U Srbiji nema humanog besnila, a pretnja od te bolesti dolazi samo od divljih životinja nastanjenih u šumskim područijima, rekla je predsednica Srpskog veterinarskog društva Bosiljka Djuričić.

Ona je na jednodnevnom stručno-edukativnom skupu organizovanom povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv besnila u Tašmajdanskom parku, podsetila da se u Srbiji besnilo kod životinja javlja od 100 do 120 puta godišnje, ali da nisu zabeleženi prenosi besnila na ljude.

Humano besnilo je zarazna bolest koja se na ljude prenosi ujedom zaražene životinje. Reč je o veoma opasnoj bolesti za koju ne postoji lek, a u svetu godišnje umre 55.000 ljudi.

Besnilo izazva virus koji napada nervni sistem, a izlučuje se pljuvačkom, urinom i mlekom. Najčešće se prenosi na ljude i životinje ujednom zaražene životinje.

Redje, besnilo se prenosi i kada pljuvačka zaražene životinje dodje u kontakt sa otvorenom ranom na koži ili očima, nosu ili ustima čoveka ili životinje.

Zato je neophodno redovno vakcinisanje pasa i mačaka koji mogu biti prenosioci besnila.

Tako je u okviru manifestacije u Tašmajdanskom parku obezbedjena besplatna vakcinacija protiv besnila, kao i besplatno mikročipovanje životinja.

Manifestaciji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv besnila, koju su organizovali Srpsko veterinarsko društvo i Sekcija zoonzoe Srpskog veterinarskog društva u Beogradu, prisustvovali su i veterinari, lekari i ekolozi.

Svetski dan borbe protiv besnila ustanovljen je prošle godine na nivou Svetske zdravstvene organizacije koja prati zdravlje životinja i ljudi.

Izvor: MTS-Mondo