Brojne organizacije ustale protiv predloga novog ustava
Turske žene ne žele posebnu zaštitu
Autor: A. Petrović | 04.10.2007 - 08:55

Nacrt novog ustava u Turskoj naišao je na oštru osudu brojnih organizacija za zaštitu prava žena i sekularista koji tvrde da vladajuća partija Pravde i razvoja pokušava da izmenama najvišeg zakonskog akta zemlju pretvori u „drugi Iran“.

Trenutno je u pripremi novi ustav koji bi trebalo da zameni onaj donesen posle vojnog udara 1980. godine, koji je učvrstio sekularna načela u državi, a koja je uveo otac moderne turske Kemal Ataturk. U nacrtu novog zakonskog akta navodi se da su žene „ranjiva grupa kojoj je potrebna posebna zaštita“, što je naišlo na oštro negodovanje više od 80 organizacija za zaštitu prava žena. Istovremeno se u nacrtu nalazi i odredba koja dozvoljava ženama da pohađaju univerzitete noseći islamsku maramu, što je naišlo na negodovanje sekularista kao korak ka uvođenju religije u ustav na mala vrata. Sadašnji zakon ženama koje nose maramu zabranjuje da pohađaju škole, univerzitete i zapošljavaju se u državnim institucijama. Osim konzervativaca i islamista za ukidanje ove odredbe je i velika grupa liberala.
„Ako vlada prihvati nacrt ustava, pokazaće svoju ideologiju da muškarci i žene nisu jednaki, već da je ženama neophodna posebna zaštita. Ali mi nismo ugrožene i ne treba nam zaštita. Hoćemo jednakost“, kaže Selen Lermioglu, aktivista za zaštitu ljudskih prava.
Premijer Tajip Erdogan, čija stranka ima islamističke korene, odbacio je sve kritike navodeći da će novi ustav zaštititi vrednosti svih grupa u društvu.
Sekulariste najviše brine ukidanje zabrane nošenja islamskih marama. Trenutno islamske marame nosi 60 odsto pripadnica nežnijeg pola u Turskoj, među kojima je i Hajrunisa, supruga premijera, kao i ćerka koja studira u SAD.
Još davne 1926. prava žena i muškaraca su izjednačena zahvaljujući Ataturku, a pripadnice nežnijeg pola su pre brojnih stanovnica Evropljanki dobile pravo da glasaju i budu birane. Tako u Turskoj još od 1934. žene imaju pravo glasa, a to pravo su dobile u Francuskoj tek 1944, Italiji 1945, a Belgiji tek 1948.
Uprkos zakonskim odredbama, striktni sekularni zakoni su se periodično sprovodili u zavisnosti od toga koja je struja bila na vlasti. Tako su, recimo, 90-ih godina žene mogle da pohađaju univerzitete iako su nosile islamsku maramu. Tek je 1997. to promenjeno kada je armija primorala vladu premijera Nedžmetina Erbakana da podnese ostavku.
Otkada je Partija pravde i razvoja na vlasti, sve su češći primeri okretanja zemlje ka islamskim pravilima. Dnevnik „Milajet“ prenosi da se sve češće dešava da putnički autobusi staju u vreme molitve kako bi putnici obavili religijsku obavezu. Nedavno je policija u Istanbulu zaustavila 28-godišnju Guldžan Kose zbog „nepristojnog odevanja“, a devojka je na sebi imala tuniku do kolena i helanke.
„Ako se u ustav unese odredba koja dopušta nošenje islamske marame to će biti vrlo problematično. Tada je ustav zasnovan na religijskim osnovama, a to nije dobro“, kaže Jesim Arat, politikolog.
I danas, u ruralnim delovima zemlje, postoji zaostavština šerijatkih običaja. Na drugoj strani Turska davno pre Amerike, koja sebe smatra kolevkom demokratije, imala ženu u Vrhovnom sudu.

Izvor: Blic

Kakvo licemerje  uvode serijat pod firmom "zastite zene".

Ovakve stvari su prosto ogavne. Nemam nista protiv necijih verskih ubedjenja, ali ovakve krupne promene nikome ne mogu doneti dobra.
Postoji nesto sto se zove "nivo dostignutih prava" sto ne bi smelo da se dovodi u pitanje, ali eto nadju se neki pametnjakovici. 

Kada cujem za ovakve stvari, srecan sam sto zivim u zemlji relativno slobodnog duha kao sto je Srbija  - "izvini devojko bas mi se svidjaju tvoje vruce pantalone, oces da se vidimo na picu pa da mi ispricas sta jos volis da oblacis..." 

 

Poštovanje žene nikako ne sme biti izraženo kroz oduzimanje sloboda i prava. Ništa ne znači što doživljavaju ogroman privredni bum i što apliciraju za EU. Ali zašto da ja branim prava Turkinja, neka same izađu na ulice, neka skinu marame, neka traže zabranu dvoženstva ako to žele. Ako ne, ko im je kriv.

Треба понекад погледати иранске филмове - ако Турци наставе овако, биће им као у Ирану.
Боже ме сачувај таквог женског живота, не смеју без пратње мушкарца ни у клозет да оду...

Tragično je da u tolikoj populaciji na početku 21. veka ne postoji nekakva Klara Cetkin. Izvorni položaj žene u Islamu ni pre 1600 godina nije bio tako loš kao danas u Avganistanu ili Pakistanu.