad svakog zakona i ljudskih prava „običnog svijeta“. Ovdje smo pak na svašta navikli, u toj mjeri da ništa više ne može biti toliko čudno da zvuči nevjerovatno.

S druge strane, poštenje, znanje i profesionalizam su u ovakvom društvu kakvo je naše izjednačeni sa grijehom, pa čak i sa ludilom, do te mjere da se slobodno može konstatovati da više nije moralno biti pošten.

Slučaj građevinskog inženjera Milana Vukelića, više od dvije decenije zaposlenog u Zavodu za izgradnju Banjaluka (ZIBL), jedan je od primjera koji govore o svoj bijedi u kojoj se društvo „bolježivećeg“ dijela BiH nalazi. A Vukelić je, gledano iz perspektive stvarno vladajuće elite u RS, počinio strašan grijeh. Štaviše, kršeći novouspostavljene „moralne norme“, on se usudio suprotstaviti velikom bosu Čedi Saviću, direktoru ZIBL-a, čuvenom po nevjerovatnim kriminalnim radnjama, o kojima je još prije par godina Patriot u više navrata pisao.

Vukelić sada trpi posljedice jeresa koji je počinio, direktor čini sve da ga izbaci sa posla, u firmi je potpuno ekskomuniciran, izložen vrijeđanju, podmetanjima... Izgorjeli su mu i kuća i auto, što je, nema sumnje, povezano sa svim prethodnim dešavanjima.

Početak agonije

Mada su njegovi problemi u odnosima sa direktorom Čedom Savićem počeli znatno ranije, kulminacija agonije Milana Vukelića, koja u pravom smislu te riječi još uvijek traje, započela je 20. marta 2006. godine.

Toga dana, prema Vukelićevom kazivanju, „ničim neizazvan“ direktor ga je pozvao u kancelariju i bukvalno mu saopštio, uz viku i uvrede, da ga ne želi više u ZIBL-u, prijeteći mu otkazom!

Direktor je Vukelića optuživao da je tužilaštvu dostavio nekakve račune koji ne idu u prilog „časnom“ liku i djelu Čede Savića, čijim se „poštenjem“ bave nadležni pravosudni organi!

Vukelić je uzalud pokušavao direktoru objasniti da nema nikakve veze sa slanjem računa tužilaštvu, ali to nije bilo dovoljno razjarenom Saviću, koji je i na taj način potvrdio da se plaši pravde. Vukelić, kako kaže, zna o kakvim računima je riječ i da oni Saviću nikako ne idu u prilog, ali i sada ističe da ih on uopšte nije proslijedio tužilaštvu. Direktor, međutim, nije popuštao i nakon žustre rasprave tražio je od Vukelića da odmah ide na godišnji odmor, na šta je ovaj i pristao.

Vrlo brzo će se otkriti i zašto je Čedo Savić po svaku cijenu nastojao ovog građevinskog inženjera udaljiti s posla, bar tih martovskih dana prošle godine, kada su u toku bili završni radovi na famoznoj rekonstrukciji banjalučkog parka „Petar Kočić“, koja je, o čemu je Patriot i ranije pisao, predstavljala samo pokriće za kriminal i pranje miliona maraka.

U to se uvjerio i Milan Vukelić, koji je poznat kao čovjek kojeg Savić ne može kontrolisati: u vrijeme završnih radova u parku, za kriminalnu kliku Zavoda sa Savićem na čelu postao je „nepoželjna osoba“.

Vukelić je, iako „glavni nadzorni organ“, bio potpuno udaljen od radova u parku. Zašto – ispostaviće se onoga dana kada se vratio sa odmora i kada mu je bukvalno poturen „zapisnik o okončanom obračunu“ za rekonstrukciju parka „Petar Kočić“. Od njega je traženo da kao nadzorni organ potpiše, što je on odbio uz obrazloženje da je bio odstranjen iz rada komisije za prijem radova u parku. Direktoru je tada u oči rekao da zna da su pod patronatom Slobodana Vejnovića, koji je bio Savićev alfa i omega za radove na ovom građevinskom objektu, počinjene brojne nepravilnosti. U što se i sam Vukelić dodatno uvjerio istoga dana kada je obišao gradilište u parku i o viđenom sačinio zapisnik. Sadržaj tog zapisnika nikako se nije mogao svidjeti Saviću.

Bez obzira na to, već drugi dan Vukeliću se hladno obratio Vejnović tražeći od njega da potpiše dokument kojim se Zavodu pripisuje 20.000 maraka za radove koji, kako kaže Vukelić, uopšte nisu ni izvedeni, što je on kategorično odbio!

„Neću da budem lopov ni za direktora ni za sebe“, odbrusio je tada Vukelić, prikupljajući tako još jedan u nizu negativnih poena koje mu je bilježio svemoćni Čedo Savić.

Reket

Ubjeđivanje Milana Vukelića da potpiše sadržaj dokumenta o izgradnji parka „Petar Kočić“ nastavljeno je i u decembru prošle godine. Tehnički direktor ZIBL-a Aleksandar Cvijanović je od njega, pod prijetnjom otkazom, 25. decemra 2006. zatražio da potpiše „okončanu situaciju“. Konstatujući da nedostaci na koje je uputio primjedbe nisu otklonjeni, Vukelić je i ovaj put odbio staviti svoj potpis na raspolaganje mešetarima iz ZIBL-a. Svoje odbijanje je, kako kaže, obrazložio i najavom da će slučaj „park“ završiti pred nadležnim tužilaštvom. Savić mu to nije mogao oprostiti.

