Po broju gojaznih, Srbija, posle Amerike i nekoliko svetskih zemalja, spada u sam vrh liste

U Vojvodini svaka peta osoba debela

U institutu "Batut" više od 60 odsto pacijenata su mladi do 19 godina koji su oboleli od posledica gojaznosti
Ovoliki broj gojaznih osoba ne iznenađuje kada se zna da više od 60 odsto našeg stanovništva nikad ne jede ribu, da obedujemo sve češće van kuće i da jedemo brzo spremljenu hranu

BEOGRAD - Po broju gojaznih, Srbija posle Amerike i još nekoliko svetskih zemalja spada u sam vrh liste gojaznosti. Prema poslednjim istraživanjima, u našoj zemlji zvanično ima 16,2 odsto gojaznih, pri čemu u prestonici problem sa viškom kilograma ima 13,4 odsto populacije, u centralnoj Srbiji 15,1 odsto, dok u Vojvodini preveliku težinu ima čak 21,3 odsto stanovnika. Oslanjajući se na ovakve podatke iz studije Instituta za zaštitu zdravlja Srbije " Dr Milan Jovanović Batut", ispada da u Vojvodini svaka peta, a u ostatku Srbije bar svaka deseta osoba ima višak kilograma.

Iako bi bilo za očekivati da se za drugačiji stil življenja, ili na neku od dijeta odlučimo iz estetskih razloga, najviše naših ljudi završi kod nekog dijetetičara ili nutricioniste u fazi kada su već zaradili neko teško oboljenje. Dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene ishrane u Institutu "Batut", kaže u razgovoru za Glas da u njihovo Savetovalište za dijetetiku sve češće dolaze roditelji sa decom koja već imaju visok krvni pritisak, holesterol.

- Više od 60 odsto naših pacijenata su mladi do 19 godina koji su oboleli od posledica gojaznosti. Nedavno smo imali slučaj osmogodišnjeg deteta koje ima 82 kilograma i njega roditelji nisu doveli zbog gojaznosti, već zbog toga što već ima povišene trigliceride i krvni pritisak - navodi dr Gudelj-Rakić.
      

Kako da znamo ko je gojazan

Indeks telesne mase (ITM) kojim se procenjuje uhranjenost, kaže naša sagovornica, izračunava se tako što se težina u kilogramima podeli sa visinom na kvadrat, znači kg/m2 (za visinu 170 cm to je 1,7 na kvadrat odnosno 2,89). To znači da je za nekog ko je težak 60 kg, a visok 1,7 m indeks telesne mase 20. Prema ustanovljenim kriterijumima, pri vrednosti ITM od 18,5 do 25 osoba je normalno uhranjena, od 25 do 30 su prekomerno uhranjeni, preko 30 gojazni, a u toj kategoriji osobe sa ITM preko 40 su morbidno gojazne.
      
   
   
      

Saveti za zdravu ishranu

Iako su saveti za ishranu različiti, od osobe do osobe, dr Gudelj- Rakić otkriva za Glas neka osnovna pravila o zdravoj ishrani. Najpre se mora jesti redovno, ne preskakati doručak, izbegavati prženo i pohovano, između glavnih obroka obavezno uvesti dve manje užine, glavni obrok nikako ne smeju da budu proizvodi od mesa već da ravnomerno u obrok budu uvršteni i kuvano i sveže voće ili povrće, kao i žitarice. Testo treba izbegavati, uz jelo ne jesti više od jedne kriške hleba, ne počinjati dan kafom već čajem i doručkom. Posle toga se može jesti, i nakon toga može kafa. Posle osam sati uveče ne savetuje se uzimanje hrane. Povećati svakodnevnu fizičku aktivnost, makar to bude i polučasovna šetnja.
      
   
   

Ona kaže da je u poslednjem istraživanju "Batuta" u 2000. godini uočeno da je čak pet do 10 odsto naše dece gojazno, što je visok procenat.
- Osobe od 20 do 50 godina dolaze i iz estetskih razloga, ali češće zbog zdravstvenih problema, poput dijabetesa, kamena u žučnoj kesi, oboljenja bubrega i slično. Moram da priznam da su žene naši češći pacijenti (70 odsto), ali i da se muškarci češće pridržavaju naših saveta - napominje dr Gudelj-Rakić.

Svet se suočava sa takozvanom pandemijom gojaznosti. I pored toga što probleme sa gojaznošću ima sve više naših stanovnika, u svetu ima i gorih primera. Na primer, 50 odsto Amerikanaca je gojazno, a u državi Luizijani čak 70 odsto. Tamo je, za razliku od naše zemlje, veliki broj morbidno gojaznih čiji indeks telesne mase prelazi 40, koji imaju faze prejedanja i ponekad za samo jedan obrok unesu u organizam od 3.000 do 10.000 kalorija.

- Ovakvo stanje naše populacije uopše nije iznenađujuće kada se zna da više od 60 odsto našeg stanovništva nikad ne jede ribu, da sveže voće i povrće čine svega dva do tri odsto vrednosti ukupno unesene hrane (potrebno bar 20 odsto ili 300-400g dnevno), da obedujemo sve češće van kuće, i da usput jedemo brzo spremljenu prženu hranu, peciva, palačinke, sa puno šećera i masti. Što je najgore ceo dan ništa ne jedemo, a onda počnemo sa obrocima od pet- šest popodne, a fizički je aktivno svega deset odsto populacije - navodi dr Gudelj-Rakić.

U početku svog rada kroz Savetovalište za dijetetiku u "Batutu" je nedeljno prolazilo svega desetak pacijenata, a sada stručnjaci ove ustanove pregledaju od 20 do 30 ljudi dnevno.
- Za nas uglavnom čuju od prijatelja, mada ih ponekad i lekari upućuju na nas. Svi uglavnom odmah pitaju za koliko će vremena oslabiti i koliko kilograma, a to zavisi od više činilaca: godina starosti, zdravstvenog stanja, telesne mase, kao i toga koliko se pridržavaju naših saveta. Prosečan period u kom metabolizam može da se dovede u ravnotežu jeste od šest do osam meseci - kaže naša sagovornica.

Budući da je sada vreme praznika i slava, ona savetuje sve da povedu računa o svojoj ishrani, da se ne prejedaju, ali da posle nabačenih kilograma ne primenjuju dijete iz časopisa pre konsultacija sa lekarom.


Izvor: Glas Javnosti \ D. Stanimirović

desava se