Nanosvet: simetrija nevidljivog
Cevčica iz jednog atoma
„Kod lanca je dovoljno gledati jednu kariku, a kod ugljenikove nanotube jedan atom“, kaže prof. dr Milan Damnjanović

Šta se može uporediti sa uzbuđenjem zavirivanja u najsićušnije i sklapanja svakojakih skalamerija od pojedinačnih atoma?

Profesor dr Milan Damnjanović, sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, prošlogodišnji slavodobitnik nagrade „Marko Jarić“ (sedmi po redu), verovatno najuglednije u nas, pročuo se i izvan naših granica svojim dostignućima u nanotehnologiji. U razgovoru za „Politiku“ on ovo odličje skromno pripisuje i svojim pretečama i današnjim saradnicima.

• Još 1999. ste odredili tačnu simetriju jednoslojnih i višeslojnih nanocevčica. Da li ste se time pročuli izvan naših granica?

– Prvi rad koji pominjete usmerio je naša istraživanja, a rezultate su oko 350 puta citirali strani autori. Uspostavili smo plodnu saradnju u zajedničkim programima s nekoliko važnih evropskih istraživačkih grupa, a članovi naše su recenzenti u, praktično, svim važnim časopisima za ovu oblast. U tom smislu odgovor glasi – da.

• Otkrili ste i dokazali slobodno kretanje zidova u višeslojnim nanocevčicama. Smatrate li to temeljem naročitih nanomašina?

– Za pojedine tipove nanomašina to jeste, svakako, teorijski osnov i objašnjenje.

• Plod tih istraživanja jeste kompjuterski program (POLSym), jedan od najuspešnijih u nanofizici, a i fizici kristala. Ko su mu tvorci i šta on izvršava?

–  Program POLSym se može primeniti za izračunavanje energija kod nanocevčica ili polimera (periodični sistemi duž jednog pravca). On je originalan i u našoj grupi se usavršava desetak godina, a uspešnost zasniva na korišćenju pune simetrije; drugim rečima, na radu s najmanjim delom koji pomoću transformacija simetrije stvara (generiše) ceo sistem. Kod lanca je dovoljno gledati jednu kariku, a kod ugljenikove (karbonske) nanotube jedan atom.

Pre gotovo 30 godina grupa istraživača Fakulteta za fiziku u Beogradu, predvođena akademikom Fedorom Herbutom i nedavno preminulim profesorom Milanom Vujičićem, započela je izučavanje linijskih grupa ili simetrija monoperiodičnih sistema i njihovih kvantno-mehaničkih primena. Nešto kasnije sam se i ja priključio; s nama je bio dr Ivan Božović, prvi dobitnik nagrade „Marko Jarić“. Prva verzija programa POLSym je doktorat Ivanke Milošević, danas profesora.

Odlazak osnivača u inostranstvo ili penziju poklopio se s pojačanim proučavanjem nanotuba. Kao novi rukovodilac programa shvatio sam da je to oblast u kojoj, zahvaljujući prethodnom radu, imamo komparativne prednosti. Priključili su nam se mlađi saradnici, danas docenti Tatjana Vuković i Edib Dobardžić, i asistenti Božidar Nikolić, Saša Dmitrović, Bora Dakić i Zoran Popović. U ova uspeh ugrađen je rad svih pomenutih.

• Kako je moguće iz jednog jedinog atoma izvući nanocevčicu? Nije li to mađioničarski trik naučnika? Čemu ta nevidljiva slamčica služi?

– Simetrija generiše nanotubu iz jednog jedinog atoma, i u tom smislu može se reći da one spadaju u najsimetričnije pojave u prirodi. Teorijska fizika jeste jedna vrsta magije povezivanja, naizgled, nezavisnih opažanja u održivu (konzistentnu) celinu. Što se nanocevčica tiče, mogućnosti primene su ogromne, u ovom trenutku nesagledive; za svaku potrebu možete naći odgovarajuću.

• Da li je nanotehnologija – kao što pobornici obećavaju – najveća i najzelenija industrijska revolucija ikad viđena?

– Sve ukazuje na to. Međutim, uvek se pitam koliko su ljudi u stanju da od najboljih stvari naprave najveće pretnje i katastrofe.

• Za Erika Drekslera kažu da je deda, da li je Ričard Fejmen pradeda? Ko je, u stvari, prvi uzviknuo – to je nano?

