Поглед на Србију са Босфора

Упркос негативним историјским чињеницама и горким искуствима која удаљавају две највеће силе на Балкану (Турску и Србију), лидери обе земље су донели срачунату одлуку да премосте јаз и негују билатералне односе на свим пољима, оцењује аутор истанбулског листа "Today's Zaman".

Да бисте видели савршен пример тога како су Турци и Срби почели једни друге да посматрају у позитивном светлу морате прочитати награђивану књигу "Хамам Балканиа" реномираног српског аутора Владислава Бајаца. Ова књига, која је 2008. године добила међународну књижевну награду Балканика, недавно је преведена на турски.

Турска и Србија у ЕУ

Председница српске скупштине Славица Ђукић-Дејановић једном приликом ми је испричала шалу о изгледима њене земље да постане чланица Европске уније која кружи Београдом.

Она гласи овако:

 Србија ће постати пуноправна чланица Европске уније када Турска, која и даље има статус кандидата, преузме шестомесечно председавање Унијом.

У интервјуу листу Тудејз Заман у јуну Бајац је изјавио да очекује негативну реакцију на књигу у својој домовини, нарочито од српских екстремно-десничарских националиста, али није било тако.

Бајац тврди да су обе земље постале жртве предрасуда и политичке експлоатације, упркос вишевековним сличностима у истом географском подручју. Међутим, то се променило.

Охрабрујуће је видети да Срби не показују никакву нелагодност и да изгледају задовољни принципијелним приступом турске спољње политике у смислу поштовања културне, етничке и духовне разлноликости, као и очувања балканског друштвеног миљеа. Анкара препознаје кључни значај Београда у успостављању мира и стабилности на Балкану.

Зато је Београд протеклих година у великој мери подржавао турске инцијативе за успостављање мира на Балкану, где се деведесетих година одиграо најкрвавији сукоб у Европи после Другог светског рата.

Одржавање трилатералних самита Босне и Херцеговине, Србије и Турске, као и сличних састанака Турске, Хрватске и Србије, дало је значајне резултате који су одвели Балкан у правцу интеграције у Европу.

Пресудна одлука српског парламента да упути извињење за масакр над босанским муслиманима, 1995. године у Сребреници, представљала је прекретницу у том дијалогу.

Када се на комеморацији поводом 15. годишњице сребреничког масакра прошле године у Босни и Херцеговини турском премијеру Реџепу Тајипу Ердогану придружио српски председник Борис Тадић то је био историјски тренутак. То је био знак храбрости српске снаге и доказ да искрено желе конструктивни дијалог. На пословном плану смо видели успон после потписивања споразума о безвизном режиму у јулу 2010. године, којим је омогућено слободно кретање људи две земље.

Трговински обим још није достигао жељени ниво, али очекује се његове повећање - циљ је да у следећих неколико година достигне цифру од три милијарде долара. А што је најважније, привреде две земље нису конкурентске, већ се надопуњују. Турске компаније могу у великој мери профитирати од инвестирања у намештај, грађевину, прехрамбену и текстилну индустрију, као и телекомуникације, док српске фирме могу да искористе потрошачко тржиште у Турској.

Турска авионска компанија "Туркиш ерлајнз" помиње се као потенцијални купац на тендеру за продају српског авио-превозника "Јат ервејза". Ако се то оствари, постојаће сарадња и у области авијације.

Турска активно лобира за интеграцију Србије у евроатлантске институције, а нарочито НАТО, као и укључивање те земље у процес пријема у Европску унију. Али Србија је, баш као и Турска, наишла, а неочекивани проблем у својим евроатлантским амбицијама због противљења Немачке. У ствари, председница српске Скупштине Славица Ђукић Дејановић једном приликом ми је испричала шалу о изгледима њене земље да постане чланица Европске уније која кружи Београдом.

Она гласи овако: Србија ће постати пуноправна чланица Европске уније када Турска, која и даље има статус кандидата, преузме шестомесечно председавање Унијом.

Иронија је велика, али илуструје проблематичан однос које су велике силе у Европској унији, попут Француске и Немачке, заузеле према неким земљама. Зато не би требало да представља никакво изненађење то што Немцима највише сметају све блискије српско-турске везе.

