Turku je dugo čekao na ovakvo priznanje. Ovaj uredni, strateški dobro pozicioniran obalski grad, pet vekova je bio najvažniji grad Finske i centar njenog kulturnog, religijskog i trgovačkog života, piše New York Times



Neobična žućkasta kuća smeštena u šumovitom parku u predgrađu grada Turku na jugu Finske, asimetrična je konstrukcija sa svetlo crvenim, plavim i zelenim krovom, i temeljom u obliku lista biljke.

Unutra je još sumanutije: zakrivljeni zidovi, prozori u obliku suze, i uski hodnik sa sićušnim ekranom na kojem su prikazani Njujorčani kako kroz terminal stanice Grand Central Station kao mravi jure na posao.

Kuća list postala je lokalna atrakcija u Turkuu - da bi se do nje došlo morate proći luku u čijem zaleđu su brda sa borovom šumom, i zatim kod čistine skrenuti ka šumi. Jan-Erik Andersson, umetnik, skulptor i dizajner za unutrašnje uređenje, koji je zajedno sa još 20 drugih umetnika stvorio ovo mesto, biće vaš domaćin prilikom obilaska kuće. U dvorištu ispred trenutno se nalazi sauna u izgradnji, napravljena od fiberglasa u obliku češnja belog luka, i jedna je od pet finskih kupatila koja će biti prikazana na izložbi SaunaLab, kao sastavni deo kulturnog festivala Turku 2011.

"Sauna je trenutno u fazi testiranja", kaže Andersson, čiji radovi su do sada prikazivani u Londonu, Oslu i drugim evropskim gradovima.

Anderssonova neobična senzibilnost je u nekom smislu karakteristična za grad u kojem je rođen i gde radi: Turku, slobodoumni, umetnički nastrojeni grad sa oko 175.000 stanovnika na ušću reke Aure. Turku je do sada proizveo neke od vodećih umetnika u zemlji, među kojima su performans-artist Meiju Niskala, skulptor Kim Simonsson i kompozitor Ulf Langbacka, a u gradu se nalazi jedna od najboljih umetničkih akademija u Finskoj. Mnogi lokalci smatraju da je elektronska muzika rođena u Turkuu; i zaista, godišnji festival Down by the Laituri, najstariji gradski festival u Finskoj, jedan je od najboljih muzičkih događaja u nordijskoj Evropi.

S druge strane, mnogi nikada nisu ni čuli za ovaj grad. "Kad kažem odakle sam, dešava se da mi ljudi odgovore: 'A da, Turska, bio sam tamo'", kaže Saara Malila, iz fondacije Turku 2011, koja organizuje festival gde će biti prikazana Anderssonova sauna.

Sada se jedna od najbolje čuvanih tajni nordijske Evrope nada da će ponovo zauzeti istaknuto mesto na mapi. Evropska unija odlučila je da će titulu Evropske prestonice kulture za 2011. podeliti Turku u Finskoj i Talin, glavni grad Estonije. Organizatori festivala kažu se nadaju da će imati oko dva miliona posetilaca iz cele Evrope i da će grad na tome zaraditi dodatnih 150 miliona €.

Turku je dugo čekao na ovakvo priznanje. Ovaj uredni, strateški dobro pozicioniran obalski grad, pet vekova je bio najvažniji grad Finske i centar njenog kulturnog, religijskog i trgovačkog života. Turku je izgubio na značaju nakon Finskog rata 1808-09, kada je Rusija okupirala Veliko vojvodstvo Finsku koja do tada bila pod upravom Švedske, i za novu prestonicu proglasila Helsinki. (Finska je nezavisnost stekla 1917.)

Danas je Turku peti po veličini grad u Finskoj, ali je jedan od najatraktivnijih: opušten grad i istovremeno kapija za Arhipelaško more — skup od oko 20.000 ostrva u Baltičkom moru. Kulturni događaji u Turkuu, koji se često održavaju u smelo nekonvencionalnom okruženju sa eklektičnim repertoarom, privlače veliki broj posetilaca iz Nordijskih zemalja.

