Turska i Srbija kljucne zemlje Balkana :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Gul: Turska i Srbija ključne zemlje Balkana

24. oktobar 2009. | 00:46

Izvor: Danas

Turska i Srbija su tokom istorije postale ključne zemlje Balkana i to su do danas i ostale. Zbog toga je važna saradnja dve zemlje u cilju mira i stabilnosti u regionu, kao i razvijanje zajedničkih projekata, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Danas predsednik Republike Turske Abdulah Gul, koji u ponedeljak počinje dvodnevnu posetu Srbiji.

Turski predsednik poručuje i da odluka njegove zemlje da prizna nezavisnost Kosova ne bi trebalo ni na koji način da bude prepreka razvoju strateške saradnje Ankare i Beograda.

Zvanični Beograd pridaje velik pažnju odnosima s Turskom, koju ubraja u strateške partnere. Šta očekujete od predstojeće posete i kako vidite odnose dve zemlje?

- Pored simboličnog značenja i važnosti koje nosi, ovu svoju posetu posmatram kao jedan važan korak i fazu koji odražavaju napredak zabeležen u našim bilateralnim odnosima tokom poslednjih godinu dana. Turska pridaje važnost zajedničkom cilju strateške saradnje i smatramo da je taj cilj dostižan. Raduje činjenica da u tom smislu kod obe strane postoji neophodna volja. Turska i Srbija koje su tokom istorije postale dve ključne zemlje Balkana, to ostaju i u današnjim uslovima. Zato je važno usvajanje jednog takvog pristupa ôstrateške saradnjeö koji ima za cilj mir i stabilnost na Balkanu, kao i razvijanje zajedničkih projekata. Moj prijatelj predsednik Boris Tadić i ja posvetićemo se međusobnoj saradnji okrenutoj ka budućnosti, kao i konkretnim projektima koje ćemo moći u okviru togaáda ostvarimo.

Kosovo je glavna tačka neslaganja između Beograda i Ankare. Turska je među prvima priznala nezavisno Kosovo. Da li to može poremetiti odnose dve zemlje?

- Srbija sledi jedan hvale vredan pristup koji se zasniva na pravno-diplomatskom rešavanju pitanja. Svesni smo osetljivosti Srbije i njenog naroda u slučaju Kosova. Naše priznavanje nezavisnosti Kosova, sa čijim narodom Turska od davnina ima snažne i posebne veze, a čija je nezavisnost došla kao rezultat dugotrajnog angažovanja međunarodne zajednice, nije stav uperen protiv Srbije. Taj stav ne bi trebalo ni na koji način da bude prepreka razvoju tursko-srpskih odnosa. Naprotiv, poslednjih godinu dana naše dve zemlje održavaju i razvijaju međusobne odnose upravo u okviru takvog pristupa. Zaista cenimo i pridajemo veliki značaj odnosima sa Srbijom koju smatramo elementom stabilnosti na Balkanu. Naša najiskrenija želja je da na jedan viši nivo podignemo naše odnose i saradnju tako da budu u službi zajedničkog interesa.

Da li Turska lobira, pre svega među muslimanskim zemljama, da priznaju nezavisno Kosovo?

- Turska je priznala nezavisnost Kosova i njen stav u vezi s Kosovom je jasan. Međutim, kao što sam i maločas naglasio, naši odnosi sa Srbijom se kreću drugim tokom, nezavisno od Kosova, i volja koja je prisutna kod obe strane usmerena je ka produbljivanju i obogaćivanju naših odnosa na svim poljima.

Tokom nedavnih susreta srpskih i turskih zvaničnika potpisan je niz bilateralnih ugovora, među kojima i o slobodnoj trgovini i o turskom kreditu za izgradnju puteva u Sandžaku. Kako će ići realizacija tih sporazuma i poslova? Da li Srbija može da očekuje investicije turskih privrednika?