Немачка, која се снажно залагала за распад Југославије деведесетих година, увек је била против стварања јаке, независне и несврстане дражаве на Балкану, било да се ради о Србији или Турској. Срби сматрају да Немци траже изговор да онемогуће да њихова земља заузме водећу улогу у региону, док, истовремно, промовишу брзи улазак Хрватске у Европску унију.

Неки у Србији чак сумњају да Немачка стоји иза недавних провокација у области дуж границе са Косовом, у којој живе етнички Срби. Зато је за мене било сасвим логично када сам чуо госпођу Славицу Ђукић Дејановић како хвали улогу Турске и изражава жељу њене земље да ојача везе са Турском.

"Турски спољнополитички естаблишмент је био у стању да разуме често сложену позицију Србије и њеног суседства много боље од било ког другог и то нам је заиста много помогло. У поређењу са западом, турски приступ проблемима у региону изгледао је много ближи нашем", рекла је она у једном интервјуу који је прошле године дала листу Тудејз Заман.

Истичући локално власништво и регионалну сарадњу, она је исправно истакла да трећа страна често може да погорша ситуацију на Балкану. "Нама је потреба регионална сарадња са Турском око многих питања", навела је она.

Србија је изручила све осумњичене за ратне злочине Хашком трибуналу, што је био један од услова Европске уније за позитивне изгледе у процесу придруживања Унији, али сада се суочава са другим проблемима као што су тензије у односима са Косовом и преостала нерешена питања у Босни и Херцеговини. То би на крају могло навести на помисао да Србији неће бити дозвољено да уђе у Европску унију шта год да уради.

Ситуација веома много подсећа на кипарско питање, које спречава Турску да постигне напредак у преговорима, или пре које Француска, Немачка и још неколико чланица Европске уније користе као изговор да блокирају преговоре о уласку Турске у Унију.

Европска унија није успела да положи тест искрености када се Турска 2004. године залагала за усвајање плана Уједињених нација (такозваног Анановог плана за решавање кипарског проблема), што је резултирало тиме да су га кипарски Турци одобрили. Брисел је издао Турску и прихватио настојања Кипарских Грка да постану чланица иако је грчка страна та која је одбацила мировни план Уједињених нација.

Европска унија је на неки начин наградила пркосног партнера и казнила турску страну која жели компромисно решење. Срби сада с разлогом постављају слично питање: колико далеко ће морати да иду у испуњавању захтева из Брисела и да ли ће Европска унија испунити усмена обећања дата јавно или иза затворених врата.

И Србија и Турска се суочавају са сличном дилемом и безнадежном будућности када се ради о Европској унији. Али историјски догађаји знају да буду шаљивији него што многи могу да замисле.

Европска унија се данас суочава са великом кризом која је настала у еврозони чије су презадужене чланице изазвале хаос у Унији. Насупрот њој, Турска привреда цвета, а политичка стабилност у земљи траје већ читаву деценију. Турска ће без много проблема понудити Србији привилеговани приступ огромном труском тржишту од 74 милиона Турака и директно улагање турских компанија у српску привреду.

Турци су то учинили за Бугарску и Румунију и могу исто да ураде за Србију. Турска, такође, може да буде излаз за српске производе на много шире потрошачко тржиште Блиског истока, Средње Азије, па чак и Африке.

Уверен сам да ће партнерство Турске и Србије у будућности донети и много више.

Tekst sa RTS

Iako se što se tiče interpretacije prošlosti sigurno u mnogim detaljima ne mogu složiti , postoji li šansa da  Srbi i Turci nađu zajedničke interese kad je u pitanju budućnost ?

Prebacio sam tekst ovde sa ostavljenim izvorom, nema potrebe da se ide na drugu stranicu da bi se citala tema.

Inace odgovor na temu: Ne!

Saradnja sa Turskom u domenu interesa i ne vidim nista sporno u tome. Sve preko toga je mucno za moj stomak.

Genetika. Ne moze se protiv nje.

A ne treba potcenjivati Turke... nisu isto Turci i novopazarci...

Gospodine Suoervizoru-Moderatoru , u niti jednom dijeliću segunde nisam smetnuo sa uma vaš povlašćeni položaj na forumu , ali ipak dozvolićete da odgovore tipa DA tj. NE , bez obrazloženja mogu dati samo Bog odnosno ili na žalost kako kome ,  to su u historiji mogli i Imperatori , Carevi , Sultani , ....