Nije mu mogao oprostiti ni to što se Vukelić odlučno usprotivio novoj pljački u Savićevoj režiji koja je trebalo da se dogodi u slučaju pilane „Jovir“ u selu Gornja Bistrica.

Prema Vukelićevom kazivanju, Savićevi puleni iz ZIBL-a su od investitora ovog objekta tražili mito u iznosu od 6,5 hiljada konvertibilnih maraka u zamjenu za upotrebnu dozvolu.

O ovom je, kako kaže Vukelić, u njegovom prisustvu predstavnik investitora pilane „Jovir“ obavijestio i Čedu Savića lično.

Naravno, Savić ništa nije preduzeo, a poslije će se ispostaviti da je i lično bio upetljan u reketiranje ovih ali i drugih poslovnih partnera ZIBL-a. Vukelić je zbog saznanja o reketiranju 08. decembra prošle godine Odjeljenju za prostorno uređenje grada Banjaluke uputio zahtjev za zabranu izdavanja upotrebne dozvole za pilanu „Jovir“ u selu Gornja Bistrica kod Banjaluke. U zahtjevu je, između ostalog, naveo i da postoje osnovane sumnje da je u pomenutom predmetu Savić počinio više kriminalnih radnji. Slučaj pilane „Jovir“ dospio je i pred istražne organe.

U međuvremenu protiv Milana Vukelića u ZIBL-u je po zahtjevu direktora pokrenut disciplinski postupak, za koji će se ispostaviti da nije bio ništa drugo do dimna zavjesa kojom je Savić pokušao skrenuti pažnju sa sebe i diskreditovati svog protivnika. Sama činjenica da je Vukelić u disciplinskom postupku optužen za niz teških povreda radne discipline uključujući čak i to da je navodno prijetio smrću Čedi Saviću, a da su na kraju sve te optužbe oborene, pokazuje koliko su „ozbiljno“ bile utemeljene. Vukelić nije suspendovan sa posla – on i danas radi u ZIBL-u i trpi nevjerovatne pritiske.

Policija u službi moćnika

Sukob Savića i Vukelića početkom decembra prošle godine prelio se i u nadležne institucije. Na osnovu Savićeve prijave kojom ga je optužio da mu je prijetio smrću, policija je 04. decembra 2006. saslušala Milan a Vukelića. Smiješno, jer je Savić optužio Milana Vukelića da mu je prijetio u periodu od aprila do oktobra prošle godine. Pitanje je šta je Savić radio sve to vrijeme i zašto to nije prijavio. Policija je obavila svoj posao, a Vukelić je negirao Savićeve navode. Istoga dana policija je izvršila i pretres Vukelićevog stana, tokom kojeg, kako stoji i u sačinjenom policijskom zapisniku, „nisu pronađeni predmeti koje bi trebalo oduzeti“.

Bez obzira na neke nelogičnosti, ovaj postupak policije, kako kaže i sam Vukelić, bio je sasvim korektan i on na njega nije imao primjedbe.

Međutim, priča o profesionalnosti policije srušiće se samo nekoliko dana poslije – 14. decembra prošle godine. Ono što se toga dana desilo, prema Vukelićevoj priči (o čemu je obavijestio sve nadležne domaće i međunarodne institucije), može se slobodno porediti sa policijskim torturama iz vremena staljinizma. Toga dana, odazivajući se na telefonski poziv izvjesnog inspektora Saše Stupara, Vukelić je došao pred Centar javne bezbjednosti Banjaluka, gdje ga je narečeni inspektor sačekao i saopštio mu da će skupa autom otići do zgrade MUP-a RS, gdje bi trebalo da da izjavu u vezi sa ranijom prijavom Čede Savića.

„ Bio sam zbunjen jer sam prošli put izjavu davao u zgradi CJB. Tokom vožnje inspektori nisu razgovarali sa mnom, ali su bili vrlo korektni. Po dolasku u MUP odveli su me u kan celariju Dragog Miloševića i tu me ostavili”, navodi Vukelić. (Osim Miloševića, u kan celariji je bilo još jedno službeno lice, za koje je Vukelić najprije pomislio da je Gojko Va sić, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a RS, pa je to greškom naveo i u svojoj predstavci nadležnim institucijama. Poslije se sam uvjerio da je napravio grešku i da se radilo o nekom drugom službeniku.)

Kako tvrdi, Dragi Milo šević mu se obratio riječima: “Da li si ti normalan?”

Zbunjen ovakvim pitanjem, rekao je da ne razumije o čemu je riječ.

On je ponovio isto pitanje, samo što mu se ovoga puta unio u lice.

“ Nis i ti normalan, ti si za psihijatriju ili za zatvor”, govorio mu je.

Na Vukelićevu gestikulaciju ponavljalo se ur lanje: "Ne mlati rukama i nemoj da se smiješ, ti si za zatvora, tebi je mjesto tamo!" Na opasku zbunjenog Vukelića da ništa nije kriv, uslijedio je odgovor: "Jesi, mi ćemo ti nešto naći, moli se Bogu što ona dvojica odozgo (inspektori u CJB koji su ga ranije saslušavali, op. a.) nisu dobro odradili posao! Ti bi sada drukčije pjevao! Gdje ti je oružje?”

