U odnosima Srbije i suseda vladaju cinizam i nepoverenje

Zvanični Beograd na ratnoj nozi sa svima u regionu
U odnosima Srbije i suseda vladaju cinizam i nepoverenje
T. Spaić | 25. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 59

Srbija vrati svog ambasadora u Podgoricu, a ministar spoljnih poslova Crne Gore pogrdno zaključi da „nije morao ni odlaziti”. Hrvatski predsednik ne stigne ni da završi rečenicu o iracionalnosti srbijanskog predsednika, a na sto stigne demarš iz Beograda brže nego što je prihvaćena netom pružena ruka prijateljstva iz Zagreba.

Beograd bi usvojio deklaraciju o Srebrenici, ali brojni političari brzo u javnosti počnu da negiraju počinjeni genocid. I kad krenu nabolje, odnosi država u regionu potonu još brže, u još dublju jamu iz koje love tuđe greške i dokaze mržnje.

Iako su bolji odnosi sa susedima među prva tri mesta na agendi svih država u regionu, ovaj cilj deluje nedostižno zahvaljujući tome što nijedan od brojnih problema nije rešen, a svaki pokušaj rešavanja zaglibi se u međusobnom nepoverenju i neizbežnim uvredama.
Da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi jedan od prioriteta u Srbiji, potvrđuje za „Blic” i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova:
- Čim padne brzina evropskih integracija, problemi u regionu izbiju u prvi plan zato što je situacija veoma krhka. Upravo zato mi insistiramo na brzim evropskim integracijama. Srbija više ne pristaje na poniženja i insistiraće na korektnom i ravnopravnom tretmanu u skladu sa međunarodnim pravom i ranije preuzetim obavezama. Verovatno će biti potrebno još neko vreme, nadam se ne previše dugo, da se svi susedi naviknu na tu činjenicu - kaže Jeremić.
Najdrastičniji sukob je trenutno sa Crnom Gorom, koja je pružila utočište kriminalcima, vođama kokainskog klana.
- Kokainska afera koja je sada rasplamsana samo je jedan od primera loših odnosa između dve države, a ne pamtim kada su bili dobri. To je primer nedostatka međusobnog poverenja i iskrenosti, kojih da ima, ne bi ni bilo afere. Nijedna tvrdnja o tome čiji su glavni akteri mafijaških klanova nije tačna. Srbija prebacuje odgovornost na Crnu Goru i time pokušava da prikrije da bez veze sa pojedincima iz institucija ili čak političkim vrhom ne bi ti kriminalci uspeli da pokupuju vile, poljoprivredna dobra, preduzeća u Srbiji. S druge strane, oni su svi rođeni i rasli u Crnoj Gori i ovo sve što se događa ne bi moglo bez njihove veze u političkom establišmentu - kaže za „Blic” ugledni crnogorski profesor Svetozar Jovićević.
Brojni poznavaoci prilika rešenje odnosa u regionu vide u evropskim integracijama, koje su gotovo jedini zajednički cilj svih država.
- Samo uz pomoć EU možemo da ih rešimo jer iz perspektive evropskih integracija oni izgledaju mekše i manje bolni. Što se tiče problema na relaciji Makedonija-Srbija, oni se uglavnom tiču samo makedonske crkve, koju SPC ne priznaje. Taj problem neće biti rešen jer je EU nezainteresovana za njega - kaže za „Blic” Ljubomir Frčkovski, profesor na Pravnom fakultetu.
Kao dežurna tema između Hrvatske i Srbije, čiji odnos najviši zvaničnici EU ističu kao okosnicu za region, ispostavlja se tužba za genocid.
- Optužnice služe za internu upotrebu i jedne i druge strane. I Hrvatska i Srbija su u očekivanju pravde, ali ona ne može doći dok se svaka država ne suoči sa svojim zločinima. U Srbiji još nije uhapšen Ratko Mladić, a u Hrvatskoj se Tomislav Merčep, kao ugledni građanin, pojavljuje čak i u izbornim kampanjama - objašnjava za „Blic” Tanja Tagirov, novinarka nedeljnika „Vreme”.
- Najveći problem između Srbije i BiH jeste odnos prema zločinima i žrtvama rata, nesposobnost suočavanja sa prošlošću i suđenja odgovornima za zločine. Najveći broj ljudi u Bosni obradovao se kada je najavljeno usvajanje deklaracije o Srebrenici, ali kasnije izjave da neće biti upotrebljen termin „genocid” unele su sumnju u iskrenost. Šteta je što ovde na Balkanu nemamo političare sa vizijom. Fali nam balkanski Vili Brant - kaže Enes Osmančević, profesor na Filozofskom fakultetu u Tuzli za „Blic”.

OTVORENA PITANJA IZMEĐU SRBIJE I SUSEDA

HRVATSKA

MEĐUSOBNE TUŽBE - Pred Međunarodnim sudom pravde nalaze se dve tužbe - hrvatska iz 1999, koja Srbiju optužuje za genocid a koju je pisao sadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović; i srpska koja Hrvatsku optužuje takođe za genocid. Poslednji okršaj između zvaničnog Beograda i Zagreba izazvao je srpski zahtev iz tužbe da se u Hrvatskoj godišnjica “Oluje” više ne slavi kao praznik, što su u Zagrebu s gnušanjem odbacili.

