Talas zločina koje su počinili maloletnici

I deca ubijaju brutalno

Talas maloletničkih ubistava zapljusnuo je Srbiju. Krvava serija najtežih zločina, za koje su osumnjičeni maloletnici, dosegla je za prvih deset meseci ove godine brojku od 15 ubistava i pokušaja ubistava. Ako se u obzir uzme da je prošle godine u Srbiji zabeleženo ukupno šest ubistava za koja se terete maloletne osobe, očigledno je da je u pitanju vrtoglav porast broja zločina koje je najteže objasniti. U porastu su i krivična dela nanošenja lakih i teških telesnih povreda za koje su osumnjičeni maloletnici.

Strah izaziva i brutalnost maloletnika, pošto nijedno od ovogodišnjih ubistava nije počinjeno vatrenim, već hladnim oružjem ili u tuči. Posebno je zastrašujuć detalj da je omiljeno hladno oružje maloletnih ubica nož. Deca „kratkog fitilja“, kako ih nazivaju stručnjaci, lako ih potežu na nepoznate ljude. Zašto? Razlozi su najbanalniji, neshvatljivi, neobjašnjivi... Zbog razlike u navijačkoj pripadnosti, „krivog“ pogleda, besa...

„Maloletnik 16 puta ubo nožem...“, „Ubijen sa tri uboda nožem ispred škole...“, „Ubijen u kafiću s dva uboda nožem...“ - samo su neki od naslova koji svedoče o brutalnosti. Najdrastičniji slučaj dogodio se 20. januara ove godine kada je grupa drogiranih maloletnika s Brankovog mosta u Beogradu bacila u Savu jedanaestogodišnjeg Maradonu Lazića. Dečaci, starosti od 13 do 15 godina, rekli su policiji da su Maradonu bacili „iz zezanja da bi proverili da li zna da pliva“! Nesrećni dečak utopio se nakon nekoliko minuta grčevite borbe za život i zapomaganja u pomoć.

Ubistva koja čine maloletnici, mahom se dešavaju na otvorenim mestima, ispred škola, na ulici, u parku... Posledica su verbalnih konflikta, a povod je uvek trivijalan. Motivi leže u nekim dubljim faktorima ličnosti počinioca, objašnjava za „Blic“ samostalni stručni saradnik u maloletničkom odeljenju Okružnog tužilaštva, psiholog Ljubinka Marković.

- U većini slučajeva počinilac i žrtva površno se poznaju ili uopšte ne poznaju. Tek dubljom analizom psihološke strukture i psihosocijalnog funkcionisanja može se sagledati uzrok nasilničkog ponašanja. U tom slučaju, kategoriji maloletnih ubica mogu se priključiti i neki drugi maloletnici, koji su u sudskom postupku zbog teških krivičnih dela protiv života i tela. Iako je sam efekat njihovog čina drugačiji, načini izvršenja i nasilnost mogu ih svrstati u zajedničku kategoriju - objašnjava Markovićeva.

Većina maloletnika vrlo rano je ispoljila neadaptilno ponašanje i osećaj nesigurnosti, a samim tim i sklonost ka agresivnim ispadima. Koren problema leži u nezadovoljavajućim emotivnim, socijalnim i osnovnim biološkim potrebama u ranom dečjem dobu. Zbog svega toga ova deca vremenom sredinu u kojoj se kreću počinju da doživljavaju kao neprijateljsku, a zahteve sredine kao ugrožavajuće. Potrebu za zaštitom zadovoljavaju pripadnošću neformalnim grupama, kao što su, na primer, navijačke, a koje su sklone delinkventnom ponašanju. U takvim grupama dobijaju osećaj zaštićenosti i labavu unutrašnju povezanost koja ne postavlja pred njih visoke zahteve. A posledice? Njih je na najgori mogući način osetio Golub Balević, navijač Bežanije koji je izboden nožem u tuči koja je izbila u autobusu posle meča protiv Čukaričkog.

Kada odrasla osoba ubije drugu odraslu osobu, takvo delo se, bez obzira na čin i posledice, nekako i može shvatiti. Ali kad dete ubije dete...

- Ovo je vrlo složen problem, i o njemu treba da se osećaju prozvane sve institucije koje su u obavezi da brinu o našoj omladini. Mi u Okružnom sudu smo pretposlednji čin. Neophodno je da svi zajedno prepoznamo zlo pre nego što se dogodi - kaže za „Blic“ rukovodilac maloletničkog odeljenja Okružnog tužilaštva u Beogradu Srđana Ivanović, i dodaje: - Gandi je rekao: „Ne gledajte na dete kao na neki dragulj, već se trudite da ono to postane. Deca počinju sa ljubavlju prema roditeljima, a posle izvesnog vremena im sude. Retko im, ili im nikad praštaju.“



Izvor: Blic \ Milan Prelić