Topi Lehtipuu, finski tenor nastanjen u Parizu i umetnički direktor za godišnji festival klasične muzike Turku Music Festival, nedavno je održao koncert u potkrovlju napuštenog skladišta za gas. "To mesto ima fantastičnu akustiku", rekao mi je dok smo jeli pastrmskog grgeča i sirovu haringu u restoranu Oskarin Olohuone, smeštenom u jednom od najstarijih hotela u gradu, Hamburger Bors. Restoran je među najpopularnijim u gradu, unutra je uvek puno ljudi, a na trotoarima ispred je uvek gužva, jer su okolne ulice pune barova i restorana. Izbor mesta za izlazak je raznovrstan - svratite u Cosmic Comic Cafe, pab gde možete čitati strip dok pijete lokalno pivo; ili Brewery Restaurant Koulu, nekadašnju školu pretvorenu u pivaru; pa čak i nekadašnje javno kupatilo danas pretvoreno u Pub Restaurant Puutorin Vessa.

Zbog činjenice da je Turku sofisticiran grad, vrlo atraktivan za umetnike, ali istovremeno i relativno nepoznat, zvaničnici Evropske unije zaključili su da je sasvim prirodno da bude proglašen za Prestonicu kulture - što je titula koju su 1985. godine kreirali grčka glumica i ministarka kulture Melina Merkuri i njen francuski kolega Jack Lang. Ideja je da se svake godine jedan ili više gradova promovišu i istaknu njihova kulturna dostignuća, i da se shodno tome poveća broj turista i urbani razvoj.

"Kada se jedan grad proglasi za prestonicu kulture, to može da ubrza promene, da ga učini atraktivnijim za turiste, i da ga stavi na svetsku mapu", kaže Dennis Abbott, portparol Evropske komisije zadužen za obrazovanje i kulturu. Abbott navodi tri grada, Glazgov (pobednik 1990), Lille (zajedno sa Đenovom 2004) i Liverpul (2008), koji su dugoročno ekonomski profitirali od činjenice da su proglašeni za prestonice kulture. Turku će uložiti ukupno 35 miliona € da bi organizovao oko 1.500 kulturnih događaja u toku 2011, a novac će biti prikupljen iz vladinog budžeta, sredstava Evropske unije, sponzora i ulaznica. Na spisku su opere, koncerti, lutkarska pozorišta, umetničke izložbe, ekološke radionice pa čak i eksperimentalni hibridi kao što je "harmonikaško rvanje" tokom kojeg će finski majstor harmonike Kimmo Pohjonen svirati uz koreografiju dva rvača.

Uprkos potencijalnoj koristi, nisu svi u Turkuu srećni što je grad proglašen za prestonicu kulture, a najmanje oni koji su pogođeni slabim razvojem lokalne privrede, koja se dobrim delom zasniva na brodogradnji, biotehnologiji i informacionoj tehnologiji.

"U početku je bilo teško naterati ljude da poveruju da sve ovo vredi raditi, ali vremenom su mnogi shvatili da je to investicija u grad", kaže Malila. "Protivljenje akciji je danas znatno manje."

Mnogi se nadaju da će zbog ovolikog publiciteta Turku postati magnet za umetnike i da će trajno ostati na turističkoj mapi. "Ako sve ovo potraje samo godinu dana, možemo slobodno reći da je reč o neuspehu", kaže Cay Sevon, izvršni direktor fondacije Turku 2011. Proglašenje Turkua za prestonicu kulture 2011. trebalo bi da temeljno izmeni ceo grad."

Do inauguracije festivala u januaru ima još nekoliko meseci, ali u gradu se već vidi da su pripreme uveliko u toku. Za događaje u 2011. rezervisan je bukvalno svaki prostor koji se može iskoristiti za izložbe i performanse – od školske svečane sale gde glumci-amateri uvežbavaju izvođenje rok-opere Kosa do Umetničkog muzeja Turku.

"Svuda vlada atmosfera totalnog uzbuđenja", kaže mi Anu Salminen, s kojom sam se našao u lobiju hotela Hamburger Bors, u okviru kojeg postoji moderno krilo, kao i šarmantno staro krilo iz 19. veka, dok je na krovu smešteno nekoliko sauna. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini trga Kauppatori (Trgovački trg), koji je projektovao arhitekta Carl Ludvig Engel nakon što je u požaru 1827. uništen gotovo ceo grad. Trg je mesto gde se ljudi okupljaju, kupuju sa tezgi na otvorenom i posećuju arhitektonske dragulje kao što je Ruska pravoslavna crkva i neoklasično Švedsko pozorište, najstarije u Finskoj, sagrađeno 1839. (Pozorište danas ugošćuje 5 odsto stanovništva Turkua kojem je švedski jezik maternji, što je nasleđe iz perioda kada je Turku bio strateški utvrđeni grad Švedskog carstva.)