“Rekao sam mu da nemam nikakvo oružje, da nisam bio na ratištu, a da jesam, da bih vjerovatno nešto donio kao što su to učinili i svi ostali. Takođe sam rekao i to da su inspektori koji su me ispitivali (Gašic i Bandić) časno i pošteno odradili svoj posao i da su mi više od sat vremena pregledali stan na moj zahtjev i uz moju saglasnost da bi time potvrdili da kod sebe ne posjedujem nikakvo oružje”, kaže Vukelić. Prema njegovom kazivanju Milošević mu se ponovo unio u lice: "Nisu dobro odradili. Da jesu, ti bi sada drugačije pjevao! Da li znaš gdje se nalaziš? Ovo je glavni MUP RS, od danas si u našim rukama, a ona dvojica nemaju više ništa sa tobom!"

Milo šević je, kako priča Vukelić, tako postupao sa njim da je imao osjećaj da bi ga, da samo može, zadavio golim rukama. Po stajao je, kaže, sve nervozniji, i nastavio je sa pitanjima: "Ko si ti da pišeš pisma i dijeliš letke po gradu? Kako smiješ da pišeš anonimna pisma?"

Vukelić je odgovorio da ne piše nikakva anonimna pisma, i da sve što napiše potpisuje svojeručno. Zatim je upitao Miloševića zna li on uopšte šta je to letak, a ovaj je nastavio: "Prekini, ja ovdje postavljam pitanja a ne ti, i prestani da se smiješ!" Uključio se i drugi “isljednik”, koji se Vukeliću obratio riječima: “Ti si konfliktna osoba, napadaš ljude po Zavodu i prijetiš im. Imamo peticiju potpisanu od stotinu radnika Zavoda u vezi tvog drskog ponašanja." “Nasmijao sam se na ove riječi. Opet mi se obratio Milošević govoreći: ‘Šta se smiješ, prekini da mašeš rukama'!”, priča Vukelić. On kaže da im je rekao da se ne radi o peticiji već o nekom pismu demantija koje je i on potpisao, te da nije konfliktna osoba kao što oni navode.

Vukelića su zatim ispitivali – šta radi poslije radnog vremena u Zavodu, aludirajući, kako kaže, na to što je jednom prilikom radeći na terenu navratio na kraju radnog vremena kako bi “otkucao” identifikacionu karticu, što su dužni činiti svi radnici u tom preduzeću.

Policija prijeti

Nakon još par pitanja, uslijedila je poruka od koje se diže kosa na glavi.

Kako Vukelić tvrdi, Dragi Milo šević mu je doslovno rekao:

"Prestani da pišeš, imaš ženu i dvoje djece!”

O onome što mu se desilo u MUP-u RS pismeno je obavijestio Inspektorat za unutrašnju kontrolu MUP-a RS, OHR, Okružno tužilaštvo… Iako se, kako kaže, obraćao i ministru unutrašnjih poslova Stanislavu Čađi lično,. nikakav odgovor nije dobio.

U emsiji “Crta” Televizije BiH (BHT), čija je jedna od tema bila i sporno saslušanje Milan a Vukelića u MUP-u RS, Vasić je negirao da je došlo do povrede zakona, ali je potvrdio da je saslušanja bilo, te da je Vukelić “upozoren”!

„ To je, po meni, radnja koja je najviše išla u prilog njemu da shvati da se tako ne smije igrati, da to može dovesti do posljedica. Da on kad prijeti oružjem može naići na nekog ko se plaši oružja pa da on s druge strane iskoristi oružje protiv njega da nastane opet posljedica gdje bi on bio oštećen”, rekao je Vasić. Na koji način policija RS “upozorava” one koje saslušava, bio bi posao za neku relevantnu instituciju, ako takvih u ovoj zemlji uopšte ima!

Uostalom, bilo kako bilo, začuđuje efikasnost MUP-a RS u slučaju kada je jedna od “povrijeđenih” strana moćnik blizak vladajućoj strukturi, dok istovremeno policija nije u stanju da razriješi bezbroj drugih slučajeva.

Na kraju, sva “profesionalnost” policije pokazaće se u slučaju Milan a Vukelića kada su mu zapaljeni automobil i kuća.

Po žari

Istražni organi još nisu utvrdili okolnosti pod kojima je u noći između 06. i 07. maja ove godine izgorio automobil marke “ford fokus”, čiji je vlasnik Milan Vuklić.

Vukelić tvrdi da je te noći nešto iza ponoći u svom stanu čuo zvuk sličan razbijanju stakla iz pravca parkinga na kojem mu je automobil bio parkiran. Nije se usudio izaći napolje, a tek ujutro oko sedam sati imao je šta da vidi. Po licija je već obezbjeđivala mjesto zločina, na kojem su bili ostaci njegovog potpuno uništenog automobila.

Atomobil je potpuno izgorio (šteta procijenjena na oko 5.000 konvertibilnih maraka).

