HITLER je proterao njegovu majku iz Beograda, Tito mu je oca proglasio "narodnim neprijateljem", a Milošević je njega, kao "satanizatora srpskog naroda", oterao iz zemlje. Sada se samo nada da mu ćerku i sina više niko neće dirati i da će moći bilo kada da dođu u Srbiju, u otadžbinu...
Posle trideset godina rada u novinarskoj agencija koja zapošljava 1.200 novinara i 250 fotografa, ima dopisništva u 110 zemalja i više od 2.000 slobodnih saradnika u 165 država, Nikoli Miletiću pripala je čast da bude na čelu tog najstarijeg svetskog medijskog servisa.
Srpski Francuz, sa malo većim naglaskom na ono "srpski", doktor francuske književnosti po diplomi koju nosi sa Sorbone, već godinu dana je na čelu Frans presa. Koliko mu je činjenica što je "naše gore list", pomogla ili odmogla u karijeri, u razgovoru za "Novosti" Miletić objašnjava:
- Što se toga tiče mogao sam da se zovem i Džon Smit. U AFP rade ljudi gotovo svih nacionalnosti. Moj zamenik, na primer, je Australijanac.
* Da li su Vas ikada vodili sentimenti u poslu?
- Kad radite za agenciju, nema baš puno mesta za sentimente. Ali, to je znalo da mi se dogodi. Dok sam radio u SSSR, družio sam se uglavnom sa disidentima i imao sam tek 25 godina. To je bilo vreme kada su mnoge moje prijatelje proganjali i hapsili i nisam to baš mogao mirno da posmatram.
* Koliki je po Vama bio uticaj medija, pogotovo stranih, na rat u bivšoj Jugoslaviji?
- Nesumnjivo veliki. Kao manje - više u svakoj zemlji gde se vodi rat, bilo to u Avganistanu, u Iraku ili Somaliji, mediji, uglavnom, formiraju javno mnenje u svetu. Međutim, režim Slobodana Miloševića je zanemario da je važno imati dobru komunikaciju stranim novinarima, ako želite da neko sa strane čuje i vašu priču. Videli smo da se rat ne vodi samo tenkovima i topovima. Kompanije za odnose sa javnošću imaju neki put veliku težinu. Na to se u Srbiji često zaboravljalo...
* Kako se strani mediji danas odnose prema Kosovu?
- Dosta se piše o tome kako Srbi na Kosovu teško žive, kako međunarodna zajednice nije uspela puno da učini tamo, iako je trošila milijarde evra, kako je ekonomsko stanje očajno... S druge strane strani mediji uglavnom smatraju da je nezavisnost Kosova neizbežna.
* Mislite li da će Kosovo zaista da dobije nezavisnost?
- Izgleda da će međunarodna zajednica, ili bar jedan njen deo, da prizna nezavisnost Kosova, iako se Rusija tome protivi. To je veoma jasno posle Bušovog puta u Albaniju i Bugarsku. Interesantna je, međutim, pozicija Moskve. Nije sasvim jasno dokle će Rusija da podržava Srbiju i da li bi stvarno iskoristila pravo na veto. Ne smemo, ipak, da zaboravimo da je Rusija obećavala pomoć Srbiji i za vreme rata i embarga, ali da nije ništa konkretno učinila. Danas je, doduše, Rusija jača...
* Smatrate li onda da je Rusija u ovom trenutku spremna da "zalegne" za Srbiju?
- Može da bude da će Rusi hteti da iskoriste pitanje Kosova, da bi dokazali da su ponovo veliki faktor u svetskoj diplomatiji. I da istovremeno dokažu da ne mogu više Vašington i Evropska unija da igraju sami. Ali, to ne znači da Rusija može da spreči nezavisnost Kosova. Izgleda da će taj koncept međunarodna zajednica da "gura" bez obzira na sve...
* Kako Srbija, prema vašem mišljenju, sada kotira u evropskim krugovima?
- Slika Srbije promenila se i menja se nabolje. Danas
Srbija nije samo zemlja u kojoj se ubija premijer i kriju neki ratni zločinci. Srbija je danas Kusturica, dobra muzika, teniserke Ana Ivanović i Jelena Janković, "Evrosong".
* Postoji li još, ako je ikada i postojalo, nezavisno novinarstvo?
- Ne bih koristio izraz "nezavisno novinarstvo". Više volim da kažem da su uvek postojali novinari koji su pokušavali da rade nešto tako.

SITO I REŠETO
NIKOLA Miletić rođen je u Parizu 1953. godine. Otac mu je bio diplomata Kraljevine Jugoslavije rodom iz Trstenika, a majka Francuskinja, koja je do 1941. živela u Beogradu.
U AFP radi od 1977. godine. Bio je malo u Parizu, pa u Moskvi, odakle ga teraju za mandata Leonida Brežnjeva. Urednik za Jugoslaviju i Albaniju postaje 1988, sve do 1994. kada mu je, kao i svima u birou AFP oduzeta akreditacija, jer su tadašnje vlasti smatrale da je "satanizator Srba". Od 1998. godine ponovo je u Moskvi, da bi se 2001. vratio u Pariz, u centralu. Radio je neko vreme i u Rumuniji za vreme revolucije protiv Čaušeskua.
Na mestu glavnog i odgovornog urednika AFP je oko godinu dana.

    
ovoga puta si zasluzio!!!

    za gospodina Miletica!

sirimo se ko zaraza 

E, šteta samo što se nikada ne iskoriste takvi intelektualni potencijali za jačanje i održavanje našeg sektora društvene kulture...U tim slučajevima naš sirovinski potencijal je očigledniji pa se ovako ili onako izbore za svoj hronični manifetluk...Nekoliko loša vazda ubijaju Miloša...lepo narod reče, no nije imalo kome to u amanet ostaviti