Američki turisti proslavili 25. maj u Titovom vozu

Sve je isto, samo njega nema

Na stanici u Topčideru točio se šampanjac i sekla se torta s petokrakom zvezdom

Uz maršala Tita, junačkoga sinaÖ čuju se poznata pesma, dok više od 80 američkih turista, u organizaciji turističke agencije "Mega travel", svečano ulazi u Plavi voz. Putuju od Budimpešte, kako bi Dan mladosti proveli u Beogradu i provozali se Titovim vozom. Vožnja je počela sa Savskog pristaništa, a glavno odredište bila je Kraljeva stanica na Topčideru. Čim su ušli u voz, radoznali turisti odmah su krenuli u razgledanje - od konferencijske sale, Titovih i Jovankinih spavaćih kola do De Golovog kupea. Gledaju Amerikanci i čude se kako ih Srbi, poznati kao "bed gajs", dočekuju srdačno.
      

DOČEK ŠTAFETE OTKAZAN

Doček štafete mladosti u Kragujevcu otkazan je jer se, kako su nam objasnili organizatori, javnost malko uplašila. Čega, ne znamo, tek Kragujevčani su ostali uskraćeni za najavljeni koncert, na kom je, između ostalih, trebalo da nastupe Tijana Dapčević i grupa "Roze-poze".
      
   
   

A, turisti, uglavnom stariji, još se dobro sećaju Titovog vremena. Sede Bob i Džasmin kao Tito i Jovanka. Zavalili se u fotelju dok ih poslužuju užurbani konobari u svečanim odelima, sa belim rukavicama.

- Voz je elegantan, a najviše nam se dopalo Titovo kupatilo. Inače, u Beogradu smo tek nekoliko sati i već smo videli mnoga zanimljiva mesta - kaže ovaj bračni par, koji je imao prilike da obiđe ceo svet, od Aljaske do Himalaja.
Posle jednosatne vožnje, stigosmo najzad i do krajnje odrednice, Kraljeve stanica na Topčideru. U čast Dana mladosti, priređen je svečani doček, a za ovu priliku otvoren je i Titov salon. Pored rođendanske torte sa petokrakom zvezdom, toči se šampanjac, baš kao u vreme Tita.

Sve je isto, samo njega nema - dodaje jedan član postade Plavog voza.


Izvor: Glas Javnosti \ Ž. Milenković

Na nekadašnji praznik Dan mladosti u Kuću cveća sjatili se poklonici maršalovog lika i dela

Štafetu dočekala Zlatica Broz

Novinari riječkog Novog lista nastavili su da čekaju Jošku Broza i nakon što je štafetu primila njegova sestra

Borci iz Negotina, pioniri iz Brčkog, drugarice iz Aranđelovca s majicama "smrt fašizmu" i nostalgičari iz svih delova bivše Jugoslavije tiskali su se juče ispred Kuće cveća na Dedinju. Čekali od ranog jutra da se pojavi Joška Broz, najstariji Titov unuk, i primi štafetu koju mu je iz Rijeke donela Štefica Srića iz društva "Titova Jugoslavija".

Vest da će Joška, baš kao Josip nekada, primiti štafetu u Muzej istorije Jugoslavije namamila je i brojne novinare. Čuli ljudi za "spektakl", pa došli. Ali, Joške ni od korova. Otišao u Tivat, u "Titoslaviju". A kad će da se vrati - niko ne zna. Po podne, najverovatnije, ali niko ne može da potvrdi. Kustosi i radnici Muzeja, nervozni od stalnog ponavljanja da o tome ne znaju ništa, upozoravaju da neko ne nagazi rizlu oko Titovog groba. Čude se zašto svi fotografišu starca sa ličkom kapom. Osamdesetogodišnji Ilija Glušica pokušava da objasni da on nije ovde zbog štafete. Došao je, kaže, da se pokloni maršalu.
      

A GDE JE JOVANKA?

- Molim vas, da li nas možete odvesti do Jovanke? Mi smo i za nju doneli posebno priznanje zbog svega što je uradila za Jugoslaviju i Hrvatsku u svetu - pitala je Zlaticu Broz Štefica Srića iz riječke "Titove Jugoslavije". Umesto "da" ili "ne", Titova najstarija unuka uputila je omladinku Šteficu na mesto gde stanuje Titova udovica. Iako je bilo očigledno da Titova najstarija unuka ne pokazuje preterano interesovanje za udovicu svog pokojnog dede, poletna Štefica nije odustajala. Drugarica iz "Titove Jugoslavije" izložila joj je ambiciozni projekat očuvanja broda "Galeb". Zlatica je saslušala, ali je oduševljenje morala da odloži za kasnije, jer je žurila da što pre izađe iz Kuće cveća i nađe ćerku i unuku koje su je čekale na izlazu iz Muzeja "25. maj".
      
   
   

Voli ga i poštuje još od 1942, kad ga je, kao mlad partizan, prvi put video u rodnom kraju.
- Ceo život s Titom mi je bio super. Svi smo bili složni - mi, Hrvati, muslimani. A onda su nas fašisti zavadili. Ko su fašisti - pa Nemci i svi oni koji su to i ranije bili, samo su sada obukli druga odela. A naši narodi - nema tu fašista. Ni u jednom - odapinje Ilija, dok predstavnici muzeja prigovaraju "što se tom starcu, pored tolike omladine i lepote, daje publicitet". I ekipa SUBNOR-a iz Negotina ogorčena je na "fašiste" i "ove današnje budale". Takvih, za vreme Tita, tvrde, nije bilo.

