Ćutali su još neki da ih podsetimo malo....

На дан агресије на СРЈ 24. марта 1999. НАТО пакт је у Италији и на носачу авиона у Јадрану имао 431 авион из 14 земаља чланица. У Средоземљу и Јадрану НАТО је ангажовао 19 ратних бродова /1 носач авиона и један носач хеликоптера/, 14 помоћних бродова,3 подморнице са 11.700 морнара и 2.200 маринаца. На бродовима је било укрцано 42 авиона, 54 борбена и транспортна хеликоптера и 206 крстарећих пројектила.
У Македонији је било око 16.500 војника, 157 тенкова, 300 оклопних транспортера,84 артиљеријска оруђа,40 хеликоптера и 130 моторних возила. У Албанији је било 8.000 војника из САД, Велике Британије, Италије, Француске, Холандије, Немачке и Данске. Амерички контингент у Албанији је располагао,између осталог, са 24 борбена хеликоптера „Апач“, 27 вишецевних бацача ракета, 15 тенкова.Посебни тимови специјалних снага САД,Турске и Немачке /око 600 специјалаца/ вршили су селекцију војно способних мушкараца избеглих са Космета у приватне центре у заграничном подручју Албаније.
Снаге НАТО-а су током агресије у Македонији нарасле на 20.000 војника, у Албанији преко 12.000.
У Албанији се припремљено за извођење операције на Космету налазило око 15.000 припадника терористичке „ОВК“. Од тога је око 2.000 терориста пристигло из земаља Западне Европе. Тим снагама помоћ су пружиле јединице МУП-а и војске Републике Албаније /6.000-8.000 људи/ које су распоређене организованих по оперативним зонама.

To je sustina. Ne postoje povoljni uslovi za male narode. Male uvek napadaju veliki i zato su uslovi za stvaranje i postojanje drzave uvek nepovoljni. Ko oce da ima drzavu mora da bude spreman da gleda smrti u oci. Tako to ide i bezanje od toga nikom drzavu nije donelo.