Vi bi ste ipak kojim argumentom trebali obrazložiti svoj stav  , ja ga poštujem kakav god bio  , i ako ima više argumenata za Ne , ne vidim razloga da to i ne bude jer je pravo svakoga da radi ono što je u njegovom najboljem interesu.


Evo da ja krenem sa obrazloženjem zašto Da , naime Srbija kao nala država trenutno ima nekoliko potencijalnih
" partnera" :

1. Rusija , bilo bi imbecilno negirati nacionalnu , religijsku , kurturološko pa i historijsku ( za ovo historijsku jedno malo hmm) povezanost ova dva naroda , Rusija je ogromna sila , u svakom pogledu i Srbija bi kao mudar igrač ovo trebala da iskoristi , ali uvjek postoji i druga strana medalje  , biti mala vrh ili oštrica Rusije kojom će ona bockati EU , Vatikan .... bi bila ludost , ona bi uvek bila prva koja će najebati  , ovo se Bošnjacima dešavalo jer ih je svejsno , namerno ili igrom historiskih slučajnosti Tursak koristila protiv tadašnje Evrope , kako su se proveli više je nego poznato.

2. EU , u EU Srbija mora , ne zato što je to dobro , ili što nas EU voli , već jednostavno što je to historijski točak regiona , biti protiv ovoga nije nimalo pametno , pogotovo ako si mali , normalno treba u pregovorima izvući maksimalno moguće.

3. USA , uh ovo je zajebano , najjača sila na zalasku karijere koja je još uvjek veoma jaka , a pogotovo što im se interesi izgleda baš i ne poklapaju sa Srbijom , znam da izgleda kukavički ali je najpametnije platiti reket i skloniti im se sa puta , čini se da neće još predugo , makar ne sa ovom silinom.

4. Kina  , predaleko , iste negativnosti kao sa Rusijom ali mnogo manje prednosti ,  čisto ekonomski odnosi.

5. Turska , Turska i Srbija nikada neće imati odnose kao Usa -Engleska , ali Turska je ekonsmski vrlo jaka sa tendencijom da bude još jača , nema teritorijalne aspiracije prema Balkanu , naprotiv njen interes je miran stabilan i prosperitetan Balkan na kome će plasirati proizvode i od koga će kupovati iste , njena podrška Bošnjacima je vrlo uslovna , normalno da ne bi podražala nove Srebrenice ali isto takođe je svjesna da isti nikad nemogu biti jak faktor na Balkanu pa time niti snažan  partner , a jaki traže jake .

U globalnom smislu Turska može izrasti u lidera muslimanskog svijeta , što Srbiji preko iste može otvoriti vrata ogromnom tržištu  , jedino mi nije jasno što im je trebalo da se čačkaju sa supermoćnim Izraelom  , ali mislim da je  to samo maskarada za mase i da od toga neće biti neki veći sukob.

Mrzelo me da pišem o o tome da Nemci u biti nikada nisu podržavali Srbe , ima konkretnih razloga zašto ili da je što se tiče vatikana Drina granica koju pravoslavni  ne smiju preći .

Eto nove vijesti koja potvrdu moju " geopolitičku  darovitost"  :

Livni izjavila saučešće


Dakle , posle novih izbora u Izraelu Tursko_Izraelski odnosi još bolji nego prije.

баш ме интересује у чему се не можеш сложити?

Sto je veci uticaj Turske ovde, to je polozaj Srbije gori. I u proslosti je tako bilo. Kako je Turska slabila, nama je sve bolje i bolje islo. Glupo je uopste pricati o prijateljstvima u medjunarodnim odnosima, gde se zna da samo interes vlada, ali zbog posebne uloge koju je Turska imala na toliko losih stvari, koje su se ovde dogodile, jedino ispravno je reci, da oni i mi ne mozemo biti prijatelji nikada, ni u najludjim snovima. Ako su zaista Amerikanci dozvolili malo Turcima da izigravaju sefa u okolini, a oni vec gorore o obnavljanju otomanskog nasledja, onda mi nema druge, nego da izustim ono sto sam mislio da nikad necu, a to je pravac u NATO, pravac u EU, pravac u 51. americku drzavu, rusku guberniju, kinesku koloniju, bilo jebeno gde.


