U Petersburgu sahranjena majka poslednjeg ruskog cara

Romanovi konačno počivaju u miru

Poslednja želja kraljice Marije Fjodorovne, da počiva pored supruga i sina juče je ispunjena, 87 godina posle njene smrti. Majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog, koja je zbog boljševičke revolucije bila primorana da ode u egzil, sahranjena je uz najviše počasti u kraljevskoj grobnici u crkvi Svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu.

Povratak njenih posmrtnih ostataka iz rodne Danske bila je inicijativa ruskog predsednika Vladimira Putina i trebalo bi da simbolizuje oporavak Rusije i zatvaranje poglavlja u istoriji koje je decenijama bilo prožeto misterijama.

„Ovo je znak da je Rusija prebrodila mržnju i podele koje je donela revolucija i građanski rat. Danas je Marija Fjodorovna ispraćena na počinak u zemlji koja je postala njena druga domovina. Siguran sam da će najbolje sećanje na nju biti garancija da će Rusija ponovo krenuti putem Hrista i da će živeti u skladu sa moralnim zakonima“, rekao je na opelu ruski patrijarh Aleksej Drugi.

Kovčeg u kojem se nalazilo telo Marije Fjodorovne bio je umotan u žutu rusku kraljevsku zastavu. Ceremoniji je prisustvovalo oko 200 rođaka porodice Romanovih, među kojima su bili i danski princ Frederik i britanski princ Majkl od Kenta.

Marija Fjodorovna je rođena 1847. kao danska princeza Dagmar.

Isprva je bila verena za Aleksandrovog brata Nikolaja koji se iznenada razboleo i umro 1865. Njen suprug je u narodu ostao poznat pod nadimkom car mirotvorac jer tokom 13-godišnje vladavine nije ratovao. Promenila je ime i prešla u pravoslavlje kada se udala za čoveka koji će kasnije postati ruski car Aleksandar Treći. Umrla je u egzilu u Danskoj 1928.

Njihov najstariji sin Nikolaj Drugi Romanov rođen je 19. maja 1868. Još kao dečak poslednji ruski car je, nasuprot željama svog oca, bio stidljiv i povučen. Nikolaj nije bio pripreman za preuzimanje carske titule i za dužnosti koje dolaze uz to. Živeo je jednostavnim životom spavajući na vojničkom ležaju i kupajući se hladnom vodom. Otac mu je tek na samrti dao dozvolu da se oženi sa Aleksandrom, unukom kraljice Viktorije.

Između 1895. i 1901. Nikolaj i Aleksandra su dobili kćerke Olgu, Tatjanu, Mariju, i Anastasiju. Žudeli su za sinom koji bi nasledio presto. Prestolonaslednik Aleksej rođen je 12. avgusta 1904. ali se ispostavilo se da carević boluje od hemofilije koja je u to vreme bila neizlečiva. Kraljevski par je rešio da tajnu o bolesti jedinog sina sačuva od javnosti.

Tokom boravka u Japanu, na jednom od brojnih putovanja, Nikolaj Drugi je preživeo pokušaj ubistva, a napadač mu je tada mačem ostavio ožiljak na licu. Njegova supruga Aleksandra Fjodorovna potpala je pod uticaja Grigorija Raspućina, mistika koji je lečio malog Alekseja.

Rusija je ušla u Prvi svetski rat potpuno nepripremljena. Car je bio rastrzan između dvorskih intriga o svojoj supruzi i Raspućinu i neuspeha na frontu. Istovremeno, nezadovoljstvo u narodu je raslo. Izbija revolucija i Nikolaj Drugi je bio prinuđen da abdicira. Privremena vlast je kraljevsku porodicu u početku držala u palati nedaleko od Sankt Peterburga, da bi ih kasnije prebacila u Tobolsk u Sibiru, avgusta 1917. gde su ostali do izbijanja Oktobarske revolucije.

Kraljevska porodica ubijena je noći 17. jula 1918. nedaleko od Jekaterinburga po naredbi Prezidijuma regiona Urala SSSR. Egzekutor je bio Jakov Jurovski.

„Gospode. Šta je ovo. Ništa vas ne razumem“, bile su poslednje reči ruskog cara kada mu je Jurovski pročitao naredbu o streljanju.

Tela Romanovih potopljena su u kiselinu i sahranjena u rudarskom oknu. Odatle su kasnije po naredbi Jurovskog prebačena na drugo mesto koje je ostalo u tajnosti. Ostaci Romanovih pronađeni su 1991. i sahranjeni su 1998. uz državne počasti.

A. Petrović

    Tela otkrivena analizom DNK

    Proces identifikacije Romanovih obavljen je uz pomoć DNK analize posmrtnih ostataka. Analiza lobanja i kostiju, a kasnije i DNK, izvršena je upoređivanjem tri živa potomka iz evropskih carskih porodica koje su u rodbinskim vezama sa Romanovima, uključujući princa Filipa, supruga engleske kraljice Elizabete. Testovi su pokazali da pet leševa potiče od iste porodice, a tri su bili dečji. Dva leša nikada nisu pronađena: 13-godišnjeg prestolonaslednika carevića Alekseja i jedne od njegovih sestara (Tatjane, Marije ili Anastasije). DNK analizom je pouzdano identifikovan samo leš Olge. Decenijama su kružile glasine da je princeza Anastasija preživela. Nekoliko žena je tvrdilo da su one izgubljene princeze. Međutim, istoričari se slažu da niko od Romanovih nije preživeo, iako je ostalo nepoznato gde se nalaze dva tela.


Izvor: Blic