Sinovima po dva metka u glavu
Zoran je, navodno, kada su deca kobne večeri legla u krevet, otišao u njihovu sobu i ispalio im po dva hica u glavu, a zatim jedan u glavu žene koja je htela da ga spreči. Potom je otišao do plinskih boca i sa jedne odvrnuo ventil i pustio plin, a zatim i sebi ispalio hitac u glavu

BEOGRAD - "Zauvek deo nas", "nikada te nećemo zaboraviti".... upisivali su u knjigu žalosti đaci odeljenja III/8, ali i čitave Zemunske gimnazije, odavajući poslednju počast školskom drugu, osamnaestogodišnjem Toniju Gradiški.

O Toniju i njegovom bratu Luki mogle su se čuti samo reči hvale. Direktor Gimnazije "Sava Jerković" kaže da je Toni bio jedan od najboljih đaka.
- Od mogućih sto poena na prijemnom, imao je 102 boda, zahvaljujući nagradama koje je osvajao. Bio je neupadljiv i omiljen, izuzetan đak - opisao ga je direktor.

U Osnovnoj školi "Majke Jugović" u Zemunu, koju je pohađao njegov mlađi brat Luka (13), juče su zbog ove velike tragedije bili skraćeni časovi, dok je učionica 1/5 čiji je učenik bio, bila prazna. I za Luku nije bilo druge reči sem hvale. Ana Rabrenović, pedagog njegove škole, rekla je da je Luka bio odličan đak, aktivan i van časova.
- Nikad nije bežao sa časova. Odlično je znao italijanski jezik, pa je učestvovao u jednom italijanskom đačkom kvizu. I njegovi roditelji su uvek dolazili na roditeljske sastanke, pa i mimo njih - kaže Rabrenovićeva.

Velika tragedija porodice Gradiška potresla je, osim rodbine i prijatelja, čitavu javnost.
Dok dosadašnja policijska istraga ukazuje da je Tonija i Luku ubio otac Zoran Gradiška (44), koji je potom ubio i suprugu Tanju (43), a zatim i sebe, Tonijevi drugovi iskazuju sumnju u ovu verziju.
- Obožavao je Tonija i Luku i niko od nas ne veruje da ih je on ubio. Gde god da smo išli uvek smo ga zvali da nas kolima odveze. Uvek je bio tu da nam pomogne - kaže jedan od njih.

Pojedini prijatelji ove porodice takođe potvrđuju glasine da su Zorana u poslednje vreme nepoznati ljudi sačekivali i maltretirali, te da je porodicu Gradiška ubila mafija.
- Zoran je imao agenciju za nekretnine. Bio je imućan. I njegovi roditelji. Počeo je da gradi velike tržne centre, zbog čega se zaduživao. Ko drugi ima danas da ti finansira biznis sa nekoliko stotina hiljada evra - priča on. - Zoran je bio dobar čovek, pa i naivan. Verovao im je, a oni su ga uvalili u dugove. Pričalo se da duguje milion evra. Svi su znali da su ga sačekivali ispred kuće i maltretirali. Čak i policija to zna - dodao je on.

Kako Glas nezvanično saznaje, policijska istraga ipak ukazuje da ubica nije došao "sa strane". Zoran je, navodno, kada su deca kobne večeri legla u krevet, otišao u njihovu sobu i ispalio im po dva hica u glavu, a zatim jedan u glavu supruge koja je htela da ga spreči. Potom je otišao do plinskih boca i sa jedne odvrnuo ventil i pustio plin, a zatim i sebi ispalio hitac u glavu. Postoje indicije da je Zoran prethodno ispalio još jedan hitac u vazduh, pošto je pronađena i sedma čaura.

Tela i lica porodice Gradiška bila su toliko oblivena krvlju da je Zoranov tast Zoran Stoiljković, koji je sa komšijem policajcem provalio u stan, jedva mogao da ih prepozna. Deca su ležala na leđima, pa se pretpostavlja da ih je Zoran ubio na spavanju. U uzanoj dečjoj sobi ležala je i Tanja, a naspram nje Zoran koji je prilikom samoubistva odbacio pištolj koji je pao pored nje.

Policija je, kako saznajemo, u kupatilu u ve-ce šolji pronašla šibicu kojom je Zoran, najverovatnije, pokušao da izazove eksploziju plinskih boca. Sve pronađene čaure ispaljene su iz pištolja CZ 7,65 koji je bio registrovan na suprugu. Vrata stana bila su zaključana iznutra i na njima je bila navučena reza.
Istražni sudija Aleksandar Vujičić još nije dobio nalaze obdukcije i rezultate parafinske rukavice, kako bi se definitivno utvrdilo ko je pucao.
D. Ć - P. R.