“Prema onome što sam ja vidio, nema teoretske šanse da je moje vozilo slučajno zapaljeno, tj. da je u pitanju samozapaljenje, već je očigledno da je to uradio čovjek. Prilikom uviđaja, pored vozila sam uočio ostatke plastične boce, u kojoj se najvjerovatnije nalazila zapaljiva tečnost, usljed čega je nastupio požar. Smatram da je ovo krivično djelo izvršeno u cilju mog zastrašivanja i osvete”, kaže Vukelić, koji ovaj događaj direktno povezuje sa sukobima koje je imao sa Savićem i onim što mu se desilo u MUP-u RS.

Međutim, tu nije kraj njegovim nev oljama.

Tri mjeseca poslije, 08. avgusta ove godine, izgorjela je kuća u kojoj živi Vukelićeva majka u naselju Srpske Toplice.

Obilazeći zapaljenu kuću u vrijeme dok su vatrogasci gasili požar, Vukelić je primijetio razbijeno prozorsko staklo i djelimično otkinutu roletnu, što uz činjenicu da su i vatrogasci konstatovali da uzrok požara nis u električne instalacija te da je njegovo žarište u spavaćoj sobi, i to na krevetu, ne može a da ne stvori sumnju da je ova nesreća podmetnuta.

Vukelić je o svemu na vrijeme obavijestio policiju. Pod kojim okolnostima i čijom krivicom je došlo do ova dva slučaja, nadležni organi još nis u utvrdili. Po licija RS očito ima “pametnijeg” posla – štiti interese moćnika bliskih vladajućim elitama.

Ako se rasvijetle kriminalne radnje Čede Savića i njemu sličnih, kao i ono što se u ovom slučaju desilo Milanu Vukeliću, moglo bi se govoriti o pravnoj državi. Ona kao takva na ovim prostorima, nažalost, ne postoji. Institucije su u službi kriminalaca, a “obične smrtnike niko ne štiti”.

Krivična prijava protiv Čede Savića

Okru žnom tužilaštvu Banjaluka Milan Vukelić je 19. juna ove godine podnio krivičnu prijavu protiv direktora ZIBL-a Čede Savića.

Vukelić je iznio niz činjenica kojima je Savića optužio za zloupotrebe službenog položaja, reketiranje firmi i pojedinaca sa kojima je ovo preduzeće poslovalo, kao i za pritiske koje vrši na njega lično.

U prijavi se navodi i niz nezakonitih radnji kao što su reketiranje investitora pilane “Jovir”, kompanije “Suba šić“, te kriminalne radnje prilikom rekonstrukcije parka “Petar Kočić”.

Savić se, između ostalog, tereti i da je raznim subjektima pod čudnim okolnostima posuđivao novac Zavoda za izgradnju.

Savić je, kako se navodi u prijavi, odgovoran za lažiranje brojnih tendera, odnosno kršenje zakona o javnim nabavkama. Ova krivična prijava upućena je i Sipi i Specijalnom tužilaštvu BiH.

Do dan-danas na nju nije uslijedio nikakav odgovor. Za razliku od “efikasnosti” kada je privođen i saslušavan Milan Vukelić, policija još nije privela Čedu Savića, o čijem kriminalu postoje brojni dokazi.


.................

i tekst od prije tri godine.

http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0136/media/013.htm

Visoki funkcioneri MUP-a RS opstruišu istragu u slučaju „Vukelić“

Iz policije su treći dan nakon ubistva pozvali Vukelićevu porodicu i ponudili im da odvezu auto u kojem je stradao.

Takva brzina je zapanjujuća, jer za tako kratko vreme bilo je nemoguće izvršiti kvalitetnu ekspertizu. Porodica je tog trenutka odbila taj zahtev, da bi petnaestak dana nakon toga zatražili automobil. Iz MUP-a im je rečeno da nisu sigurni gde se automobil nalazi. „Valjda je u Zalužanima“, rekli su nadležni. Kada se ovome doda i podatak da u policiji nemaju spisak Vukelićevih stvari prikupljenih nakon ubistva, pa čak ni nekih od tih stvari, onda postaje kristalno jasno na čijoj su oni strani. Prema pouzdanim informacijama, iz policije je „nestao“ Vukelićev mobilni telefon, koji je viđen na mestu izvršenja zločina, a nema ni ključa od stana. Šokantnije od ovoga zvuči samo činjenica da je pre par dana izvršena provala u kuću Vukelićeve majke, a pokušana je provala i u stan još jednog člana porodice

Piše: Slobodan Vasković



Policija nije napravila nikakve pomake u pronalaženju ubica i nalogodavaca surove egzekucije Milana Vukelića, čoveka koji je otvoreno ukazivao na kriminalne aktivnosti gradske vlasti, čiji su glavni protagonisti Čedo Savić, direktor Zavoda za izgradnju grada, njegov zaštitnik Dragoljub Davidović, gradonačelnik, i pripadnici gradske građevinske mafije, koji su opljačkali desetine miliona maraka u proteklih šest godina. Istražujući okolnosti pod kojima se desilo ubistvo Vukelića, ali i rad policije na ovom slučaju, Patriot je došao do šokantnih podataka koji svedoče da deo vrha Ministarstva unutrašnjih poslova RS, sa ministrom Stanislavom Čađom na čelu, svesno opstruiše istragu i pronalaženje inspiratora i izvršilaca svirepe i monstruozne likvidacije Milana Vukelića.

