Organizam ljudi obolelih od celijakije nema sposobnost da podnese gluten, odnosno belančevine u brašnu od pšenice, raži i ječma. Prema nekim procenama, takvih bolesnika je u Srbiji oko 70.000, a bolest još nije dovoljno poznata tako da nisu registrovani svi oboleli, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije.

Celijakija se javlja i kod dece i kod odraslih, podjednako obolevaju oba pola i za dobijanje te bolesti postoji genetska predispozicija. Prate je nespecifični simptomi, tako da se dijagnoza teško postavlja.

Jedini mogući lek, koji osobama obolelim od celijakije omogućava normalan život, je striktna i doživotna dijeta bez glutena, a ukoliko se ne pridržavaju takvog režima ishrane dolazi do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih komplikacija koje proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane.

Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, čak i u onim u kojima se njegovo prisustvo ne očekuje, u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama...

Na sednici Grupacije proizvođača dijetetskih namirnica i Udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu i prehrambenu industriju i Udruženja za celijakiju proizvođačima hrane je predstavljen znak precrtane pšenice, kojim će ubuduće biti obeležavana hrana koja ne sadrži gluten.

Izvor: MTS-Mondo

Problemi obolelih od celijakije
Teško do hleba bez glutena
Autor: M. Škrbić | 11.07.2008 - 06:00


Ukoliko bi proizvođači iz Srbije odlučili da počnu sa proizvodnjom hrane i lekova sa oznakom prešarane pšenice, to bi za osobe obolele od celijakije predstavljalo veliko olakšanje jer bi znali da kupuju bezbednu hranu koja ne sadrži gluten. Osim toga, ponuda tih proizvoda bila bi veća, a njihove cene pristupačnije.



Celijakija je najčešća hronična gastroenterološka bolest koja se ogleda u trajnoj nepodnošljivosti glutena, belančevine pšenice, ječma i raži, a možda i zobi. Jedini lek je bezglutenska dijeta koja traje celi život, a koja isključuje pomenute žitarice, ali i sve ostale namirnice koje sadrže gluten. Tako je ljudima obolelim od celijakije dozvoljeno da jedu voće, povrće, meso, dok su im namirnice poput hleba, peciva, keksa i kolača, makarona, rezanaca... strogo zabranjene. Tačnije, oni ove namirnice mogu da koriste, ali samo pod uslovom da su one napravljene od brašna bez glutena. Međutim, takvi proizvodi na našem tržištu ne samo da su retki već su i prilično skupi.
- Nakon dugogodišnje borbe sa raznim bolestima, pre četiri godine utvrđeno je da moja kćerka u stvari boluje od celijakije. Tada smo počeli da primenjujemo bezglutensku dijetu, i shvatili da u ovoj zemlji to uopšte nije lako. Naime, većina proizvoda bez glutena koja se može pazariti na našem tržištu dolazi iz inostranstva i većini građana je nedostupna jer je jako skupa. Zbog carine na uvoz od 30 odsto i PDV-a koji iznosi 18 odsto cene ovih proizvoda u startu su duplo skuplje nego u ostalim zemljama u okruženju. Pri tom se ovi proizvodi ne mogu naći u svakoj radnji, već se mahom prodaju u apotekama. Tako da bih na primer svom detetu kupila bezbedan hleb, za veknu od 400 grama moram da izdvojim između 400 i 500 dinara, a toliko koštaju i rezanci, keksi... Isto je i sa lekovima jer kada nam se deca razbole moramo da kupimo lekove za koje se provereno zna da ne sadrže gluten, a oni se isto uvoze iz inostranstva - priča Vesna Pavkov, predsednica Udruženja Srbije za celijakiju, i dodaje da je veliko olakšanje to što pacijenti oboleli od celijakije sada mesečno dobijaju po pet kilograma brašna bez glutena koje se odnedavno nalazi na listi pozitivnih lekova.
Ona objašnjava da, iako na tržištu postoje i domaći proizvodi koji ne sadrže gluten, oboleli od celijakije nemaju poverenja u te proizvode jer ih, kaže, niko ne kontroliše.
- Proizvođači često koriste skrob pšenice koji se može naći čak i u jogurtu. Zbog toga smo jako oprezni prilikom kupovine domaćih proizvoda, jer hrana za nas predstavlja lek. Jedina garancija da oboleli jedu bezbednu hranu jeste međunarodno priznat znak prešarane pšenice za koga je naše udruženje nedavno dobilo licencu iz Ujedinjenog kraljevstva, a koji se do sada nalazio samo na proizvodima iz inostranstva. Ovaj znak sada mogu da dobiju i domaći proizvođači koji žele da proizvode bezglutensku hranu i lekove, ali pod uslovom da otvore potpuno odvojene proizvodne trake koje bi se stalno kontrolisale od strane ekspertskih komisija. Pokretanje proizvodnje domaće hrane bez glutena obolelima bi značilo mnogo, kako po pitanju izbora tako i po pitanju cena - kaže Pavkov.
Iako u Srbiji ne postoje zvanične statistike o broju obolelih od celijakije, pretpostavlja se da od ove bolesti pati između 35.000 i 70.000 naših građana.

Simptomi celijakije
Celijakija se najčešće primeti već kod dojenčadi starih oko šest meseci, kad dete počne uzimati hranu koja sadrži gluten. Najčešće vidljivi znakovi celijakije su: povraćanje, uvećan stomak, proliv, obilna sjajna i zaudarajuća stolica, mrzovoljnost, mlitava muskulatura i umor. Kod dece starije dobi simptomi još mogu biti težina tela ispod norme starosti i nizak rast. Ova bolest se može pojaviti i u odrasloj dobi, a simptomi su često skriveni iza raznih drugih bolesti.

Izvor: Blic