- Lako je bilo Titu. On nije imao Vuka Draškovića, kao što ga ovi imaju. Drašković nije četnik, niti je to kad bio, ali je budala neka - uveren je Spasoje Bulbić iz sela Kobišnica. U tom selu, tvrdi, u Titovo vreme proizvodilo se hiljade vagona vina, a danas "nema ni za grozd". Dok Jovan Stanojević i Spasoje Bulbić, komšije i neizlečivi partizani, odobravaju svaku Spasojevu reč, u Kući cveća čuje se glasno negodovanje. Mišo Vuković iz Pakraca protivi se što se jedan od "hodočasnika" prekrstio kraj mermerne ploče ispod koje, kako se veruje, leži Josip Broz Tito.

- Došli popovi, najveće zlo za ljudski rod i zavadili narod. Evo, ja sam iz pune kuće dospeo u štalu. Živim u barakama u Krnjači, a familija kojekuda po svetu - priča Mišo i pokazuje sliku svoje srušene kuće u selu Dereza kod Pakraca.

- I ovaj ovde doš'o da se krsti i da me izluđuje. Sedmoro je mojih umoreno u logoru u Staroj Gradišci 1942. zbog pravoslavlja, jebem ti pravoslavlje i sve druge vere. Pa, Tito je uradio pravu stvar kad je veroispovesti izbacio iz ustava - u dahu će Mišo, ogorčen na "komunjare". A to su, tvrdi, Šešelj, Drašković i svi bivši komunisti koji su "izdali uverenje". Mišo nabraja imena, a grupica staraca oduševljeno klima, gledajući prema Zlatici Broz, najstarijoj Titovoj unuci, koja je došla sa ćerkom i unukom. Omladina "Titove Jugoslavije" iz Rijeke najzad je dočekala svojih pet minuta. I predala štafetu, rad trinaestogodišnjeg Nikole, sestri Joške Broza, kojeg su novinari riječkog Novog lista i dalje čekali, ne znajući da je ceremonija zbog koje su došli u Beograd već obavljena.


Izvor: Glas Javnosti \ G. Đogić

U knjizi "Kako smo zabavljali Tita" Minja Subota objedinio sećanja kolega umetnika

Plavim vozom kao taksijem

Za Tita sam počeo da radim 1944. godine, odmah po oslobođenju Beograda. Izabrao sam mu više od 8.000 filmova koje je on svake večeri gledao. Redovno bi odgledao do kraja i to bez titla, čak i one kineske, japanske, švedske... - priseća se Aleksandar-Leka Konstantinović, koji je 32 godine bio Brozov lični kinooperater i puštao mu filmove u Belom dvoru, u rezidenciji, Plavom vozu, na brodu "Galebu".

- Samo dva filma je prekinuo - jedan američki i jedan domaći, i to zato što su ga gledali u društvu Miroslava Krleže i njegove žene, a film je bio "malo" slobodniji za njegov ukus - pričao je Leka Konstantinović na jučerašnjoj promociji knjige Minje Subote "Kako smo zabavljali Tita", u kojoj su se našle brojne dogodovštine naših poznatih umetnika koji se mogu pohvaliti da su u svojoj bogatoj karijeri bar jednom zabavljali maršala.
      

Dan mladosti juče nije svečano obeležen samo u Srbiji nego i u bivšim jugoslovenskim republikama. Na hiljade poštovalaca lika i dela pokojnog maršala, i preživelih drugog svetskog rata položilo je juče cveće na spomenik Josipa Broza Tita u centru Sarajeva. Mnogi od njih, a naročito oni koji su rođeni u onoj "velikoj Jugoslaviji", sa setom se prisetili kako su pre njegove smrti lagodno živeli, u miru od Vardar pa do Triglava.
      
   
   

Našla se tu i priča o tome kako je Miki Jevremović prvi Titu rekao ne, Bata Živojinović se u knjizi ispovedao kako su, svojevremeno, posle premijere filma "Neretva" u Puli on i LJubiša Samardžić "kidnapovali" maršala i odveli ga na prijem priređen u njegovu čast, pa preživeli da o tome i pričaju. Miodrag Petrović Čkalja ispričao je autoru kako su sa Briona, gde su pred Brozom izveli predstavu "Zajednički stan", sa gostovanja išli Plavim vozom, jer drugog prevoza nije bilo, a Tito je insistirao da prespavaju, kako ne bi putovali mamurni i premoreni.

Ali, našli su se tu i Đorđe Balašević, koji je takođe "svirao kod Teče", pa Bilja Krstić, Boki Milošević, Zdravko Čolić, Živan Saramandić i mnogi drugi.

- Knjigu sam napravio na osnovu feljtona koji sam pisao još 1990. godine i na osnovu istoimene televizijske serije i to najviše zahvaljujući kolegama umetnicima. Nisam hteo da te priče komentarišem, niti o njima sudim, želeo sam samo da taj period prikažem i iz nekog drugog ugla - objašnjavao je autor Minja Subota, dok se operski velikan Živan Saramandić hvalio kako je i on, u više navrata, pevao Brozu.
- Prvi put sam pred za njega pevao za doček 1963. godine. I, moram priznati, od svih ljudi pred kojima sam nastupao, a bilo je tu i kraljeva i stranih državnika, ali i novije političke elite, Tito je najviše poštovao umetnike i uživao u njihovom društvu. Ne znam da li je zaista svirao klavir, kako se pričalo, ali je zato s pažnjom i uživanjem slušao nas muzičare i umeo se posle nastupa dugo, dugo, druži s nama. Uvek je bio ljubazan domaćin, skroman. O nekom rasipanju, kako se pričalo, nije bilo ni govora - kazao je Saramandić.


Izvor: Glas Javnosti \ A. K. Ž.