POVRATAK IZBEGLICA - Srbija stalno ponavlja kako u Hrvatskoj nije učinjeno dovoljno da se omogući povratak izbeglica, od kojih većina i dalje živi u Srbiji, a posebno nije učinjeno dovoljno na vraćanju stanarskih prava Srbima u Hrvatskoj. Srpski predsednik Boris Tadić rekao je prošle godine da je “povratak svih izbeglica u svoje domove na tlu bivše SFRJ preduslov pomirenja svih naroda na tim prostorima”.

LIDERSTVO U REGIONU - Obe zemlje pretenduju da budu politički lideri u regionu i sa obe strane se od državnog vrha mogu čuti takvi komentari. Tako je premijer Mirko Cvetković nedavno utvrdio da je Srbija lider u regionu jer je sve bliža članstvu u EU i uvodi evropske i civilizacijske standarde. Sa druge strane često smo mogli čuti bivšeg predsednik Hrvatske da je Zagreb “lider regije, sviđalo se to nekome ili ne”. Hrvatska na tu “titulu” pretenduje iz pozicije zemlje koja je na svega godinu-dve od članstva u EU, dok je Srbija zasniva na veličini, poziciji i činjenici da se u Briselu, kao i Vašingtonu, veruje da bez stabilne Srbije nema stabilnog Balkana.

BiH

RATNO NASLEĐE - Deklaracija o zločinu u Srebrenici, koju bi srpski parlament trebalo da usvoji u martu, mogla bi malo da zaleči ranu ratnih zločina, što je i dalje glavni kamen spoticanja između BiH i Srbije. Činjenica da glavnooptuženi za zločin u Srebrenici Ratko Mladić još nije uhapšen, ne uliva poverenje zvaničnom Sarajevu u poštene namere Srbije, bar po ranijim izjavama bosanskih lidera.

REFERENDUM U RS - Skupština Republike Srpske usvojila je 12. februara zakon kojim se tom entitetu BiH omogućava održavanje referenduma o nacionalnim pitanjima, uprkos upozorenjima međunarodne zajednice. Beograd se zvanično nije mešao, uz ocenu da se radi o unutrašnjem pitanju BiH, ali znajući za odličan odnos srpskih vlasti i premijera RS Milorada Dodika u Vašingtonu, ali i Sarajevu, veruje se da Srbija može da utiče na odluke Vlade RS.

CRNA GORA

SLUČAJ ŠARIĆ - Direktor crnogorske policije Veselin Veljović i glavna tužiteljka CG Ranka Čarapić optužili su srpske organe da su propustili da uhapse Darka Šarića, osumnjičenog za šverc 2,7 tona kokaina. Srbija pak stalno zamera vlastima u Crnoj Gori da skrivaju i podržavaju kriminalce za kojima je Beograd raspisao poternicu.

PRIZNANJE KOSOVA - Crna Gora je priznala Kosovo 9. oktobra 2008, samo dan nakon što je Generalna skupština UN izglasala predlog Srbije da se samoproglašena nezavisnost Kosova i Metohije stavlja u nadležnost Međunarodnog suda pravde u Hagu. Na to je Srbija reagovala uskraćivanjem gostoprimstva crnogorskoj ambasadorki u Beogradu. Podgorica je posle toga uspostavila i zvanične diplomatske odnose s Prištinom.

PITANJE SRPSKE MANJINE U CRNOJ GORI - Boris Tadić je nedavno ponovio da je za Srbiju neprihvatljivo da Srbi u Crnoj Gori dobiju status manjine. Crna Gora je prethodno odbila zahtev Srbije da otvori tri konzulata u toj zemlji i poručila Beogradu da mu je dovoljan jedan konzulat.

MAKEDONIJA

PROBLEM KOSOVA - Makedonija je, isto kao i Crna Gora, priznala Kosovo kao državu 9. oktobra 2008, na šta je zvanični Beograd reagovao tako što je makedonskog ambasadora proglasio personom non grata. Još jedan problem je izazvala i činjenica da je Makedonija nedavno potpisala sporazum o razgraničenju s Kosovom, u kome Srbija nije učestvovala, pa je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uložio protest Skoplju.

MAKEDONSKA PRAVOSLAVNA CRKVA - Tek sa dolaskom patrijarha srpskog Irineja počeo je da se rešava problem između SPC i nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, zbog čega arhiepiskop ohridski Jovan dve godine nije živeo u Makedoniji, a vratio se tek nedavno. Međutim, njegov dolazak su nastavile da prate tenzije, pa tako i najava da će na tradicionalnoj večeri “Srbi i prijatelji” biti bačena bomba ako se pojavi arhiepiskop.

Susret na dugom štapu
Najave o skorom susretu sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, od koga se u javnosti očekuje poboljšanje odnosa dve države, nisu bile sasvim realne. U kabinetu predsednika Srbije kažu za „Blic” da taj susret treba dobro pripremiti. „Susret sa hrvatskim predsednikom imaće smisla ukoliko budemo mogli da nešto ispostavimo kao rezultat građanima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora ”, rekli su juče za „Blic” u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića.

Izvor: Blic