Да небуде забуне ово није нека шала и заврканција.Жеља ми да мало промовишем туризам или обилазак Косова и Метохије.Није да тамо нема шта да се види а и да не може да се оде.
Вечина мисли да су лепоте само Цркве и Манастири али тамо има и природних лепота.

Приштина – Пећ – Подгорица  - 298 km

 

Митровица- Приштина -36 km

Приштина - Пећ - 82 km

Приштина - Ђаковића - 86 km


Приштина - Приштина - 74 km

Приштина - Урошевац - 35 km

Приштина - Гњилане - 46 km

 

Приштина - Тетово - 106 km


Београд - Приштина -360km


Како путовати Косовом и Метохијом

Топли и минерални извори представљају значајно природно богатство и једну од хидрографских особености САП Косово. Велика честина термо-минералних извора на Косову последица је интензивне вулканске активности и многих разламања у Земљиној кори у току 1Бегове геолошке прошлости. Топли и минерални извори на територији Покрајине редовно се јављају на великим раседним пукотинама којима воде из Земљине унутрашњости налазе најкраћи пут до површине. Од њих су најпознатији извори у Бањској код Косовске Митровице, Пећкој Бањи „Илиџи- код Пећи и Клокот Бањи код Гњилана.

Бања Бањска лежи 16 км северно , од Косовске Митровице, у подножју
планине Рогозне, на надморској висини од 550 м. У њој се јавља више извора чије воде имају температуру од 31 до 54СЦ. Укупна издашност свих извора износи 13,5 литара воде у секунди.

По својим физичко-хемијским особинама воде извора у Бањској спадају у ред земно-алкалних хипертерми, a лече реуматизам, ишијас, кожне и женске болести. Лечилишна моћ ових најтоплијим вода на територији Покрајине била је позната и у средњем веку. У Бањској је краљ Милутин 1316. саградио себи манастир-маузолеј.

Пећка бања налази се 12 км североисточно од Пећи. на месту где последњи изданци Мокре Горе и Жљеба прелазе у раван Метохије. Бања лежи на надморској висини од 540 м. на темену бигрене терасе на којој из раседне пукотине избија више топлих. млаких и хладних минералних извора. Температура воде топлих извора креће се од 46 до 48°С, а њихова укупна издашност износи 17,5 литара воде у секунди. По својим својствима воде Пећке Бање спадају у ред земно-алкалних, угљено-киселих и слабо-сумпоровитих во- да. Лече реуматизам, ишијас, кожне болести, обољења костију, нерава и хроничне женске болести. На основу остатака старог купатила и земљишних цеви утврђено је да су воде Пећке Бање користи- ли још древни Римљани. Средњовековни владари и властела, као и касније Турци, такође су користили воде ове бање.

Клокот бања лежи у долини Биначке Мораве, код села Клокота, поред пута Урошевац—Гњилане. Налази се на надморској висини од 400 м. Од Урошевца је удаљена 17, а од Гњилана 15 км. Дуж раседне пукотине у еруптивним стенама избија више термо-минералних извора с температуром воде од 16 до ■*2 С. Воде ових извора су алкалне, земно-алкалне, угљено-киселе, слабо муријатичне до слабосумпоровите. Сматрају се најлековитијим водама на Косову. Неки их по лековитости пореде са водама Врњачке Бање. Постоје трагови који указују да су воде Клокот Баше коришћене још у античко доба. Последњих година ова бања се брзо развија, уређује и из године у годину има све већи број посетилаца. Воде са њених извора се користе за купање, а и као флаширана стона минерална вода — „Клокотска кисела вода" све више ос- ваја тржиште.

На територији Косова постоји још неколико извора топлих и минералних вода. Само у сливу Биначке Мораве налазе се још Угљарска Бања. Кметовска кисела вода, Слатина, Житиње и Каљајска кисела бања.

 

Угљарска Бања је у Изморнику, код села Угара, 9 км. југоисточно од Гњилана. Извори се јављају у самом кориту Биначке Мораве. Вода из њих се скупља у природном басену дужине 8, ширине 3—4 м и дубине 50 до 60 см. Температура воде износи 29°С, а издашност извора око 5 литара у секунди. Угљарска Бања је позната углавном становништву Косова, Изморника и Горње Мораве, које њене воде користе купајући се у природном басену.