To ne treba da čudi, jer upravo su neki od čelnih ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova, poput Dragog Miloševića, zamenika načelnika krim- policije,Vukelića maltretirali i otvoreno mu pretili, zahtevajući od njega da prestane da piše i govori o kriminalu Čede Savića, direktora Zavoda za izgradnju grada, kao i ostalih pripadnika gradske građevinske mafije, koji su opljačkali desetine miliona iz banjalučkog budžeta.

Veoma bitno je naglasiti da je sa Miloševićem, dok je maltretirao Vukelića, bio i Mile Šušljik, savetnik Stanislava Čađe. Šušljik je, prema tvrdnjama naših policijskih izvora, osoba od najvećeg Čađinog poverenja, zadužena za prljave poslove.

Bio je tu namenski, jer ga je poslao Čađo, tako da se može slobodno tvrditi da je lično ministar bio među onima koji su dali nalog Miloševiću da se Vukelić privede, sasluša i izmaltretira. Da cela stvar bude apsurdnija, Milošević je duboko involviran u istragu oko ubistva Vukelića, a prema policijskim izvorima, Šušljik nadgleda čitav proces i ne dozvoljava da se istraga razvija. O tome najbolje svedoči podatak da je nekolicina inspektora koji su profesionalno pristupili celom poslu udaljena iz istrage preko noći.

Naša saznanja dalje kažu da je Šušljik visokoobučeni diverzant, koji je tokom rata bio pripadnik Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, i da je stručnjak za rad s eksplozivima. Milan Vukelić je izuzetno jakom eksplozivnom napravom 06. novembra ove godine raznesen u svom automobilu „ford fiesta“, koji je u trenutku detoniranja paklene mašine bio u pokretu. Istraga do sada nije utvrdila kako je to učinjeno, a teško je poverovati da će se to i desiti. Patriot je došao do značajnih podataka koji svedoče o izuzetnoj organizovanosti ubica. Samo par minuta pre atentata, prema svedočenju očevidaca, u tom kvartu nestalo je struje, da bi ponovo došlo do njenog uključenja nakon što je surovo ubistvo izvršeno. Jasno je da su ubice želele da obezbede sve uslove da sa mesta zločina odu neprimećene. Takođe, iz policije su treći dan nakon ubistva pozvali Vukelićevu porodicu i ponudili im da odvezu auto u kojem je stradao.

Takva brzina je zapanjujuća, jer za tako kratko vreme bilo je nemoguće izvršiti kvalitetnu ekspertizu. Porodica je tog trenutka odbila taj zahtev, da bi petnaestak dana nakon toga zatražili automobil. Iz MUP-a im je rečeno da nisu sigurni gde se automobil nalazi. „Valjda je u Zalužanima“, rekli su nadležni. Kada se ovome doda i podatak da u policiji nemaju spisak Vukelićevih stvari prikupljenih nakon ubistva, pa čak ni nekih od tih stvari, onda postaje kristalno jasno na čijoj su oni strani. Prema pouzdanim informacijama, iz policije je „nestao“ Vukelićev mobilni telefon, koji je viđen na mestu izvršenja zločina, a nema ni ključa od stana. Šokantnije od ovoga zvuči samo činjenica da je pre par dana izvršena provala u kuću Vukelićeve majke, a pokušana je provala i u stan još jednog člana porodice. Ovaj drugi slučaj nije ni prijavljen policiji, jer, kako kažu, nemaju poverenja u MUP RS. Jasno je da su ubice u Banjaluci i da provalama žele doći do Vukelićeve dokumentacije, za koju pretpostavljaju da se nalazi kod članova njegove porodice. Opstrukcije iz vrha MUP-a RS u istrazi očito su ohrabrile nalogodavce i ubice da se ustreme na članovce Vukelićeve porodice, koji žive u strahu, jer se osećaju ugroženim i nezaštićenim.

Slučaj „Vukelić“ neće biti rešen sve dok Čađo vodi MUP, a istragu u potpunosti kontrolišu njegov savetnik Šušljik i pion Dragi Milošević. Tek kada Čađo podnese ostavku, što je već trebalo da učini i kada iz MUP-a budu udaljeni Milošević i Šušljik, mogu se očekivati znatniji pomaci u istrazi, pod uslovom da svi tragovi već do sada nisu u potpunosti i namenski uništeni.

Čađo štiti kriminalce, a ne njihove žrtve

Ono što Vukelić nije shvatio jeste užasavajuća činjenica da je ministar unutrašnjih poslova spreman i na prikrivanje najgorih zločina ukoliko on smatra da bi njihovo razotkrivanje „štetilo Republici Srpskoj“.

