U Srbiji (ni)je normalno biti srećan

Građani Srbije su osrednje srećni - rezultat je studije Univerziteta Erazmus iz Roterdama, zasnovane na subjektivnoj proceni ispitanika iz 90 zemalja sveta. Sreća je više stanje srca nego uma, smatraju kulturolozi i potvrđuju da se ona različito doživaljava u raznim kulturama. Psiholozi, međutim, ukazuju da su za doživljaj ovog blaženog osećanja presudni uslovi i okolnosti u kojima čovek odrasta.

Prema navedenoj studiji, Danci su neizmerno srećna nacija, za razliku od stanovnika Tanzanije, Zimbabvea i Moldavije, čijim stanovnicima se, reklo bi se, ne mili život. U zemljama bivše SFRJ, Slovenci su se izjasnili kao najsrećniji, a od Srba i Makedonaca nešto zadovoljniji su i Hrvati i Crnogorci.

Doživljaj sreće na našim prostorima može se posmatrati kao specifična kategorija, s obzirom na društveno-istorijske okolnosti kroz koje je nacija prolazila. Prema rečima kulturologa Ratka Božovića „ovde su svi izbegli iz normalnog života“.

- Teško je biti srećan u sredini u kojoj ima previše nesreće. Same vrednosti su ovde poremećene. Ovde nije normalno biti normalan, a samim tim nije normalno biti srećan - smatra Božović i dodaje da su jedino istinski srećni oni ljudi koji su plemeniti i imaju saosećanja za druge.

Ljudi su, međutim, skloni da izgrade svoj svet u kome pronalaze sreću bez obzira na životne okolnosti.

- Neko se svojom specifičnom životnom filozofijom brani od svih životnih nedaća. Ali, ipak, doživljaj sreće ne može biti samo subjektivna stvar, jer je i pored jake volje, teško biti otporan na konstantne nesrećne događaje u životu - objašnjava psiholog Tijana Mandić.

Da za sreću, ipak, nije potreban novac, pokazuju Kolumbijci, Meksikanci, Gvatemalci i stanovnici Hondurasa, koji su se u istraživanju Univerziteta Erazmus, izjasnili kao veoma srećni, za svega nekoliko procenata manje od najsrećnijih Danaca.

- Očigledno je da životni stil utiče na doživljaj sreće. Ustaljeni sistemi vrednosti daju čoveku šansu da sledi svoju ambiciju. Neko će, na selu, uživati kada mu je stoka dobro i zemlja plodna, dok je u gradu drugačije. Urbana sredina nudi hiljadu mogućnosti, ali zato čovek iz grada mora da sledi ritam ubrzanja i časovnika koji postaje gospodar našeg života - ističe Božović.

Dok taj časovnik otkucava, svako sebi gradi osećaj zadovoljstva.

- Doživljaj sreće ima različite parametre. Ako neko sebi postavi više ili niže standarde, u skladu sa njima će i biti manje ili više srećan - objašnjava Tijana Mandić i dodaje da su u doživljaju sreće bitne i polne razlike.

- Žena može biti srećna ako se samo ostvari kao majka, a neko se može potvrđivati celog života, a da nikada nije stvarno srećan - kaže ona.

Kulutrolog Božović smatra da muškarci doživljavaju sreću u nekom pasivnom uspeću, dok žene imaju drugačiju lestvicu vrednosti, više imaju osećaj sreće u smislu postojanja, potvrđivanja u porodici - kaže Božović i zaključuje:

- Važna je istina srca. Srećnom životu je suprotan - dosadan život.


Izvor: Blic \ M. Jeveričić