- Naš cilj je da unapredimo međusobne odnose u svim sferama, na sveukupnom političkom, ekonomskom, kulturnom planu. U vezi s tim, uveren sam da će Sporazum o slobodnoj trgovini ići u korist obeju zemalja. Taj sporazum će ne samo podstaći direktna ulaganja Turske u Srbiju, već i ohrabriti i olakšati zajedničke inicijative između turskog i srpskog poslovnog sveta. U posetu vašoj zemlji dolazim u pratnji delegacije sastavljene od istaknutih predstavnika turske privrede. Važno je što naši privrednici sada imaju priliku da se lično upoznaju sa mogućnostima ulaganja u Srbiju. Na taj način ćemo postaviti temelj saradnje okrenute ka budućnosti i u tome smo spremni da pružimo svaku vrstu pomoći i podrške. Turske firme, zaslužno priznate u svetskim krugovima, uprkos globalnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi nastavljaju da potpisuju veoma uspešne projekte, naročito u sektoru građevine, tako da projekte izgradnje puteva u Sandžaku na potezu Novi Pazar-Tutin i Novi Pazar-Sjenica posmatram kao prvi, i to vrlo važan korak u tom smeru.

Izgleda da je BiH ponovo postala neuralgična tačka našeg regiona. Turska spada u važne sagovornike i o toj temi. Kako vidite rešenje?

- Turska pridaje veliki značaj tome što Bosna i Hercegovina čuva svoj teritorijalni integritet, multikulturalni i multietnički sastav, i suverenitet. S tim u vezi, prioritet države je da stvori efikasnu državnu strukturu. Pokušaji podrivanja nadležnih u centralnoj upravi neće doneti ništa dobro nijednoj etničkoj grupi. Turska želi da u BiH prevlada integracija a ne fragmentacija, što je i želja međunarodne zajednice.

Srbija i Turska imaju zajednički cilj - ulazak u EU. Vaš put ka Briselu je dug i trnovit. S obzirom na protivljenje pojedinih članica, među kojima i uticajnih Francuske i Nemačke, kako vidite nastavak turskog priključenja EU?

- Cenimo i podržavamo evroatlantsku orijentaciju Srbije. Iz tog razloga smatramo da je jedan od primarnih uslova za mir i stabilnost u Evropi baš evropska perspektiva Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i njihova uverenost u ostvarenje tog cilja. Što se tiče priključenja Turske članstvu u Evropskoj uniji, Srbiju vidimo kao zemlju podrške i pomoći. Turska ocenjuje evropsko proširenje kao neophodnost sa aspekta snage i stabilnosti Evrope. Smatramo da EU treba da usvoji efikasniju politiku kako bi uklonila rasprostranjene predrasude prema proširenju i da pokaže da se pri tom oslanja na zajedničke vrednosti, a ne na veštačke granice. Cilj Turske u pregovorima sa EU je punopravno članstvo, u skladu sa Okvirnim sporazumom usvojenim u oktobru 2005. godine. Mi radimo ono što je na nama u procesu pregovora. Naša očekivanja od EU i zemalja članica je da se ne dozvoli mešanje političkih ideja i motiva unutrašnje politike u proces priključivanja, koji je tehničke prirode. Konačno, punopravno članstvo u EU odražava dugoročni cilj Turske ka transformaciji i tranziciji. Nikome neće biti od koristi neuspeh jednog tako važnog procesa zbog nekakvih kratkoročnih očekivanja.

„Boris Tadić je moj prijatelj“

- Ovde bih želeo da naglasim da je jedan od prvih predsednika neke evropske države koje sam ubrzo nakon mog izbora za predsednika Turske 2007. godine ugostio u Turskoj bio upravo predsednik Srbije gospodin Boris Tadić, moj cenjeni prijatelj. Potrudili smo se da taj plodan i koristan dijalog koji smo uspostavili unapredimo i u okviru međunarodnih i multilateralnih sastanaka. Često smo bili u prilici da se susretnemo i razgovaramo. Stoga verujem da će ova moja zvanična poseta Srbiji biti još jedan korak napred u našoj saradnji u duhu dijaloga.

Agenda posete

Predsednik Turske Abdulah Gul boraviće od ponedeljka, 26. oktobra, u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji, na poziv predsednika Borisa Tadića, saopšteno je iz pres službe predsednika Srbije. Gul i Tadić će prvo razgovarati nasamo, nakon čega je planirano potpisivanje više bilateralnih sporazuma. U popodnevnim satima, dvojica predsednika će se obratiti učesnicima Poslovnog foruma u hotelu Hajat. Nakon toga Gul će se na posebnoj sednici obratiti poslanicima Skupštine Srbije. Drugog dana posete, Tadić i njegov gost posetiće Kapelu mira u Sremskim Karlovcima i obići Petrovaradinsku tvrđavu u Novom Sadu. Istoga dana, u Palati Srbija predsednici će prisustvovati sastanku „Ekonomski razvoj Sandžaka“.

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/102358.html