„Ako treba šta da pokrijem, zabašurim, ja ću to raditi zbog Republike Srpske i Ministarstva i ni zbog čeg drugog, a zbog imena i prezimena (niko) nije bitan pa ni ja, sutra me može satrat auto na pješačkom pa više neću biti ministar…“, rekao je Čađo Vukeliću. Iz njegove tvrdnje da se zaključiti da je spreman zaštititi čak i nalogodavce ubistva Milana Vukelića ako se ispostavi da su iz vrha vlasti, jer bi to , prema njegovom mišljenju, nema sumnje, bilo štetno po interse RS. Ukoliko bi istraga pokazala da je deo vlasti uključen u organizovanje ubistva, što je sasvim realno, Čađo će onda to „zabašuriti“, jer, zaboga, nisu bitna imena „nego RS“: Upravo najveći interes RS jeste da se ništa ne prikriva i ne sakriva, ne samo u slučaju Vukelić već ni oko bilo kog drugog nedela, jer samo tako ovaj entitet može pokazati i dokazati da u njemu ne vlada mafija. Nažalost, Čađo to ne može shvatiti, jer je i sam pripadnik organizacije koja nemilosrdno pljačka građane RS „za njihovo dobro“

piše: Slobodan Vasković



Šta napisati o ministru unutrašnjih poslova koji dopusti da bude ilegalno snimljen u sopstvenom kabinetu?! Diletant je preblaga reč, nesposobnjaković još manje. Reč je ovde o ličnosti koja je samo u jednom iskvarenom, teško korumpiranom režimu, ogrezlom u kriminal i zločin, mogla zasesti u fotelju ministra unutrašnjih poslova. Notorno je da Stanislav Čađo već godinu i po dana štiti kriminalce i čini sve da policija Republike Srpske ni na koji način ne uđe u bilo kakvu vrstu istrage protiv članova diktatorskog režima, kojem i on pripada. Međutim, dara je prevršila meru nakon saznanja da ga je pokojni Milan Vukelić ilegalno snimao tokom razgovora u kojem ga je obavestio o teškim kriminalnim radnjama Čede Savića, direktora ZIBL-a, i dostavio mu dokaze o tome, kao i o maltretiranju kojem je bio izložen od pripadnika MUP-a RS Dragog Miloševića i Mile Šušljika. Jasno je da Vukelić nije verovao Čađi, pa je posegnuo za merom koja jeste protivzakonita: kasniji događaji pokazali su da je bila preko potrebna, kako bi se dokazalo da je Čađo sve znao, ali ništa nije preduzeo da spreči progon svog stranačkog kolege (Vukelić je, prema sopstvenim rečima, u tom trenutku bio član SNSD-a) koji je inspirisan od kriminalca iz vrha vladajuće partije.

Tokom razgovora sa Vukelićem, Čađo ni jedan jedini put nije rekao da će zatražiti od struktura policije da istraže njegove navode o Savićevom kriminalu. To ne čudi, jer su Čađo i Savić kućni prijatelji, a mafijaš iz ZIBL-a je ministra zadužio pomažući mu oko izgradnje velelepne vile koju ovaj gradi u centru Banjaluke. Nije Čađo jedini funkcioner SNSD-a kojem se Savić „našao pri ruci“ kada je trebalo rešiti „stambene probleme“: ogroman je broj onih koje je kriminalac iz Zavoda za izgradnju grada zadužio dajući im nelegalno stambene i poslovne prostore. Zato sada vlast i čini sve da zaštiti Savića od hapšenja, jer njegovo pritvaranje i ispitivanje mnoge visoke funkcionere SNSD-a i članove mafijaškog „građevinskog udruženja“, koje deluje pri ovoj stranci, odvelo bi sa one strane brave. Patriot raspolaže proverenim informacijama da je policija zadokumentovala najmanje tri teška krivična dela koja je počinio Savić, ali on nije uhapšen „kako ne bi uticao na svedoke“, zato što Čađo i njegovi nalogodavci žele da dobiju na vremenu i pokušaju izdejstvovati odbacivanje svih optužbi protiv mafijaša iz ZIBL-a.

Ogavno je Čađino pozivanje sekretarice kao krunskog svedoka da Savić nije bio kod njega i tražio maltretiranje Vukelića: takvo ponašanje ministra policije prikazuje kao celebralnu ništariju, spremnu i na valjanje u septičkoj jami ukoliko će mu to doneti priliku da ne mora da se zameri hohštaplerima koji su ga doveli na vlast i još mu uz to izgradili kuću vrednu 2–3 miliona maraka. Čađo jeste politička bitanga najnižeg kalibra, vrlo opasna po svakog ko mu se zameri, a Vukelić je to učinio govoreći o kriminalu policajaca i SNSD-ovaca. Međutim, ono što Vukelić nije shvatio jeste užasavajuća činjenica da je ministar unutrašnjih poslova spreman i na prikrivanje najgorih zločina ukoliko on smatra da bi njihovo razotkrivanje „štetilo Republici Srpskoj“.

„Ako treba šta da pokrijem zabašurim, ja ću to raditi zbog Republike Srpske i Ministarstva i ni zbog čeg drugog, a zbog imena i prezimena (niko) nije bitan pa ni ja, sutra me može satrat auto na pješačkom pa više neću biti ministar…“, rekao je Čađo Vukeliću. Iz njegove tvrdnje da se zaključiti da je spreman zaštititi čak i nalogodavce ubistva Milana Vukelića ako se ispostavi da su iz vrha vlasti, jer bi to, prema njegovom mišljenju, nema sumnje, bilo štetno po interse RS. Ukoliko bi istraga pokazala da je deo vlasti uključen u organizovanje ubistva, što je sasvim realno, Čađo će onda to „zabašuriti“, jer, zaboga, nisu bitna imena „nego RS“: Upravo najveći interes RS jeste da se ništa ne prikriva i ne sakriva, ne samo u slučaju Vukelić već ni oko bilo kog drugog nedela, jer samo tako ovaj entitet može pokazati i dokazati da u njemu ne vlada mafija. Nažalost, Čađo to ne može shvatiti, jer je i sam pripadnik organizacije koja nemilosrdno pljačka građane RS „za njihovo dobro“!

