U selu Kisiljevu razotkrivaju misteriju prvog srpskog vampira

Pera svrgnuo Savu Savanovića

Slučaj povampirenja Petra Blagojevića i devet misterioznih smrti "desio se" ranije od čuvenog vodeničara iz Valjeva
Pokojni Sava Savanović, vodeničar iz Valjeva, koji je važio za prvog srpskog vampira, moraće ovu "titulu", kao starijem, da prepusti Petru Blagojeviću iz Kisiljeva kod Velikog Gradišta. Naime, da se Blagojević povampirio još početkom18. veka, svedoči i tekst u berlinskim novinama Volkisće Zeitung, objavljen 23. avgusta 1725. godine, pod naslovom "Vampir von Kisilevo".

- Ovaj tekst, navodi se i u knjizi "Tajanstvene duhovne pojave: Čaranje, gatanje, vračanje i proricanje u našem i kod drugih naroda; Kremansko proročanstvo", a ja ga spominjem u svojoj knjizi, koja uskoro treba da izađe iz štampe - rekao nam je šef mesne kancelarije Kisiljevo Mirko Bogičić. On se već godinama bavi proučavanjem prošlosti i kulturne baštine ovog sela.

U spomenutim nemačkim novinama predstavljen je izveštaj vlasti Austrije, pod koju je severna Srbija potpala posle Požarevačkog mira 1718. godine, sa opisom događaja koji se zbio u Kisiljevu 1725. godine. U njemu se navodi da je posle smrti Petra Blagojevića, u roku od osam dana, u selu umrlo devetoro ljudi, koji su bolovali po 24 sata od nepoznate bolesti. Svi su na samrti ispričali da im je Blagojević dolazio u san i davio ih, zbog čega im je nemoguće da izbegnu smrt.

Petrova udovica, kojoj je on, takođe, dolazio u san tražeći da mu na onaj svet pošalje njegove opanke, pričala je da se vampiri poznaju po tome što im telo u zemlji ostaje nepromenjeno, da im raste kosa, brada i nokti i da dobijaju novu kožu, a da niko nije znao otkud joj takva saznanja. Posle toga, ona je pobegla iz Kisiljeva. Ogorčeni zbog tolikih smrti u selu, meštani su pozvali paroha i sa njim se dogovorili da otkopaju Petrov grob i pripreme dobro zaoštren glogov kolac.

Pošto su otvorili sanduk, videli su da je pokojnikovo telo neraspadnuto, kao da je sahranjeno pre nekoliko sati, a ne pre 10 nedelja. Posle probijanja glogovim kocem, iz Petrovog tela, nosa i ušiju potekla je sveža, crvena krv. Potom je telo spaljeno, dok je pop čitao molitve. Posle ovog čina, prestale su misteriozne smrti u selu.

- Na groblju u Kisiljevu nema grobova starijih od 100 godina, tako da nije moguće pronaći mesto gde je Petar sahranjen. Iako ovde ima porodica sa istim prezimenom, niko od njih ne zna da li su u srodstvu sa Petrom - kaže Bogičić. "Sem Blagojevića, vampirila se i Ruža Vlajna, koja je dugo posle svoje smrti plašila meštane, lupajući im o lonce okačene ispod strehe i dozivajući ih sa Dunava, po čijoj su je površini videli da hoda. Živela je na 100 metara od naše kuće i sećam se da je moj deda pričao kako je celo selo strahovalo od njenog vampirenja - priča Jovan Marjanović. On navodi da nikom u Kisiljevu nije poznato da li je i njeno telo, kao Petrovo, probodeno glogovim kocem i spaljeno.

Moler požarevački

Sem po prvom srpskom vampiru, Kisiljevo je poznato i po ergeli koju je na obližnjem ostrvu podigao Miloš Obrenović, pre one u Ljubičevu, od koje ništa nije ostalo jer su konje potrovali meštani susednog sela Ostrva. Selo je poznato i po Hramu svetog oca Nikolaja, uvrštenog u spomenike kulture, koji je i danas u dobrom stanju iako je građen, nabijanjem zemlje, još 1825. godine. Njegove zidove oslikao je meštanin Živko Pavlović, zvani "moler požarevački", deda slikarke Milene Pavlović-Barili.

Raspopiće se pop

Spaljivanje pokojnika zbog verovanja naroda u vampire bilo je zabranjeno još u 14. veku, Dušanovim zakonikom. "Kad se desi da se ljudi iz grobova vade te sažižu, ono selo koje bi to učinilo platiće vraždu a raspopiće se pop koji je došao na to", navedeno je u ovom zakoniku.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Dušanka Novković