Šumadijski kauboj

Sa kaubojskim šeširom, okružen svojim rasnim i negovanim ljubimcima, araberima, galoperima, kasačima i englezima, Neša Pavlović najradije dočekuje goste. Vlasnik, kako sam tvrdi, najveće ergele u Šumadiji, najsrećniji je kada je u Lomnici kod Kruševca, na svom pravom vestern ranču, gde uzgaja tridesetak konja, u koje je uložio čitavo malo bogatstvo zarađeno u Švajcarskoj. „Kada se u proleće oždrebe biće ih pedeset, a u maju nameravam i da zvanično otvorim ergelu, što znači da će ovde biti pravi sportsko-rekreativni centar, sa bazenima, teniskim terenima, konjičkim klubom i restoranom”, priča o svojoj dugogodišnjoj želji Neša.

U Švajcarskoj radi, u Srbiju dolazi da potroši svaki ušteđeni dan odmora, a u ergelu je, priznaje, uložio zaradu celokupne svoje familije.

„Svis Neša” je naziv njegove tamošnje firme, koja se bavi čišćenjem poslovnog i privatnog prostora. Sav prihod od svog malog biznisa utroši na kupovinu konja, a ima ih iz Karađorđeve ergele, Dunđerske, čačanske...

„Jedan vredi najmanje 2.000 evra, a plaćao sam i više. Sada ne bih mogao da ih prodam ni za četvrtinu te cene po grlu, jer konje skoro više niko i ne kupuje. Mesečno treba izdvojiti 70 do 80 evra po jednom grlu samo za kvalitetnu hranu, ovas, ječam, suncokret, jabuke, šargarepu, a kupujem redovno i vitamine”, kaže Neša.

Svakog drugog meseca, obavezno je potkivanje, a četiri potkovice koštaju 20 evra i sve to treba pomnožiti sa sadašnjih 30 ljubimaca. I dobra oprema za konja je skupa, košta i do 2.000 evra.

Gostima koji se plaše jahanja Neša objašnjava da je slično letenju i da je konj pametna životinja, koja oseća strah i nesigurnost jahača. „Plaše se da ne krene u galop, a konj oseti svaki drhtaj jahača i zato uvek krene polako, korakom”.

Svi Nešini konji su dresirani, a uvek ih pusti da se prvo izjure i izigraju.

„Najviše im smeta grubost, osećaju loše vibracije. Imam jednu kobilu, koja i na najmanju grubost uzvraća, pa je tako jednom prevrnula i kočiju i snašu i svatove, kojima sam je iznajmio”, seća se Neša.

Na ranču koji se prostire na više od 10 hektara, ima i ponije, mini koze, mađarske pse, paunove, guske, fazane i još dvadesetak vrsta životinja i ptica. Prvog konja kupio je sinu Stefanu i tako je počela da nastaje ergela i mala neobična farma za odmor.

Stefan dolazi iz Švajcarske samo za vreme školskog raspusta, ali je dvorište uvek prepuno dece. Neša nije neka velika pričalica, ali zato svira nekoliko instrumenata - orgulje, harmoniku, bubnjeve. Konji, kaže, ipak najviše vole trubače, a tada znaju i da zaigraju. (Beta)