I ovo je Srbija: Porodica Stošić Novu godinu čeka u hladnom stanu, kraj prazne trpeze, a možda i u mraku

Ubila bih se, al' kud ću sa decom

Presekli dovodnu cev za grejanje u hodniku ispred stana, tako da od početka grejne sezone živimo zamotani u ćebad, uz malu grejalicu. Dug za struju je sve veći i sada je već 36.000 dinara. Zapretili su mi iz Elektrodistribucije da će mi iseći i struju ako i njima ne platim do kraja godine

Iz Gradske toplane u Nišu došli su majstori i, zbog duga od 25.000 dinara, presekli dovodnu cev za grejanje u hodniku ispred stana, tako da od početka grejne sezone živimo zamotani u ćebad, uz malu grejalicu. Dug za struju je sve veći i sada je već 36.000 dinara. Zapretili su mi iz Elektrodistribucije da će mi iseći i struju ako i njima ne platim do kraja godine. U međuvremenu, dug za grejanje je platila moja sestra, ali sada nemam para da platim one četiri hiljade koliko košta novo priključenje.

Ne znam šta ću i kud ću? U depresiji sam, bez posla i dinara, dođe mi da se ubijem! Ali kako i kome da ostavim decu - priča Nišlijka Dragica Stošić (47). Ima sina Stefana (13) i ćerku Ivanu (19). Sina je poslala kod oca da se makar ne smrzava. Dragica i njen suprug Dragoljub radili su u EI, a onda pre desetak godina ostali bez posla. Ona posle 23 godine staža. U međuvremenu su se i razveli.

On sezonski ponešto i ponekad radi u Crnoj Gori i ne plaća alimentaciju, pa su zbog toga na sudu. Sin Stefan je oboleo od epilepsije. Ipak, voli oca i sada je kod njega. Kći Ivana nije želela da izađe iz sobe, ni da čuje da se slika sa majkom umotanom u ćebe. Poručuje da je sramota da prizna u kakvoj bedi žive.

- Moj otac je radio u SUP-u, a pokojna majka Krstana stan je dobila od Fonda penzionog osiguranja početkom devedesetih godina. I to je sve što imamo. Ostalo je teška muka i nevolja. I ja i deca smo gladni, mršavi, bolesti nas često napadaju. Ja sam čisteći po zgradama zaradila neki opaki virus od kojeg mi stalno teče krv na nos - plače Dragica. Opisuje kako je nedavno od jutra do sutra sa ćerkom čistila u jednoj ćevabdžinici i "gazda" im za 10 dana rmbanja isplatio ukupno hiljadu dinara.

- Nije nam dao ni po pljeskavicu. A jednog dana nas dve gladne i ja uzmem dve pljeskavice, za mene i Ivanu. To mi je naplatio čim sam primila dečji dodatak. Inače, nije nam dao da skuvamo lonac pasulja koje smo donele od kuće, jer smo tada bili bez struje. Ne znam kakvi su to ljudi? A nama je dovoljno kad ima i posnog pasulja. Pomažu nam i ponekad ponešto donesu od hrane neki prijatelji i dobri ljudi, ali znam ja da to nije dugoročno rešenje.

- Spremne smo da radimo bilo šta i bilo gde samo da zaradimo za hranu i osnovne troškove i da izlečimo Stefana - kaže Dragica. Pre četiri meseca podnela je zahtev opštini Medijana za socijalnu pomoć. Ništa joj nisu odgovorili. Sprema se da ide i moli Elektrodistribuciju da joj ne isključe struju. Da makar u mraku ne čekaju Novu godinu. Mada je Stošićima i svakodnevni život odavno nalik na mrkli mrak.
   
      

Udri po sirotinji

Javnost u Nišu ozbiljno je ustalasana odlukom Gradske toplane da neplatišama preseca toplovodne ceni, a nekima u stanu čak i skida radijatore. Dušan Todorović, portparol Toplane, ne krije da među dužnicima, sa dugom i do sto hiljada dinara, ima i bogatih Nišlija. Ima čak i lekarskih porodica, vlasnika privatnih klinika. Ali, ne čusmo da su zbog dugova i nekome od bogatih isečeni struja ili grejanje. Uostalom, do njihovih strujomera i radijatora u luksuznim kućama se i ne može ući tek tako, preko elektronskih brava, dobermana na lancu i kamera. A najlakše je udariti na sirotinju.
      
      


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: M. Doderović

Strashno... Znas li ti koliko ima ovakvih sudbina u Srbiji...