Srpska imovina u Hrvatskoj delimično otuđena nelegalnom prodajom

Ili nadoknada ili vraćanje vlasništva

Hrvatski fond za privatizaciju sastavio je popis nekretnina u vlasništvu preduzeća i institucija iz Srbije koje Hrvatska mora da vrati bivšim vlasnicima, a koje okvirno vrede najmanje 25 miliona evra, objavio je juče zagrebački „Večernji list“.

Na osnovu G sporazuma o sukcesiji, koji je u junu 2004. godine ratifikovao i Sabor, Hrvatska mora građanima i pravnim licima (preduzećima i ustanovama) iz Srbije da vrati imovinu koju su do 31. decembra 1990. godine imali na njenoj teritoriji.

Prema popisu nekretnina, koji je sastavio Hrvatski fond za privatizaciju, postoji 319 takvih poseda koji su pripadali srpskim preduzećima i institucijama, razvrstanih u nekoliko kategorija: one koje su valjano prodate, one čija je prodaja problematična, one koje se otplaćuju, one koje su nekom dodeljene na korišćenje i one koje još nisu prodate i mogu se odmah vratiti vlasnicima (takvih je 131).

Hrvatski fond za privatizaciju mogao je slobodno da prodaje srpske nekretnine sve do 2002. godine, i do tada je prodajom 117 poseda u državnu blagajnu inkasirao (u gotovini) blizu 37 miliona nemačkih maraka.

U Direkciji za imovinu Republike Srbije kažu da svi ti podaci, zapravo, govore da je vrlo mala ukupna suma dobijena za te nepokretnosti, što pokazuje da su je prodavali nevlasnici ispod svake tržišne cene.

- Ako smo mi za jednu nekretninu, dečje odmaralište na ostrvu Jakljan, stavili početnu cenu od 3,5 miliona evra, onda suma od 37 miliona maraka (oko 18,5 miliona evra), za koju je prodato 117 nekretnina, pokazuje da je to jako malo - kaže za „Blic“ Nebojša Negić, savetnik direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije.

Prema pisanju „Večernjeg lista“ planula su sva odmarališta na zanimljivim lokacijama, a među njihovim kupcima su i poznati hrvatski privrednici. Neprodato je ostalo nekoliko stanova, mnogo zemljišta, kuća i poslovnih prostora u Osijeku, Vinkovcima, Vukovaru, Zagrebu, Politička škola u Kumrovcu i više turističkih objekata.

Hrvatska vlada je neke nekretnine dodelila na korišćenje ili darovala raznim državnim institucijama, ali i nekim verskim zajednicama.

Najskuplje je prodata nekretnina u Sutivanu, na ostrvu Brač, koju je preduzeće „Masiva“ platilo 2,5 miliona nemačkih maraka, dok je najmanju cenu postigla neimenovana nekretnina u Čilipima kod Dubrovnika, koju je pevačica Tereza Kesovija kupila za 4.900 maraka.

Prema informacijama do kojih smo došli, stav Hrvatske je „što je prodato, prodato je“, pa će srpskim vlasnicima biti vraćene samo one nekretnine koje još nisu prodate ili čija je kupovina sporna.

- Mi sada moramo da zaštitimo ono što nije prodato. Ali, pravnim i fizičkim licima, u skladu sa sporazumom o sukcesiji, pripašće pravo na naknadu od imovine koja je otuđena. Mi ćemo u takvim slučajevima ponovo izvršiti procenu i tražićemo tržišnu naknadu, u kontekstu ratifikovanog sporazuma o sukcesiji, čijim aneksom su zaštićena sva prava i imovina pravnih lica sa teritorije Republike Srbije - ističe Negić.

Međutim, postoji još jedna poteškoća – dvojnost između obaveza države prema sporazumu o sukcesiji i domaćeg zakonodavstva.

Hrvatska je, naime, 1992. godine donela uredbu kojom je preduzećima i ustanovama iz Srbije oduzela imovinu koju su imale na njenoj teritoriji, a 1994. godine tu uredbu je pretočila u zakon koji još uvek nije stavila van snage.

Novosti \ J. S. Polić - M. Šuva

Ne mogu oni da isplacuju nikakvu nadoknadu ako firme i druga pravna lica zahtevaju povracaj imovine.

Sud u Strasbourgu oborice sve prodaje imovine ciji su vlasnici prvana lica sa teritorije Srbije osim ako je tuda prosao auto-put, pruga, vodovod i sl. -- dakle nesto od opste vaznosti, a ne nesto sto je u korist trecih lica.

Ne moze se oduzeti npr. letovaliste npr. fabrici obuce iz npr. Ivanjice ili Kanjize i prodati se Terezi Kesoviji ili nekakvom ustaskom politicaru, a sada da se plati nadoknada.

Nego da politicar i Tereza sruse svoje gradjevine i da podignu odmaraliste kakvo je bilo ranije, a da njima troskove nadoknadi hrvatska drzava.