Hanibal (247-183. pre n.e.) je bio čuveni kartaginski vojskovođa koji je Rimljanima zadao nekoliko teskih udaraca u drugom punskom ratu. Njegov otac Hamilkar Barka, takođe kartaginski vojskovođa, zakleo ga je jos u ranoj mladosti na večnu mržnju prema Rimljanima.
Hanibal je sa nepunih 30 godina preuzeo komandu nad kartaginskom vojskom u Španiji. Njegov plan je bio da iznenada upadne u Italiju, dok su Rimljani jos nespremni za rat. On je 219. pre n. e. skupio vojsku i krenuo na smeli poduhvat prema severu Italije. U njegovoj vojsci bilo je oko sto hiljada pešaka, trinaest hiljada konjanika i četrdeset slonova dovedenih čak iz Afrike.  Put od Nove Kartagine u Španiji do severne Italije bio je veoma težak. Hanibal je prešao Pirineje, prošao kroz južnu Galiju, gde mu je najveća prepreka bila reka Rodan, i preko Alpa se spustio u Italiju(218. pre n.e.). Polibije pise da je na tom putu izgubio veliki broj ljudi : “U toku čitavog puta izgubio je veliki broj vojnika od neprijateljske ruke i u rekama, mnogo i u provalijama i na teškom terenu na Alpima. Pored ljudi izgubo je još veći broj konja i mazgi. Na kraju, prešavši čitav put od Nove Kartagine za pet meseci i savladavši prevoje preko Alpa za 15 dana, hrabro je sišao u dolinu reke Po”. Tu su mu se pridruzili Gali sa kojima je sklopio savez. Kada su u Senatu primili izvestaj da je Hanibal primećen u Italiji, odmah su dali znak za uzbunu, i dve armije poslate su da ga presretnu i izbace iz zemlje; tako je poceo drugi punski rat(218-202. pre n. e.). Veštim manevrima Hanibal je uspeo da razdvoji ove dve vojske i da ih potuče, svaku posebno. Gubitci Rimljana bili su ogromni. Kartaginska vojska nastavila je napredovanje prema jugu. Posto su Apeninske prevoje cuvale rimske legije, Hanibal je odlucio da ih zaobiđe tako sto će proći kroz močvare u dolini reke Arno. Četiri dana i četiri noći marširala je kartaginska vojska kroz vodu, blato i mulj. Ljudi i životinje bili su na ivici snaga. Ljudi nisu mogli da se odmore u toku noći. Konjima su ispadala kopita zbog stalnog hodanja kroz blato. Od slonova ostao je samo jedan. I sam Hanibal je trpeo velike bolove od upale oka;  koje je na kraju izgubio, jer nije bilo vremena za lečenje. Kada je stigao u Eturiju, Rimljani su protiv njega uputili vojsku ped zapovedništvom Gaja Flaminija, popularnog rimskog vojskovođe.
Hanibal im je postavio zasedu kod Trazimenskog jezera(217. pre n. e.). Svoje trupe rasporedio je na visovima oko jezera, a poslao je i određeni broj vojnika na krila kako bi im odsekao svaku odstupnicu. Istovremeno je napao sa svih strana i naneo strašan poraz rimljanima. Polibije opisuje ovu bitku: “Hanibal je dao ugovoreni znak za borbu i napao neprijatelje sa svih strana istovremeno. Flaminijevi ljudi su bili iznenađeni pojavom neprijatelja, a magla im je onemogućila da steknu jasan pregled situacije. Neprijatelji su se na mnogim mestima obrušavali, i napadali sa viših položaja, tako da rimski centurioni i tribuni ne samo da nisu mogli da pomognu tamo gde je bilo potrebno, nego ni da shvate šta se dešava. U klancu je život izgubilo skoro petnaest hiljada Rimljana”. Ostatci rimske vojske okupili su se pod zapovedništvom Fabija Maksima. Njemu je bilo jasno da Hanibal ne može biti potučen u otvorenoj bitci. On je izbegavao velike bitke, i upuštao se samo u manje čarke s kartaginskom vojskom.  To naravno nije uništilo Hanibala, ali je izmorilo njegovu vojsku, i dalo dovoljno vremena rimljanima da osveže svoje snage. Međutim mnogi u Rimu bili su protiv takve taktike i želeli su otvoreni sukob. 216 pre n. e.  grupa senatora na čelu sa Terencijem Varom izjasnila se za otvorenu bitku. Obrazovana je armija od oko osamdeset hiljada pešaka i šest hiljada konjanika. Imenovana su dva zapovednika da komanduju rimskom vojskom, svakog drugog dana, na smenu. Jedan je bio hrabri, ali oprezni Emilije Paul, a drugi Varon. Hanibal ih je očekivao na ravnici kod Kane.
Toga dana kada je se odigrala bitka rimskom vojskom je komandovao Veron, i on je se odlucio za frontalni napad. Hanibal je svoju vojsku rasporedio u obliku potkovice, u sredini je postavio Špance i Gale, a na krilima punske pešake i konjanike. Rimljani su lako probili centar njegove vojske, ali su se krila brzo zatvorila oko njih. Punska konjica napala je s leđa i desetkovala rimsku konjicu. Pre sutona čitava rimska vojska bila je uništena. To je bio najteži poraz u istoriji Rima. Kažu da je tada poginuo bar po jedan član svake Rimske porodice.
Hanibal, međutim, nije uspeo da iskoristi ovu pobedu, i da je kruniše osvajanjem Rima. Borio je se sa velikim poteškoćama oko snabdevanja svoje vojske. Kartagina mu, naime, u strahu od njegove moći, nije slala dovoljnu pomoć. To je i spaslo Rim.
Hanibal je cekao pomoć svog brata, koji je trebao da dovede pojačanje iz Španije. Njega je međutim rimska vojska 207 pre n. e. presrela i potukla. Ali i dalje nisu imali snage da se suprotstave Hanibalu. On je ostao u Italiji sve do 203. pre n. e. kada je, saznavši da Rimljani nameravaju da napadnu Kartaginu,  pohitao da spase svoj grad.
Njegovi izmoreni vojnici sukobili su se s rimskom vojskom 202. pre n. e. kod Zame.
Rimski vojskovođa Kornelije Scipion je ,uz pomođ numdijske konjice, uspeo da savlada Kartaginjane. To je bio prvi poraz koji je Hanibal pretrpeo. Posle te bitke moć Kartagine bila je slomljena, a Hanibal je pobegao na istok gde je se 183. pre n. e. izvršio samoubistvo, kako bi izbegao izručenje Rimljanima.