Кметовска кисела вода је такође у Изморнику. Налази се 6 км, североисточно од Гњилана, између села Кметовце и Добрчане, где на расадној линији избија неколико извора накиселе минералне воде. Најјачи од ових извора „Кисела вода — Кметовгди", каптиран је v чесму. Његова издашност износи један литар у секунди, а температура воде je 27°С.

У селу Слатини, која лежи на путу Урошевац—Гњилане јавља се извор минералне воде „Слатина" коју мештани најчешће зову „Слана вода". Бања За- тиште је извор топле воде недалеко од Клокот Бање. Каљајска кисела вода избија на истој раседној линији код Угљарске Бање и воде су им истих особина.

Код села Лужана, на путу Приштина —Подујево, 10 км удаљена од Подујева, налази се неуређена Кисела Бања. Ње- на вода лечи шећерну и кожне болести. У народу ова бања се често зове и Милошева Бања. На левој обали Дечанске Бистрице, код манастира Високи Дечани, избија доста јак извор накиселе воде  „Кисељак", који је каптиран у чесму.

Једну од највећих природних лепота Косова свакако представљају ледничка језера на Шари и Проклетијама. Ледничких језера на делу Шар-планине који припада CP Србији, односно Косову, има петнаестак. На Проклетија ма их је нешто мање. Сва ова језера су мала по површини, леже на великим висинама, у удубљењима — цирковима, насталим радом ледника за време леденог доба, имају бистру и хладну воду и један су од највећих украса Шаре и Проклетија и иначе величанствених планина. На косовској страни Шар-планине највеће је Ливадичко језеро.Оно лежи на надморској висини од~2173 м под врхом Ливадицом. Како му је Штрпце најближе насеље, називају га „Штрбачким", мада га неки зову и „Љуботенским". Језеро је издуженог, елипсастог облика. Дужина му износи 230, ширина 120, а највећа дубина 7.3 м. У летњим месецима температура воде у језеру до- стигне и до близу 20°Ц, па се чобани. излетници и планинари у њему често и купају. У најсуровијем и најлепшем делу Шаре. где има највише дивокоза, медведа, рисова и тетреба под врхом званим Бистра, леже Велико и Мало Јажиначко језеро. Велико Јажиначко језеро налази се на надморске висини од 2140 м. Дужина му износи 120, а ширина 80 м. По површини је мање од Ливадичког језера, али је од њега дубл>е и хладније. С дубином од 11 м представља најдубље језеро на Шар-планини. Температура воде у њему никада не прелази 30—35°Ц. Лежи на висини од 2200 м, а дубина му износи 5 м. У изворишту Призренске Бистрице, на висини од 2380 м, налази се Горњеселско језеро. Дужина му износи 100, ширина 53, а дубина 1.5 м. Представља највише језеро у АП Косово и једно од највиших у нашој земљи. У сливу Призренске Бистрипе на висини од 2000 м, лежи Мало (Мицко) јвзеро. Његова дужина је 25, ширина 15, а дубина 1.0 м. Од осталих језера на Шари поменимо још: Караниколицу (дугачко 115, широко 102, а дубоко 0 8 м); Големо језеро (дугачко 95. широко 55 и дубоко 2,0 м); три Ћелепинска језера (од којих је сва- ко пречника око 60 м; два Врбештичка језера (од којих је веће дугачко 40, широко 24 и дубоко 0.7 м, а мање има дужину 20, ширину 6, а дубину 0.5 м); Ђиниводно (дугачко 109. широко 55 и дубоко 0.8 м); Шутманско (дугачко 160, широко 100 и дубоко 2,2 м). На Проклетијама се под самим врхом Ђеравицом налази група живописних језера. Од њих су најпознатија Велико и Мало Ђеравичко језеро. Велико лежи на висини од 2-32& м. Дужина му износи 300, а ширина 150 м. Мало језеро се налази на висини од 2360 м. Округлог .