Duboko udahnite - ili bolje nemojte?

Verovatno ste i vi naučene da je duboko disanje najzdravije disanje, kao i to da je vežbanje na otvorenom apsolutno najbolji oblik rekreacije. Eksperti se slažu u tome. Zato je i majkama uvek drago kada se njihova deca igraju napolju, a ne, kao što je to sve više slučaj, pred kompjuterskim ekranom. Samo, šta je sa zagađenjem vazduha?

Konkretnije, da li zagađen vazduh (izduvni gasovi iz automobila, vazduh koji ispuštaju fabrike...) umanjuje efikasnost vežbi na otvorenom, i koliko? Nekada je u Meksiko Sitiju zagađenost vazduha bila tolika da su lekari savetovali da građani ne vežbaju ni pored otvorenog prozora, a kamoli napolju. Ipak, mi nismo u Meksiku - koja pravila važe za nas?

Savet stručnjaka je da se vežba na otvorenom kad god je to moguće; dobro bi bilo to učiniti tamo gde ima manje automobila, ili pored reke. Ako zagađenost vazduha nije prevelika i ako ne patite od oboljenja respiratornog sistema kao što je astma, ne bi trebalo da imate problema. Međutim, prevelike količine dima, ugljen-monoksida i ostalih zagađivača mogu da naprave probleme čak i zdravim ljudima.

Ako imate priliku za to, proveravajte zvanične izveštaje o zagađenosti vazduha. Onda kada je indeks zagađenosti vazduha viši od 100, osobe s oboljenjima respiratornog sistema trebalo bi da ograniče vreme provedeno napolju. Ukoliko ste zdravi, bolje ćete podneti zagađenje - rizična vrednost indeksa zagađenja vazduha za zdrave osobe je 150.

Dakle: vežbajte! Vežbajte svakako! Kad god imate prilike za to, vežbajte na otvorenom - ukoliko je indeks zagađenosti vazduha dovoljno nizak. A kad pređe graničnu visinu, uvek vam ostaje fitnes sala. Nijedna fitnes sala, ma koliko moderno bila opremljena, ne može da zameni opštu efikasnost vežbi na otvorenom, ali je svakako bolja nego sedenje pred televizorom.