Izvor: B92

"Helsinki je bio ribarsko selo sa šest koliba kad smo mi bili prestonica", kaže Salminen, otkrivajući rivalitet prema Helsinkiju koji još uvek postoji kod nekih stanovnika Turkua, piše New York Times.



Ako krenete duže Aure, uske reke koja krivuda kroz centar grada, videćete restaurirane zgrade iz 19. veka, trgove sa zelenim drvećem, kao i promenadu sa drvoredom lipa koja je najpopularnije sastajalište. Dok hodate, videćete ljude na biciklima koji lagano promiču, studente lokalnog univerziteta kako leže na bujnim travnjacima i čitaju, kao i fancy odevene parove koji srkuću kapućino u kafeima.

I ovde se nalaze neke od najistaknutijih kulturnih atrakcija, uključujući staklenu konstrukciju nove Gradske biblioteke i renovirani trg Vanha Suurtori, gde će se tokom trajanja festivala na otvorenom održavati predstave i koncerti. U blizini trga je Turku Bookcafé, šarmantan mali kafe i knjižara u kojoj se služe vegetarijanski kolači i pite, uz živu muziku, književne večeri i druge kulturne događaje. Na samoj obali možete sesti na ručak u kafe Blanko, popularno mesto gde se služi odlična salata s mariniranom fetom i grilovani finski losos. Za desert tražite belu čokoladu i panakotu sa rabarbarom.

U centralnom delu grada, Turku je ulickan i doteran, ali kad duž Aure krenete ka Baltičkom moru, zateći ćete nešto drugačiju atmosferu - nekoliko splavova-restorana koji su uglavnom zatvoreni izvan letnje sezone i preko puta njih škunu sa tri jarbola pretvorenu u pomorski muzej. Tokom leta splavovi su najpopularnija mesta za izlazak u Turkuu, i tu se uveče uglavnom pije pivo ili cider, sluša se muzika i uživa u pogledu na grad koji se ogleda u reci. Stare fabrike duvana i skladišta poslednjih godina su renovirani i pretvoreni u stambene zgrade i kulturne centre. Jedan stari feribot iz 19. veka i dan-danas prevozi s jedne na drugu stranu reke 365 dana godišnje, dok tokom dugih zima ima ulogu ledolomca.

Luka Turku, jedan od glavnih pokretača lokalne privrede, nalazi se odmah iza okuke reke: Oasis of the Seas, u svoje vreme najveći putnički brod na svetu, sagrađen je u ovom brodogradilištu za Royal Caribbean, a uskoro će biti završena gradnja još većeg broda, nazvanog Allure of the Seas. Međutim, u bliskoj budućnosti se ne očekuje ozbiljan razvoj brodogradnje i vrlo je moguće da će oko 8.000 ljudi uskoro ostati bez posla.

Mnogi polažu nade u smeli projekat čiji je cilj da se skladišta i zgrade koji su nekada pripadali železnici, pretvore u kulturni centar, koncertnu dvoranu, izložbeni prostor i restoran. Čitava površina ima 23.000 m2, a finska firma Hartela investirala je 50 miliona € u renoviranje ovog oronulog prostora, nadajući se da će nakon 2011. Turku postati magnet za umetnike i kulturu.

"Rizik postoji", priznaje rukovodilac projekta Jukka Makinen. Svestan da Turku nije dovoljno veliki da sam održava toliki kulturni centar, Makinen se nada da će ljudima koji žive u blizini Turkua tako nešto takođe biti atraktivno – u radijusu 1h vožnje od Turkua živi ukupno 650.000 stanovnika. Saara Malila veruje da bi tim projektom mogao da se zaustavi odliv lokalnih umetnika i muzičara u Helsinki. "Mogli bismo našim umetnicima da kažemo da sada postoji razlog da ostanu ovde", kaže Malila.