је облика а пречник му износи око 100 м. У групу ђеравичких језера спадају још Црно, Црвено, „Језеро без дна". Сва она имају дужину око 100, а ширину 50 м. Од осталих језера на Проклетијама својом лепотом нарочито се истиче Ридско. које се налази на висини од 1970 м. Округлог је облика. Пречник му износи око 100 м, а дубина 6 м. На Проклетија- ма се налазе још два Ниџинатска језера, готово једнака по површини (пречника око 100 м), у Ругову и два нешто мања Љумбрадска језера. На територији Косово налази се и једно језеро крашког типа. To је Опољско језеро у Опољу. Оно лежи у најнижем делу кречњачке коритничке површи код села Брезне. У њега се слива неколико потока са огранка Коритника. На месту где је из језера отицала отока недавно је подигнута брана. Овим су површина и запремина Опољског језера повећане, а његове воде данас се користе за покретање турбина ХЕ „Жур". Вештачка језера. Највеће вештачко језеро на територији АП Косово је Батлавско. Образовано је 1965. подизањем земљане бране високе 40,5 м на реци Батлави, левој притоци Лаба. Језеро лежи на висини од око 600 м. Смештено између насеља Батлаве и Орлана. Дужина му износи око 8 км.. просечна ширина 300 м, а највећа дубина 30—35 м. У језеру је акумулирано 40 мил. м3 воде. Од Приштине је удаљено 28, а од Подујева 10 км. Вода Батлавског језера се користи у термоелектранама Косово у Обилићу. Међутим, како је језеро порибљено а налази се у живописном пределу окружено шумовитим планинским косама високим 700—800 м, богатим разноврсном дивљачи, то оно има све услове да постане значајан туристичкорекреативни центар Покрајине. Грачаничко језеро је подигнуто на реци Грачаници, десној притоци Ситнице. Од Приштине је удаљено 12 км. Налази се 2 км узводно од села и манастира Грачанице. Настало је преграђивањем Грачанке, у тзв. Бадевачкој клисури, земљаном браном високом 45 м. Иза бра- не образовано је језеро, веома разуђених обала, дугачко 3.5 км а широко 150 —200 м. Највећа измерена дубина у језеру износи 29 м. У језеру је акумулирано 26 мил. м3 воде која се на првом месту користи за снабдевање Приштине и њене индустрије водом. Сем тога, вода овог вештачког језера користи се и за наводњавање 2260 ха обрадивих површина у атарима Грачанице, Чаглавице и Лапљег села. Изградња Грачаничког језера почела је 1963. а вода из њега према Приштини потекла је у лето 1966. године. Ливочко језеро се налази на Ливочкој реци, левој притоци Биначке Мораве. Језеро лежи у непосредној близини Гњилана и постало је значајан рекреативни центар становника овог града. Иза бетонске бране високе 21 м. образована је акумулација од 1.6 мил. м3 воде. Вода из овог језера. образованог 1966. користи се и за наводњавање 350 ха обрадивих површина.

