Када се у друштву младих очева, који за своје заслуге у борби са прљавим пеленама, грејању бочица без задобијених опекотина првог степена, спремању доручка без иједне проливене капи сока и млека и борби са аветима непроспаваних ноћи проведених у успављивању детета коме расту зубићи (о килограмима набаченим у току благословеног стања своје супруге боље да не спомињемо) траже да буду одликовани Орденом народног хероја или неким сличним одличјем од интергалактичког значаја, појави Марко Петровић увек настане тајац. Наравно, не без разлога. Марко је отишао корак даље од самозадовољног хвалисања мушкараца који инсистирају на чињеници да се црвеним словом у календару обележи сваки дан у коме отац породице детету спреми доручак.

Када је његов син Александар напунио шест месеци, Маркова супруга Гордана вратила се на посао, а Марко је отворио породиљско одсуство и преузео "штафетну палицу" родитељства. Марко Петровић је новинар и коментатор политичке рубрике листа "Политика", а онима који нас оптужују за непотизам и за промоцију колеге, јавно "бацамо рукавицу" – ако знате неког мушкарца који је добровољно отишао на породиљско одсуство, јавите се нашој редакцији.

"Једноставно нисам желео да пропустим ни један дан у одрастању свог сина. Када је Александар стигао на свет, узео сам одмор три недеље и у том периоду научио да обављам све послове око преповијања, облачења, храњења и купања бебе. Због тога ни једног момента нисам имао страх ни дилему – да ли ћу се снаћи у улози "самохраног" оца док је моја супруга на послу. Ако изузмемо дојење – све остале послове око детета могу да обављају оба родитеља. Осим тога, сматрали смо да је за Александра добро да се од малих ногу навикава на идеју да мама не може да буде доступна 24 часа дневно и да не може стално да буде у његовом видокругу. И, коначно, за обоје је боље да не одсуствујемо са посла дуже од неколико месеци", објашњава Марко Петровић.

На питање – колико му је времена било потребно да уђе у "улогу", Марко каже да је беба прилично једноставно биће које одраслима шаље врло недвосмислене сигнале шта јој треба, шта јој смета, шта хоће, шта неће... – Не треба вам "Речник симбола" да бисте схватили да он трља очи када му се спава, да гласно протестује ако је гладан, да се смеје и јурца у дупку када је срећан и када му је све потаман и да вришти када пелене треба да се промене – објашњава нам колега.

– Сувишно је рећи да је родитељство најлепши посао на свету, али исто тако треба поштено признати да је то веома напорно "занимање" и да једноставно није у реду да се једна особа сама "бори" са пеленама, бочицама и кашицама – истиче Марко и додаје да је био веома пријатно изненађен "васпитним лекцијама" које је добио од патронажних сестара Дома здравља Савски венац и саветима које су му дали стручњаци запослени у телефонском сервису "Хало беба".

– Када се моја супруга вратила на посао, звао сам је неколико пута дневно да је извештавам како се наследник понаша док ње нема код куће, али сам од ње тражио само савете о облачењу детета. Мислим да новопечени родитељи и особе које немају децу имају бојазан да је беба порцуланска лутка која се може разбити у парампарчад ако направите неки погрешан корак, али тај страх превазиђете након само неколико купања и преповијања. Нисмо од оних родитеља који дете држе под стакленим звоном и који стрепе шта може да се деси ако оно нестане из видног поља – прича нам колега.

Марко каже да је његова одлука да узме одсуство ради неге детета наишла на позитивне реакције пријатеља и колега, који су му најчешће постављали питање како се сналази у новој животној улози и гласно коментарисали да им је "криво што се нису и они тога сетили". Он признаје да му је веома драго што на његову адресу нису стизале шовинистичке опаске типа "Шта ти би да узмеш породиљско одсуство" и "Родитељство је женски посао"... и додаје да пол детета није био пресудан када је доносио одлуку да узме породиљско одсуство. Када Александар буде добио брата или сестру Марко ће највероватније поново отићи на "породиљско боловање".



Izvor: Politika

U trenutku mi je kroz glavu prosao Ljlubisa Samardzic 


Otac svakako treba da ucestvuje u odrastanju deteta u velikoj meri, ali po nekim "pravilima" on je taj koji je stub porodice, koji donosi hranu i na kojeg ostatak clanova domacinstva treba da se oslone, dok je majka zaduzena za brigu o kuci, porodici i deci.  Tako bi barem u "teoriji" trebalo da izgleda, medjutim opste je poznato da je u stvarnosti malo drugacija situacija, treba biti fleksibilan i prilagodjavati se svakoj situaciji, izvlaceci iz nje ono najbolje za obe strane.

Mislim da bi oba roditelja trebalo da ucestvuju u odrastanju djeteta.Mada je zena ipak ta cija bi ''uloga u tom poslu'' trebala biti veca.Ako zena ne radi ili je na porodiljskom odsustvu,naravno da ce preuzeti brigu oko djeteta i domacinstva,sto ne znaci da tate treba iskljuciti iz svega,jer je to i njegovo dijete i on je clan porodice i treba da ucestvuje koliko je to moguce.Sto ce reci,da je dogovor supruznika jako bitan u cijeloj prici.

Naravno, zato sam i spomenuo "fleksibilnost i prilagodjavanje"

Slažem se s tim da oba roditelja trebaju da podižu dete i da brinu oko bebe. Dobro bi bilo kada bi prvo jedan roditelj bio na porodiljskom, a posle da tu mogućnost ima i drugi roditelj dok dete malo ne ojača i stekne imunitet.