Usred kulturnog vrtloga u koji je Turku upao ove sezone, nađite vremena da obiđete i večne atrakcije ovog grada: katedralu i tvrđavu. Legenda kaže da je švedski biskup Henrik krstio finske animiste na izvoru po imenu Kupittaa i tako doneo Hrišćanstvo paganskim Fincima, a kasnije je podigao i malu drvenu crkvu iza reke Aura. Danas na istom mestu stoji 100 metara visoka gotska katedrala Turkua i dan-danas je najznačajnija crkva u Finskoj – impresivna mešavina Vestminsterske opatije i St.-Germain-des-Prés.

Tvrđava je podignuta u srednjem veku na ušću reke Aure, a danas su tu smešteni izložbeni prostor i banket sala. Iza debelih kamenih zidova tvrđave nalazi se splet koridora i dvorišta koji vam makar malo mogu dočarati kako je tvrđava izgledala u svom vrhuncu sredinom 16. veka, kada je služila kao raskošan dvor Finskih Vojvoda.

Te večeri u restoranu Oskarin Olohuone u okviru hotela Hamburger Bors bio sam u društvu operskog pevača po imenu Topi Lehtipuu, i još nekoliko ljudi koji su bili uključeni u predstojeći kulturni festival. U prijatnoj atmosferi večerali smo svežu ribu iz Baltičkog mora i razgovarali o idiosinkratičkoj vitalnosti umetničke scene Turkua.

Lehtipuu, koji najveći deo godine provodi na putu, doživljava Turku kao grad u kojem puni svoje kreativne baterije i traži nove ambijente sa svoju muziku. "Ovde dolazim u potrazi za novim prostorima", rekao mi je. Pre dva meseca je u nekadašnjem najčuvanijem zatvoru u gradu organizovan koncert za klavir i bariton, sa muzikom Toma Waitsa i Roberta Schumanna. "Ljudi ovde uvek traže nešto novo", kaže Lehtipuu.

AKO IDETE

Godina Evropske prestonice kulture počinje 15. januara. Informacije o događajima i ulaznicama možete naći na sajtu turku2011.fi/en/2011-corner i na www.turku2011.fi/en/tickets.

HOTELI

Sokos Hamburger Bors (Kauppiaskatu 6; 358-2-337-381 www.sokoshotels.fi) je veliki i prometan hotel odmah pored trga Kauppatori, sa dva dobra restorana - jednim skandinavskim, i jednim provansalskim. Sobe su od 90€ za noć.

Park Hotel (Rauhankatu 1; 358-2-273-2555; parkhotelturku.fi) je prijatan butik-hotel smešten u renoviranu vilu s početka 20. veka, u centru grada kod parka Puolalanpuisto. Ima 21 sobu, među kojima je jedan apartman, a u lobiju je maskota hotela - afrički sivi papagaj. Dvokrevetne su od 130€.

Centro Hotel (Yliopistonkatu 12; 358-2-211-8100; centrohotel.com) je moderan butik-hotel u centru grada, sa udobnim sobama. Dvokrevetne su od 86€.

Radisson Blu Marina Palace Hotel (Linnankatu 32; 358-2-01234-710 ; www.radissonblu.com/hotel-turku), je nedavno renovirani hotel s pogledom na reku Auru. Sobe su od 90€.

RESTORANI

Blanko (Aurakatu 1; 358-2-233-3966; blanko.net) kod mosta preko reke Aure, jedan je od najpopularnijih i dobrih restorana u Turkuu. Večera za dvoje košta oko 90€.

Brewery Restaurant Koulu (Eerikinkatu 18; 358-2-274-5757), u centru grada, važi za najveću pivnicu-restoran u Finskoj. Tu možete degustirati domaća piva i više od 80 vrsta vina, a pivara podrum u podrumu je otvorena za posetioce. Večera za dvoje je oko 100 €.

Mami (Linnankatu 3; 358-2-231-1111; mami.fi ) se nalazi se na obali reke, u istorijskoj četvrti Turkua. SLuži se jednostavna hrana u nepretencioznom okruženju. Večera za dvoje je oko 100€.

Herman (Läntinen Rantakatu 37; 358-2-230-3333; ravintolaherman.com) je smešten na reci Auri, u zgradi staroj čitav vek. Hrana je dobra, baš kao i restoranska terasa, a večera za dvoje je oko 120€.

Cosmic Cafe (Kauppiaskatu 4; 358-2-250-4942; cosmic.fi) je mesto gde možete piti cider kao i pivo iz različitih delova Evrope. Cosmic ima i dobru kolekciju stripova.

Izvor: B92