Razgovor Čađo–Vukelić

ČAĐO: E ovako, najbolje da ovo iskopirate. O čemu se radi tu?

VUKELIĆ: Pa radi se o lišavanju slobode. Mene su lišili slobode vaša dva načelnika–gospodin Milošević Dragi i gospodin Vasić Rajko. E... Gojko.

.ČAĐO: Je li to sve piše ovde?

VUKELIĆ: Piše sve tu. Možda je nešto ispušteno, uglavnom sve je tu, suština je sva tu, kompletno. Prijetili su mi, i nema šta mi nisu radili za tih 25 minuta, to je bilo možda najgorih 25 min. u mom životu.

ČAĐO:...Zavod za izgradnju…A šta, šta, šta su te reketirali? Oni su te reketirali, jesu li ti tražili lovu, šta?

VUKELIĆ: On su me priveli, znači…

ČAĐO: Znači, to poslao u Inspektorat za unutrašnju kontrolu?

VUKELIĆ: Inspektoratu za unutrašnju kontrolu, Okružno javno tužilaštvo i OHR.

ČAĐO: Zašto, šta je bio razlog?

VUKELIĆ: Pa razlog je najvjerovatnije bio što su to oni radili po naređenju Čede Savića, direktora Zavoda. U toj svoj priči kad smo mi proveli tih 25 min., toliko je bilo informacija vezanih za mene i Čedu Savića da je samo to mogao uraditi Čedo Savić. Znači, po naređenju Čede Savića, ali jednostavno… Ako može samo da mi kopira to, pošto je to moj originalan primjerak.

SEKRETARICA: Molim.

VUKELIĆ: Pošto mene su zvali novinari, oni bi to rado stavili u novine. I jednostavno…

ČAĐO: Daj ovo kopiraj mi.

VUKELIĆ:…Oni hoće to da objave, čak jedna TV kuća hoće to da objavi. Ne bi bilo zgodno u ovom trenutku, kad su previranja oko policije.

ČAĐO: Naravno da ne bi bilo zgodno.

VUKELIĆ: Zajednička policija neće biti… Zato sam htio da vidim sa vama.

ČAĐO:…Nemojte da idemo sa kategorijom vjerovatno možda… i nekim, insinuiranim pričama… može se pokazati kao potpuno neutemeljeno.

Polako, polako, ja kažem nemojte da idemo s tim…

Ja ovdje nemam interes da poktrijem ništa...

Ako treba šta da pokrijem, zabašurim, ja ću to raditi zbog Republike Srpske i Ministarstva i ni zbog čeg drugog, a zbog imena i prezimena (niko) nije bitan pa ni ja, sutra me može satrat auto na pješačkom pa više neću biti ministar…

…Samo neka svi rade na korektan i fin način svoj poso.

VUKELIĆ: Ovdje je haos, ovdje je jedna diktatura Čede Savića prema meni, koju on sprovodi već godinu dana, i ovo je bilo kruna svega kad su me priveli, ja sam već bio tri puta četiri u MUP-u. Privodili su me zbog navodnih prijetnji Čedi Saviću, tako da ja imam sve zapisnike, a ovo što on radi, on pokriva svoja kriminalna djela sa… kojih ima možda dvadesetak, ima osam-devet krivičnih prijava u Okružnom javnom tužilaštvu, međutim sve to izgleda ne pije vode, to neko prikriva i tako… To je čovjek koji mora odgovarati, mora izaći pred sud pravde jer ja sam spreman da budem svjedok, ali jednostavno niko ne želi da ništa preduzme…

ČAĐO: … Pisao unutrašnjoj kontroli. Unutrašnja kontrola je nezavisan organ unutar MUP-a.

Sastanak sa… i unutrašnjom kontrolom koja je upravo zadužena da kontrolišu prate i nadgledaju rad pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravilnik koji propisuje... Ja sam lično veoma zainteresovan da oni rade svoj posao, jer ja ću sutra doći u poziciju da tebi kažem… Unutrašnja kontrola radi svoj posao profesionalno i odgovorno…

Ja mislim da ne bi trebalo, ja kažem mislim, da ne bi trebalo od ovoga praviti sada neku predstavu jer to naprosto u ovom trenutku nije…

Ti misli kako hoćeš i postupi kako god ti…

VUKELIĆ: Ja ne želim, kao Srbin pravoslavac i lojalan građanin ove naše Republike Srpske, ako možemo ovako nazvat, ne bih ja šta da štetim u ovom trenutku kad je stvarno, možda najteži trenutak od rata, kad je sve pritislo na nas… Spreman sam ja to sve da zaboravim i da povučem čak ovo ako treba u Javnom tužilaštvu moju tužbu i u OHR-u, ali pod uslovom da se oni izjasne da kažu po čijem su nalogu to uradili…

ČAĐO: Ne vjerujem..

VUKELIĆ: Ja imam još jednu informaciju, ja moram reći istinu i to me puno koštalo u životu, ja imam informaciju da je Čedo Savić kod vas dolazio...

