U novom Predlogu krivičnog zakona prvi put u Srbiji o eutanaziji
Za ubistvo iz milosrđa
i do pet godina zatvora

BEOGRAD - Eutanazija, kako pravno tako i moralno pitanje, mučila je godinama unazad lekare i pravnike širom zemljine kugle. Svet je, naime, o ovome generalno podeljen u dve grupe - jednu koja smatra da legalizacija eutanazije daje lekarima "dozvolu za ubijanje" i drugu koja to smatra "ubistvom iz milosrđa".

Naši pravni stručnjaci mišljenja su da je eutanazija ubistvo, pa je stoga u novi Predlog krivičnog zakona uvršćena odredba kojom se eutanazija kvalifikuje kao ubistvo iz milosrđa i za koju se predviđa kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Iskustva drugih zemalja pokazuju još rigorozniji odnos prema ovom problemu jer se, recimo, u Velikoj Britaniji eutanazija kažnjava sa 14 godina zatvora.

Kod nas dosad eutanazija nije zakonski tretirana, a pravnici kažu da se u kvalifikovanju ovog dela u krivičnom zakonu koristila ranija odredba koja se tiče ubistava.
- Eutanazija je, zapravo, privilegovano ubistvo, koje je dosad bilo tretirano kao ubistvo sa umišljajem. To što je žrtva tražila da joj se okonča život, pa čak i ako je to pismeno u vidu bolesničkog testamenta ostavila kao dokaz, dosad nije moglo da se uzme u obzir kao olakšavajuća okolnost. Ovaj predlog krivičnog zakona to menja jer se sada pravi razlika između umišljenog ubice i lekara - objasnila je Nataša Mrvić iz Instituta za uporedno pravo.
   
      

Legalizovana samo u tri zemlje

Eutanazija je legalizovan samo u tri zemlje u svetu - u Holandiji, Belgiji i američkoj državi Oregon.
Još 1993. godine holandski parlament je usvojio vodeću smernicu prema kojoj se eutanazija mogla izvoditi bez straha od krivičnog gonjenja, mada je zvanično ostala ilegalna. Zakon o legalizaciji eutanazije koji je u Holandiji donet 2001. godine zapravo je samo ozvaničio praksu koja se diskretno sprovodila po holandskim bolnicama već decenijama. Smatra se da je u Holandiji godišnje bilo između dve i tri hiljade ovakvih slučajeva.
      
      
      
   

Ona posebno napominje da ovim zakonskim rešenjem nije predviđeno ništa što već ne postoji u praksi, već da su samo realni slučajevi podvedeni pod slovo zakona. Prema njenim rečima, budući da je reč o odredbi krivičnog zakona, ona se odnosi i na lekare i na sva ostala lica.

- Svi podležu krivičnoj odgovornosti ukoliko su uslišili zahtev žrtve i usmrtili je. Razlika je jedino u dužini kazne. Ukoliko, naime, žrtva nije ostavila nikakav pismeni zahtev, odnosno testament i ukoliko ne postoji lekarska dokumentacija kao dokaz o težini bolesti, onda je predviđena maksimalna kazna za ovo delo, a ukoliko sve to postoji onda je predviđena minimalna kazna. U svakom slučaju, to je krivično delo - objasnila je Mrvićeva.

Neki stručnjaci, pak, tvrde da je trend u svetu da se eutanazija legalizuje i da će se i kod nas za desetak godina sigurno voditi polemika o tome.

Da li će ovo biti baš tako, videćemo ali, kako tvrdi Nataša Mrvić, zasad ne postoje uslovi da se ovo ubistvo podvede pod humane okvire.
- Vi morate imati pravni i medicinski sistem koji će tako dobro funkcionisati da bi se sprečile eventualne zloupotrebe u slučaju eutanazije. To je neizvodljivo jer je u nekim slučajevima problem da pacijent ostavi pismeni zahtev zbog teškog stanja u kome se nalazi. Tada ne možete da budete sigurni da je on to zaista zahtevao - zaključila je Mrvićeva.
O. Slavković

Ubistvo iz humanitarnih pobuda... hm... zvuci tako kontradiktorno!