Nacionalnu štedionicu preuzima grčka EFG banka
Država opet izvisila
Država nije prodala svoje akcije Grci već najavili dokapitalizaciju, a to znači da će se državni paket obezvrediti

BEOGRAD - Od danas će grčka EFG Eurobanka postati vlasnik 59 odsto "Nacionalne štedionice" i to tri i po godine posle njenog osnivanja. Grci su ranije kupili deset odsto akcija, a sada još 49 od deoničara među kojima su najveći Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Država, prema rečima Mlađana Dinkića, ministra finansija nije ponudila na prodaju svoj paket od 37 odsto jer "čeka bolju cenu".

Teško je objasniti zašto je Dinkić odustao da proda bar pola paketa državnih akcija, što je po zakonu mogao, a imao je i razloga jer su Grci već najavili dokapitalizaciju. To znači da će se državni paket obezvrediti, pa je teško verovati da bi se za njega mogla dobiti bolja cena. Da je država prodala bar deo svojih akcija privatni akcionari među kojima su Hamović i Lazarević manje bi zaradili, a država manje izgubila.
   
      

Šta su uložile of šor firme?

Štedionica je osnovana sa pet miliona evra, a uz državu, osnivači su bila domaća preduzeća, banke i osiguravajuće kuće. Krucijalno je pitanje šta su uložile of šor kompanije kroz dve- tri dokapitalizacije ako je njen sadašnji kapital samo 17 miliona evra, u šta spada i vrednost bivših poslovnica ZOP-a. Sada će privatni akcionari za svojih 49 odsto dobiti blizu 70 miliona evra.
      
      
      
   

Nije lako razumeti zašto je Dinkić, kako se nezvanično saznaje, započeo pregovore o prodaji državnog udela po metodu put opcije, a to znači da bi Grci državi garantovali cenu akcije od 630.000 dinara u nekom periodu, pod uslovom da Dinkić na berzi, gde se sada jedna akcija prodaje po 179.000 dinara, ne dobije bolju. Međutim, EFG Eurobanka nema bilo kakvu obavezu da Dinkiću izađe u susret kupujući uz garantovanu cenu. Tako je država još jednom izvisila.

Osnivač "Nacionalne štedionice" sa 62 odsto je država, koja joj je dala ekskluzivni posao isplate 70 odsto ukupne stare devizne štednje, vredne blizu tri milijarde evra, a ustupila joj je i 60 ekspozitura ZOP-a i dala depozit od 500 miliona dinara. Posle gašenja četiri državne banke ideja prve demokratske vlasti je bila da se osnuje nova koja bi se bavila unosnim poslom isplate stare devizne štednje, odnosno konvertovanjem 4,2 milijarde evra u obveznice čiji je krajnji rok dospeća do 2016. godine. Trgovina ovih papirima je unosan posao jer ih institucionalni investitori otkupljuju za, na primer trećinu ili polovinu realne vrednosti, a kada dospeju naplaćuju 100 odsto vrednosti.

Država je, nakon podizanja cenzusa koji propisuje NBS, do kraja 2003, da bi sačuvala svoj vlasnički udeo, morala da kupuje dodatne akcije. Pošto to nije učinila zato što nije znala, ili nije htela, u "nacionalnu" ulaze of šor firme sa Devičanskih ostrva, Svetog Vinsenta i Grenadina. Usput, zbog povezanih lica, a što propisi zabranjuju, posumnjalo se da su većinske gazde "Nacionalne štedionice" postali samo Vuk Hamović i Vojin Lazarević, iako je u tom trenutku zvanično postojalo nekoliko desetina akcionara.
Z. Mihajlović

Izvor: Glas Javnosti