Жеља за победом (1)

А. П. 05.05.2008.

Дубоко у сваком од нас чучи особа која сваку игру у животу игра само ради победе; онај део нас који мора, по сваку цену, да се надмеће и, наравно, да победи. Међутим, већина људи се, уместо за такмичење с другима, опредељује за такмичење са самим собом. У складу с околностима у којима живимо ни тај тренинг живаца не може да се узме за зло. Врхунски атлетичари се не усредсређују само на борбу с другим такмичарима већ се труде да достигну и најбоље личне резултате. Нека то буде и ваш мото у животу. Уколико се ослободите потребе да контролишете сваку ситуацију и уместо тога се фокусирате само на своју улогу, ослободићете се стреса и анксиозности. Уосталом, они и потичу од потребе да се у свему буде најбољи.

Наравно, и поред тог доброг осећаја вођења животне игре, треба знати и застати и уживати у животу. То не значи да немате довољно развијен такмичарски дух, него да знате да такмичарски дух није примарна особина. Поређење и такмичење с другима може да стимулише на боље резултате у животу и донесе већи степен самопоуздања, али увек треба бити довољно мудар да би се проценило шта је најважније у животу. Једна од битнијих ствари могло би да буде и то да знате када треба наступити као соло играч и успешно одрадити своју деоницу, када се треба уклопити у успешан тим који даје добре резултате, а када се треба склонити у страну. Способност да се одређена ситуација на време процени најпре ће довести до постизања успеха на сваком плану.

А једна победа је, као што добро знате, само половина битке. Начин на који се до ње долази увек је далеко важнији. А да бисте открили да ли пречесто тежите победи, најбоље је да ослушнете реакције оних који вас најбоље познају. Они ће вам најпрецизније рећи како вас виде и да ли се ваша слика у њиховим очима покварила или побољшала услед укуса победе који осећате у устима.

Извор: Крстарица

Жеља за победом (2)

А. П. 06.05.2008.

Особама којима је јако стало да буду најбоље у свему и увек у праву свакодневни живот доноси велики стрес. Управо због тога ове особе, у тренуцима када нешто крене наопако, искаљују свој бес и фрустрацију на другим људима. А да ли то доноси резултате? Врло ретко! Викање је контрапродуктивно и за вас и за људе на које вичете. Они ће брзо почети да вас избегавају и окарактерисаће вас као особу без ауторитета и организационих способности. То је последња ствар која вам треба у животу. А шта ако смирено, али одлучно, поразговарате с онима за које вам се чини да не обављају своје дужности како треба и објасните им због чега вас толико излуђују? Шта ће се тада десити? Велике су шансе да ће вас саслушати и потрудити се да поправе своје понашање.

Наравно, када нервирање због евентуалних неуспеха дође на ред, а и то се дешава чак и највећим победницима, најбоље је успорити и направити листу приоритета. Не може вас све нервирати и бринути на исти начин. Класификујте, према важности, ствари на листи А, Б и Ц. Разумљиво, најпре се нервирајте због обавеза с листе А, а у случају да вам преостане времена и енергије, пређите на течке Б и Ц. Тако ћете поштедети себе трошења самопоуздања, а када је о томе реч, правило је јасно - што је јаче самопоуздање, имате и мању потребу за потврдом околине. Уместо зависти или очајања због евентуалног пораза фокусирајте се на оно што сте добили у животу. То је пут до праве победе. Позитивни аспекти сваке ситуације увек постоје, само их треба открити и посветити им се.

Уосталом, шта је страшно у томе ако с времена на време доживите и понеки пораз? Уколико желите да будете најбољи (а ако имате довољно разума, знате да је немогуће бити најбољи увек и у свему), онда морате да правите грешке да бисте на њима учили.

Извор: Крстарица