– Iskreno, nikad nisam obraćao pažnju na takve stvari. Mislim da ovde i ne postoji „kum“, jer je naziv prirodno došao od nanometra, milijarditog dela metra, dužine koja opisuje veličine predmeta koje proučavamo. Naravno, danas nano označava složen skup naučnih i tehnoloških oblasti.

• Nije li ovo najizazovnije naučno traganje još od Adama i Eve?

– Naravno, veoma je uzbudljivo, s praktično svakodnevnim novostima. No, siguran sam da je to što privlači, zapravo, zajedničko svim naukama.

• Oko 60 zemalja pokrenulo je nacionalne (nanotehnološke) programe. Srbija je nešto slično nagovestila pre godinu dana i stala. Znate li razloge?

– Ako pitate zašto su sve te zemlje rešile da im prioritet bude N&N (opšteprihvaćen logotip za nanonauke i nanotehnologije), odgovor je očigledan. Kao nikad ranije očekuje se da će unaprediti uslove života. Srbija je, zaista, počela nešto u tom smislu, no mi uvek kasnimo. Mislim da dobar deo ljudi koji su pohrlili pod ovu zastavu jedva da razume o čemu se radi, to se događa i u drugde. Stoga određeni oprez nije loš, dakle provera ima li rezultata pre većih ulaganja, jer nemamo dovoljno para za greške.

• Više od 200 nanoproizvoda se uveliko prodaje u svetu. U kojim se područjima najviše koriste?

– Prioritetne oblasti su elektronika i telekomunikacije, ali i medicina s farmacijom. Naravno, ima i zloupotreba. Recimo, uplašio bih se „nanopomada“ koje se ovde reklamiraju.

• U 2000. godini IBM je jedini ulagao, danas (2006) gotovo da nema kompanije s liste „Forčjun 500“ koja to ne čini. Ima li ih kod nas?

– Nisam upoznat da je naša industrija osvojila neke nanotehnologije, a ne bih bio iznenađen da jeste. Nije to tako teško. S druge strane, kad ste čuli da je ma koja industrija kod nas uložila u istraživanje? Više novca u nauku ozbiljnih zemalja dolazi tako, a ne iz budžeta.

• Kako nešto što je toliko malecno može da proširi jaz između bogatih i siromašnih?

– Taj jaz širi apsolutno svako dostignuće. Čak i u okviru iste zemlje ili regiona.

• Hoće li se u bliskoj budućnosti nanomašine samoumnožavati? Kakva se pretnja u tome skriva?

– Pokušavam da ostanem fizičar, mada volim naučnu fantastiku. Ako čovek bude hteo, umnožavaće se. A pretnje mogu biti svakojake, od onih koje smo  već gledali u filmovima do sasvim slučajnih.

• Iskrsava bojazan da najrazvijeniji preko nanotehnoloških patenata uspostave monopol i kontrolu nad intelektualnom svojinom celog sveta?

 – Mislim da takvu kontrolu uveliko imaju. Da nisu patenti Nikole Tesle prvo nas prosvetlili?

• Strahujete li od upozorenja iz 2000. da bi ljudi mogli postati ugrožena vrsta u 21. veku, zbog robotike, genetičkog inženjerstva i nanotehnologije?

– Kažem vam: ne bavim se takvim pitanjima. Očigledno je da je deo čovekove svesti, naprosto, zloupotreba te svesti. Tako da je svako strahovanje razumljivo, ali teško da se bilo šta može zaustaviti. A kad se uporede dobici i usputna zla u razvoju civilizacije, čini mi se da više volim klima-uređaje nego strah od svega i svačega u nedirnutoj pećini.

• Jeste li poznavali pokojnog profesora Marka Jarića? Šta istoimena nagrada znači fizičarima?

– Poznavao sam ga sa studija, bio je dve godine stariji, a i kasnije smo ostali u vezi. U stvari, dobar deo njegovog istraživanja bio je posvećen simetriji. Nagrada je priznanje za uspešan rad, i što se mene tiče tačno to znači. Kolege su to, naravno, zapazile, a već sam rekao da Srbija nije zemlja fizike, mada bi mogla to da bude po talentu i rezultatima.

• Uživate li u svom poslu?

– Da, veoma.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika