Tvoja moja mama
Hladni rat malih sila
U čemu je specifičnost odnosa srpske majke prema muškom detetu    
Da li je odnos svekrva-snaha kod nas nalik odnosu velikih sila u doba hladnog rata?

   

Srbija je zemlja u kojoj reč tradicija sa sobom nosi epsku vrednost i, sudeći po nekima, ima epohalni značaj. Jedna od tradicionalnih vrednosti u Srbiji svakako su porodični i rodbinski odnosi.

„Mamin sin.
Tatina devojčica.
Mamina ćera.
Tatin sin.”

Zvuče li vam ove sintagme poznato? Koliko često ih vi upotrebljavate kada želite nekome da opišete karakter određene osobe?

Ipak, specifičnost odnosa srpske majke prema muškom detetu je izražena, a vezanost jaka. Nijedna devojka nije dovoljno dobra, svaka će im „upropastiti” mezimče. Ne tvrdim da je u svim porodicama tako, ali ova pojava jeste česta.

Kako izbeći zamke ovakvih odnosa i kako da vezu sačuvate od potresa uzrokovanih njima? Jer ni vaše devojke/žene nisu imune na reakcije kada su ove stvari u pitanju. Setite se samo kada ste, ako ste ikada, vašoj lepšoj polovini uputili zamerku tipa: „Nije loša piletina, ali kad je moja mama napravi – to je prava stvar” ili „Kako je mama znala da ispegla košulju, tako niko ne zna’’. Sva je prilika da biste nakon ovih i ovakvih primedbi mesecima jeli sendviče i to u izgužvanoj odeći.

Dakle, odnos svekrva-snajka je kao nekadašnji odnos između SAD i SSSR. Hladni rat velikih sila koji preti da preraste u sukob nesagledivih razmera i posledica. Svakog trenutka. Sovjetski Savez i Ameriku razdvajao je i delio ogromni prostor i najbolje je da tako bude i u ovom slučaju, izuzev retkih prilika porodičnih okupljanja. Tada ne bi bilo loše da vi sednete između njih.

Šta je sa mamom vaše izabranice? Verovatno je da protiv nje nemate zapravo ništa, ali je izvesno i da osetite blagu neprijatnost pri pomisli kako bi vaša devojka kroz dvadesetak godina mogla da izgleda kao ona. Sa svim, sada neprimetnim, manama: sa sitničavošću, nervozom, sa „najboljim” odgovorima i rešenjima za baš svaki problem.

„Zete, a kako bi bilo da potražite neki bolji posao ili barem povišicu, moja malecka nije navikla da joj išta fali?”

Na ovakve komentare ostaje vam samo da se kiselo nasmejete i progutate knedlu. Imajte na umu da se majka i ćerka mogu savršeno sporazumeti i bez da izgovore jednu jedinu reč. Ženski pogledi uz gestikulaciju govore više nego što možete da zamislite i možda majka u jednom takvom „razgovoru” poruči ćerki: „Beži od ovoga!” i to pred vašim očima, a bez vašeg znanja.

O odnosu vaše i njene majke sada nemam snage da govorim. Možda neki drugi put.
Vama i vašoj lepšoj polovini ostaje da se držite hrabro i dostojanstveno, svako svoje majke, ali pre svega i posebno jedno drugoga.
Borko Pavićević

Izvor: Politika

Najgora varijanta je ukoliko se roditelji, njeni ili njegovi (sve jedno) "mesaju" u vezu ili brak. Obavezan je sukob, odnosno (ne)pokazana netrpeljivost koja se "oseca" na svakom koraku. Moj stav je da se u startu mora "igrati otvorenih karata", tako sto ce on razgovarati sa svojim roditeljima, ona sa svojim i nece dozvoliti da njihov mali svet bude narusen na bilo koji nacin. Da se razumemo, postovanje ka njegovim/njenim roditeljima mora da postoji, makar iz razloga = da njegovih/njenih roditelja nema, ne bi ovaj svet ugledao on, odnosno ona. Otvorena netrpeljivost stvara jos vecu netrpeljivost, jos veca netrpeljivost moze da dobije siroke razmere, koje je kasnije tesko kontrolisati i izbalansirati. Navedeno "moja mama bi to ovako, ili bi moja mama ovako, a moj tata ovako... a ti nemas pojma i nikada neces moci tako" je prvi korak ka zestokoj svadji, koju treba zaobilaziti. Postoje i drugaciji nacini da se ukaze na to nesto, potpuno bezbolno. Treba biti dovoljno mudar i izbalansirati sve odnose, radi mira u kuci. Ipak ne postoje nemoguce situacije koje se ne mogu resiti. Sve je do nas samih...

Da... Toliko toga zavisi od nas samih . Ali mi se ipak cini da mnogi opravdanja traze u recenici:" Sta ja tu mogu." Neki mozda nemaju dovoljno samopuzdanja da preuzmu odgovornost na sebe, dok drugi, vecina cini mi se, uopste ne zele odgovornost. Ja sam sa mojom mamom dugo vodio "pravi rat" na temu: moje devojke i ona. Verovatno me je to i potaklo da napisem ovaj tekst. No, nije li to uvek tako. Elem, koliko god da sam krivio mamu za neprijatnosti i probleme izmedju nje i mojih devojaka, onog trenutka kada sam prema tom problemu zauzeo jasan i cvrst stav - problem je poceo da se resava. Tako mnogo zavisi od nas, samo je pitanje koliko smo stvari spremni da resimo, jer to je retko lako.

Upravo tako = zauzeti jasan i cvrst stav i problem pocinje da se resava Naravno, uvek postoji i druga strana medalje, odnosno oni koji nemaju hrabrosti/smelosti/ili ih bas briga, pa nek bude sta bude. Postoji i situacija gde se roditelji ljute jer im je sin, odnosno cerka skrenuo-la paznju. Medjutim, treba biti istrajan i sve ce doci na svoje mesto.

Tvoja mama  moja mama  blago nama  sa mamama! 

  vrcommu se desila knedla pri pomisli na mame... 

nisu mame tako strasna stvorenja, svi znamo da (uglavnom) zele sve najbolje, ali im takodje ne treba dati i prostora da se previse razmasu... 

Put do pakla je poplocan najboljim namerama...
Salim se, preterano je, ali poznajete li neku mamu koja ne misli da je njen sin previse dobar za tu i tu devojku. Ta i ta = sve.

Ima savremenih mama, necemo preterivati odnosno onih mama koje kada kazu: "deco, samo se vi slazite, mi smo tu da vam pomognemo u tome", to zaista i misle. Jeste da su retke, ali ih ima

  ima... moja je takva, i mnogo mi je milo sto uvidja neke vazne zivotne stvari,
kao na primer da deca imaju svoj zivot i da treba da ga zive za svoj racun... i da su roditelji tu da eventualno pomognu ako mogu, a ako ne, da se trude da ne odmazu... imaju oni svoju ulogu u zivotu svoje dece,
ali ta uloga nije glavna, sto ne znaci i da je zanemarljiva...

p.s. da ne bi ovo sto sam rekla bilo protumaceno kao klasicna mama-cerka zavera, dodacu da se jednako fer i nimalo zaverenicki postavljala prema mom bratu... tj. svom sinu
njegov zivot njegova stvar, takodje i devojke... naravno da je kao svaka majka zelela svom sinu sve najbolje, i najbolju, no potpuno joj je jasno uvek bilo da on bira s kim ce ziveti ili se zabavljati, a ne ona... i da tako i treba da bude 

A šta kada svekrva skrene paznju na nešto snaji, u fazonu to bi moglo i ovako, a ova joj odbrusi: e sad neću tako, iz inata, makar crkla.... Ja vido i čuo. Kako odreagovati u tom slučaju?