Svi komentari i ispravke dobrodosli.

Hannibal (Hǎnnibal Barca, 247 p.n.e. – 182 p.n.e.) je vojni komandant drevne Kartagine, najčuveniji po dostignućima u Drugom punskom ratu u vođenju armije od Španije preko Pirineja i Alpa u sjevernu Italiju i pobjedom nad Rimljanima u Bitci kod Trebije (218 p.n.e.), bitci kod jezera Trazimene i bitci kod Kane. Nakon Kane mnogi gradova su se pobunili protiv Rima. Međutim, Rimljani su izbjegavali da se bore sa njim u velikim bitkama i postepeno su osvojili sva njegova utvrđenja u južnoj Italiji. U invaziji na Afriku 204 p.n.e. Rimljani su postigli velike uspjehe i natjerali su Hanibala da se vrati u Afriku gdje ga je rimski komadant Skipio porazio u bitci kod Zame (202 p.n.e.).

Nakon ovog rata, Hanibal je vodio Kartaginjane nekoliko godina, pomažući da se oporave od ratnih razaranja, dok ga Rimljani nisu protjerali u egzil 195 p.n.e.. Otišao je da živi na dvor selucidskog kralja Antiohijusa trećeg. Godine 189 p.n.e. Rimljani su porazili Antiohijusa u ratu i zahtijevali su od njega da im izruči Hanibala. Tada je Hanibal pobjegao na dvor kralja Prusijasa u Bitiniju. Kada su Rimljani zatražili od Prusijasa da izruči Hanibala, Hanibal je izvršio samoubistvo jer nije želio da padne u ruke Rimljanima.

Hanibal se smatra jednim od najvećih vojnih komadanata svih vremena, rame uz rame sa Aleksandrom Velikim, Julijem Cezarom i Napoleonom Bonapartom.

Izreke
"Pronaći ćemo put ili ćemo ga napraviti" - Hanibalov odgovor na primjedbu da je nemoguće preći Alpe sa slonovima.

Izvor: Wikipedia

uh hvala na ovome. . . super:) imam referat e da evo neki Hanibalov govor, sto sam uchila na glumi.


Drugovi, nebo mi obecava pobedu! Ne nama no rimljanima se valja bojati! Pogledajte na bojno polje, tamo nema mesta za kukavice, svi do jednoga cemo izginuti ako ne pobedimo! Sta nam moze pouzdanije obezbediti pobedu no takav zavet, shta li od takvog zaveta moze chvrshce usaditi u nama veru da nas nebo zasticuje! Drugovi, Bogovi nas postavise izmedju pobede i smrti!

navodno, tj. prica se, da je hitler sebi na slican nacin oduzeo zivot. hanibala su sacekali rimski vojnici na jesen, 30 septembra ili prvog oktobra ali tesko da je mu je bio rodjendan sudeci po njegovim pricama kako ce se zivotom i celikom boriti protiv rimljana a da im nece pasti u ruke a zna se kako su ga porazili rimljani, jer taj rat od pocetka nije bio lak a rimljani su oklevali da se suoce sa njim u rimu.

mene interesuje da li se on stvarno otrovao?kod mene u udzbeniku za prvi razred gimnazije ne pishe nishta o tome