Ovo me je odusevilo: 

Упркос негативним историјским чињеницама и горким искуствима која удаљавају две највеће силе на Балкану (Турску и Србију)

Prokletstvo naše balkanske sudbine je u tome da se jako puno ovakvih likova na svim stranama nalazilo ne samo u obliku dvorskih luda ili internet piskarala već i na pozicijama moći , znači isključiti mozak , gusle u ruke  , Vukove pjesmice ( čitaj Austrougarske propagandne pamflete na koju se nepismena raja primila) i hajmo ko muhe bez glave u ratove za tuđe interese.

Historija Tursko-Srpskih odnosa ni blizu nije tako krvava kao recimo Nemačko-Francuskih , Nemačko -Engleskih , Rusko-Nemačkih , Poljsko-Ruskih... da ne nabrajam , a istinu govoreće većuno Tursko -Srpskih sukoba su inicirale strane sile , što zbog slabljenja Turaka , što zbog slabljenja Srba da bi ih kasnije lakše pokorili , lično mislim dečko da su gusle u Srbije demode a sa tim i guslarsko poimanje života i politike.

I da , niti jednu naciju na svijetu ne smatram niti apsolutno prijateljsko niti apsolutno neprijateljskom , prvo jer je to kontraproduktivno a drugo jer to jednostavno ne odgovara istini , za stotinu godina u jednom narodu se promjeni pet generacija , a osim toga narod nemože biti neprijatelj drugom narodu , već samo elita može imati suprotne intrese drugoj eliti , a intresi se mjenjaju kao i elite , kao i narodi.

зато су у турској скроз ИН

Francuska i Nemacka, Nemacka i Rusija, Rusija i ne znam vec ko, imaju zajednicke interese. Srbija i Turska ih nemaju, osim ako u to ne ubrajamo zelju Turaka da pokupuju neka preduzeca ovde, sto opet nije nikako nas interes, jer niko pri zdravoj pameti ne prodaje svoje dokazanom neprijatelju. Niko osim Srba, da se ispravim. Vidis, ta Nemacka i Rusija su recimo u proslosti, pored zemlje, ratovali i zbog vere. Kao i Rusija i Poljska npr. Protestanti - katolici, katolici - pravoslavci. Krvavo je bilo svuda. Osim ukoliko je meni nesto tako krupno promaklo, ali prilicno sam siguran da ni u jednoj od pobrojanih zemalja vise nemas ljude na vlasti, koji bi se petljali u odnose drugih zemalja iz verskih razloga. A koga imamo na vlasti u Turskoj. Islamiste. Tacnije islamiste, koji postaju sve agresivniji u spoljnoj politici, ljude koji ce bez obzira na to sta se desava podrzavati muslimane, sto vec i rade, pa tako Ratka Mladica treba odmah osuditi na najvecu kaznu bez sudskog postupka (reci njihovoh premijera), pa pretnje kiparskim Grcima, pretnje Izraelu itd. Dakle nije Turska ovde nikakav garant sigurnosti vec naprotiv, njihova otvorena podrska Siptarima i muslimanskom stanovnistvu u Bosni i Hercegovini samo doprinosi otezavanju prilika, a Srbiju dovodi u prilicno nezgodan polozaj, jer smo isuvise slabi da napravimo bilo kakvu protivtezu. Sto se gusala tice, imali ih ne imali, ali svi narodi koji su bili u mogucnosti da osete "cari" otomanske civilizacije, nesto i nemaju puno reci hvale na njihov racun. A i ovi sa zemunske strane i dalje severno, su uvek imali obicaj da malo zajebavaju juznjake, na racun toga na sta im je licila zemlja posle Turaka. Zajebano propagandno oruzje su te gusle, izgleda? Bolje je onda, da batalis takav nacin razgovora, jer se ne vodim guslama (ne mogu inace da smislim taj zvuk) i uobicajenim, ukorenjenim pogledom na stvari (srpska posla), vec onim sto se meni cini razumnim. A kad si vec zapeo za gusle, sto se tice Turaka i price o njihovim dobrim namerama, da onda odgovrim jednim stihom: Spustavah se ja na vase uze...