U julu 2006. navršava se vek i po od rođenja Nikole Tesle
U slavu genija svetlosti

Na travnjaku i oko rodne kuće Nikole Tesle u Smiljanu stoje upozorenja „opasno po život“. Zvaničnici obećavaju da će do 10. jula, kada se na najvišem državnom nivou, i kod nas i u Lici obeležava 150-godišnjica rođenja jednog od najvećih svetskih naučnika, Srbina rođenog u Hrvatskoj, prostor biti razminiran.

Obećavaju i da će do tada biti sređen put do budućeg memorijalno-obrazovnog kompleksa, rekonstruisana Teslina rodna kuća (prema fotografiji iz 1904.) i u njoj izloženi njegovi izumi. Između potoka i kuće treba da nikne park sa simulacijom Teslinih projekata, npr. vodenice bez lopatica.

Sveštenički sin s dubokim religioznim osećanjem kosmosa, Tesla je smatrao da je „suština materije svetlost koja zrači lepotom i samilošću“. Na primer, posebno je voleo jednu sivu golubicu. Kada je umrla, sahranio je u bašti. Postoji i zapis o tome da je jednom u starim papirima našao pet dolara za koje je odmah kupio hranu golubovima.

U čast jubileja, lički genije dobiće i drugi spomenik na Nijagarinim vodopadima odakle je, pre 111 godina, prvi put potekla naizmenična struja i zauvek izmenila svet. U parku „Viktorija“ biće postavljena skulptura kanadskog autora Lesa Drasdela, dobitnika prve nagrade na međunarodnom konkursu.

U Beogradu, za sada, Tesla ima samo jedan spomenik ispred Elektrotehničkog fakulteta, rad Frane Kršinića, postavljen kod nas još 50-tih godina, dok je na Nijagarinim vodopadima postavljen 1976. (Kopija, koja je bila u Gospiću, minirana je u poslednjem ratu). Međutim, dobiće i drugi - delo Drinke Radovanović, koja je na istom konkursu osvojila drugu nagradu. (Da li će biti postavljen na Teslinom bulevaru ili Aerodromu - ne zna se). Model za ovaj spomenik je Teslina fotografija snimljena kada je imao 39 godina i bio u zenitu slave i snage - na njoj je blago nagnute glave, s pogledom ispod oka. (Prema istoj fotografiji vajarka je 1992. izradila bistu i nekoliko reljefa.)

Sam Tesla je veoma cenio skulpturu, posebno Ivana Meštrovića. U jednom telegramu iz 1939. izrazio je želju da posle njegove smrti ostane bista, „rad čudotvorne ruke Meštrovića“. Meštrović je uradio po sećanju i ona se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Opčinjen golubovima

Teslina težnja ka novim saznanjima ne samo da otkriva njegov blistavi um, nego i mnogo ljubavi za čovečanstvo, što je bio povod da mu Miloš Crnjanski posveti dramu, koja se, u režiji Nikite Milivojevića, već drugu sezonu izvodi u „Madlenijanumu“. Ova je podstakla i čuvenog bitefovca Roberta Vilsona da, nadahnut Teslinom skromnošću spojenom sa genijalnošću, osmisli svoj omaž naučniku.

Umetničke inspiracije Teslom ne mogu se pobrojati. Lik naučnika sedamdesetih godina su tumačili Rade Šerbedžija u tv-seriji Eduarda Galića, kao i Petar Božović u filmu Krste Papića. Teatar „Uliks“ (u Istri), prema tekstu Darka Lukića, u režiji Tomaža Pandura, a sa Šerbedžijom u glavnoj ulozi, upravo radi komad čija se premijera očekuje takođe u julu. Povodom jubileja nedavno je, u Studentskom kulturnom centru, Dorit Krisler održala koncert na instrumentu teremin koji je Tesla izumeo, a pre dve godine i naša konceptualna zvezda svetskog renomea, Marina Abramović, izvela je u Beogradu performans „Teslina urna“ i svoj video rad poklonila Muzeju. Tada je izjavila: „U video instalaciji, držeći ruke blizu urne, doboko se koncentrišući, koristim svu svoju misaonu snagu da komuniciram s beskonačnom energijom koja iz nje zrači.“

Verovao u život posle smrti

Upamtimo, usamljeni genije je govorio: „Ljudska svest pomeriće granice života i biće moguće razgovarati sa dušama umrlih.“ Tada, početkom XX veka, kada je upozoravao i da su energetski izvori oraničeni i da treba tražiti druge (vidi se po brojnim patentnim sporovima), niko ga nije razumeo. Tek na ulazu u XXI vek, upisivanjem Teslinog arhiva, koji se čuva u Beogradu, u Uneskov registar „Pamćenje sveta“, civilizacija je prihvatila da je „čitav život čoveka samo električni tok, a njegova duševnost - svetlost.“

Milena Marjanović

Izvor: Blic