ČAĐO: Ja da ti kažem odmah iskreno…

VUKELIĆ: Prije 15 dana…

ČAĐO: Čedo Savić, ovdje da je dolazio kod mene? Ja se ne sjećam da je ikad dolazio ovdje, evo… mogu pogriješit, možda je čovjek, ne znam, opet…

Sada ću pitat sekretaricu.

(Telefonira sekretarici)

VUKELIĆ: Doslovno je bila informacija: Čedo Savić je tad prijetio vama da će izaći u javnost ako nećete da odradite posao protiv mene, on je podnio krivičnu prijavu…

ČAĐO (razgovara sa sekretaricom): Je li dolazio ovdje Čedo Savić, direktor Zavoda za izgradnju Banjaluke? Ja ću da ga opišem, znači onako srednje visine, sijede kose, da li je uopšte dolazio ovdje. u ovih godinu dana, evo ja tvrdim da…

Sekretarica: Ne.

ČAĐO (sekretarici): Dakle, koliko se vi sjećate, a identično se i ja sjećam, da u ovu kancelariju taj gospodin nije ušao… u ovih godinu dana ni u jednom… ni na bilo kojem drugom mjestu nisam bio sa njim, da li smo se sreli? Ne mogu se sjetiti, ali vjerovatno… ali da je pričo on sa mnom o bilo kakvom pritisku na vas…

VUKELIĆ: Ovo mi je jako bitan, dragocjen podatak. Druga stvar, ja sam član SNSD-a od 2003. godine i one izbore u mjesnoj zajednici Srpske Toplice smo mi pobijedili gore. Ja sam imao namjeru da upoznam i našeg… predsjednika.

Na emisiji <60 minuta> je  bilo dosta toga rečeno o ovom slučaju....

pogibe čovjek koji se nije ni podčinjavao ni plašio...

zalosno je sto se o tom prica na emisiji 60 minuta i u patriotu...

Žalosno je što pošteni i hrabri ginu a niko se ne suprotstavlja.

a ko bi mogao da se suprotstavi?

ja?

gulag, rezervat, banana... opet smo dosli u poziciju da ne m ozemo sami sebi da pomognemo.

ma,
sve za ljepsu srpsku... 

Nisam sve pročitao ali ova situacija sa početka-gde država štiti kriminalce i siledžije me podseća na hrabrog Slavka Ćuruviju...

 ne morash bash da vredjash odmah choveka poredjujuci ga sa kriminalcem curuvijom ... 

Smijenjen načelnik klinike zbog slučaja "Dobrnjac"
Klinički centar u Banjaluci

BANJALUKA, 19. DECEMBRA /SRNA/ - Generalni direktor Kliničkog centra /KC/ Banjaluka Milan Skrobić smijenio je načelnika Klinike za ortopediju i traumatologiju Sašu Prostrana, te ga sa još tri ljekara ortopeda kaznio umanjenjem 30 odsto plate zbog odgovornosti u slučaju pacijenta Tomislava Dobrnjca.

Iz KC Banjaluka saopšteno je da su sva četiri ljekara kažnjena zbog izvršene teže povrede radne obaveze u slučaju pacijenta Dobrnjca koji je više sati pod narkozom čekao operaciju, da bi naposljetku bio vraćen u sobu i operisan tek sutradan.

Prostran je raspoređen na radno mjesto ljekara specijaliste u Klinici za ortopediju i traumatologiju i kažnjen novčanom kaznom u visini od 30 odsto plate u trajanju od jednog mjeseca.

Šef odjeljenja ortopedije Vladimir Papić kažnjen je novčanom kaznom u visini od 30 odsto plate u trajanju od dva mjeseca, sa preporukom načelniku Klinike za ortopediju i traumatologiju da ga u tom periodu isključi iz operativnog programa.

LJekari specijalisti ortopedi Marinko Domuzin i Stanoje Kuruzović kažnjeni su novčanom kaznom u visini od 30 odsto plate u trajanju od tri, odnosno jednog mjeseca, uz preporuku načelniku Klinike za ortopediju i traumatologiju da se u tom periodu isključe iz operativnog programa.

Rješenja za sva četiri ljekara Skrobić je donio na osnovu preporuka i zaključaka Disciplinske komisije o odgovornosti povodom incidenta koji se dogodio pacijentu Tomislavu Dobrnjcu, a u skladu sa Zakonom o radu i Pravilnikom o radu KC-a Banjaluka.

Porodica Tomislava Dobrnjca najavila je tužbu protiv KC Banjaluka.

Dobrnjac je teško povrijeđen 6. novembra od eksplozije koja je raznijela automobil u kojem je smrtno stradao radnik Zavoda za izgradnju Banjaluke Milan Vukelić.

Tom prilikom Dobrnjcu su od eksplozije traumatski amputirane obje potkoljenice.

Najavljeno je da će danas u 14.00 časova u pres sali KC-a Banjaluka na Paprikovcu konferenciju za novinare održati Skrobić i direktor za nemedicinska pitanja KC-a Dragan Dubravac.

RTRS 19.12.2007.

Kada ne bi bilo povezano bilo bi za osudu, ovako je za više od osude. Kako verovati lekarima koji su pod pritiskom mafije?