Најзначајније реке на Косову су: Бели Дрим. Ибар, Ситница, Биначка Морава и Лепенац. Оне одводе воду у Јадранско, Црно и Егејско море. Најпространији је слив Црног мора. Он захвата 5.524,6 км2 или 50,7% од укупне територије Покрајине. На слив Јадранског мора долази 4.465 км2 или 42.9% док на слив Егејског мора само 697,4 км2 или 6,4% од целокупне површине САП Ко- сово. Међутим, водом је најбогатији слив Јадранског мора. Са територије Косово сваке секунде просечно отиче 113 м3 воде. Од ове количине 66 м3 или 58 4% отиче у Јадранско, 37 м3 или 32 7% у Црно a 10 м3 или 8,9% у Егејско море. Воду у Јадранско море одводи Бели Дрим, у Црно море то чине Ибар и Биначка Морава, a у Егејско Лепенац.


Бели Дрим настаје од јаког крашког врела које избија код села Радавца у подножју планине Маја Русалије, не- посредно испод отвора Радавачке пећине. Врело Белог Дрима спада у ред најјачих крашких врела у нашој зем
Издашност му износи до 30 м3 у секунди. Налази се на надморској висини од 580 м, а лежи 12 км северно од Пећи. После тока од неколико десетина метара Бели Дрим се стропоштава низ кречњачки одсек и прави величанствен водопад, висок око 30 м. Низводно од водо- пада Бели Дрим улази у Метохијску котлину којом тече све до испод села Врбнице где улази на територију Албаније. У Албанији се код места Кукес спаја са Црним Дримом — отоком Охридског је- зера, и чини Дрим који се код Љеша улива у Јадранско море. Бели Дрим протиче кроз нашу земљу на дужини од 108,5 км, док му укупна дужина тока износи 117 km. Ha излазу из располаже са просечно 60 м3 воде у секунди и пред- ставља водом најбогатији ток на територији АП Косово.

Речна мрежа у Метохији, коју окружују високе планине богате падавинама, веома је густа. Све реке и речице у Метохији теку према Белом Дриму. Од њих су најзначајније: Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица и Ереник које му притичу с десне стране, затим Источка река, Клина, Мируша, Топлуга, ПризренскаБистрица и Плавска река које прима са леве стране. На Белом Дриму и његовим притокама подигнуто је више мањих електрана (ХЕ Исток. ХЕ Радавац-Пећ, ХЕ Кожњар, ХЕ Призрен, ХЕ Дикинце, ХЕ Жур). Међутим, воде река у сливу Белог Дрима више се користе за наводњавање. Зато је читава Метохија испресецана густом мрежом канала и вада којима се вода разводи на обрадиве површине и ливаде.

 

Пећка Бистрица извире испод Чакора на надморској висини од око 1900 м. С дужином тока од 56 км представља најдужу десну притоку Белог Дрима. Од извора до Пећи протиче дубоком Руговском клисуром. Има велики пад и пуна је брзака, слапова и вирова. На кречњачким литицама. које се готово вертикално дижу изнад речног копита налазе се многи пећински отвори. Неке од ових пећина биле су испоснице калуђера из Пећке патријаршије. Низводно од Пећи Пећка Бистрица улази у раван Метохије којом тече широком долином све до села Д. Грабанице, где се улива у Бели Дрим предајући му просечно сваке секунде 8 м3 воде. Површина слива Пећке Бистрице износи 470 км2. Долином Пећке Бистрице, кроз Руговску клисуру и преко Чакора води значајна саобраћајница која представља најкраћу везу једног дела АП Косова и CP Македоније са Црном Гором.

 

Дечанска Бистрица извире на падинама Проклетија, између Пасјег врха и Маријаша на надморској висини од 2100 м. Са десне стране прима Кожњарску Бистрицу на којој је ХЕ Кожњар. Док не напусти падине Проклетија, на који- ма се и у летњим данима беласају усамљена поља снега, долина јој је уска и дубока са стрмим литицама на којима се такође налазе многе пећине од којих су неке служиле као испоснице калуђера из манастира Високи Дечани. У раван Метохије Дечанска Бистрица улази код села Дечана, односно нешто низводније од познатог средњовековног ма- настира Високи Дечани. Дужина јој из- носи 53 км, површина слива 318 km2, a просечни протицај на ушћу 4,5 м3/'сек.


Ереник настаје од вода Ђеравичких језера на висини од 2400 м. По површини слива (513 км2) и просечном протицају (13 м3/сек) представља највећу и водом најбогатију реку у сливу Белог Дрима у који се улива код Швањског моста. Најпознатија притока Ереника је Лоћанска Бистрица. Према томе, са Проклетија теку четири Бистрице. четири жустре хладне и бистре планинске воде. За њима по својој хитрини и лепоти ни- шта не заостаје ни пета — Призренска Бистрица, лева притока Белог Дрима, која долази са Шар-планине одводњавајући њене северозападне падине. Од изворишта она протиче уском клисурастом долином и кроз високу планинску жупу  звану Средска све до Призрена где улази у Призренско поље и раван Метохије. Дужина тока Призренске Бистрице износи 31 км, површина слива ) км2, а просечни протицај на ушћу7,0 м3/сек.
Од левих притока Белог Дрима посебно је интересантна Мируша. Она изре испод планине Црнољеве, дужина ј износи 35 км, површина слива око 3 км2.У свом доњем току Мируша пресеца кречњачку површ Козника и у њој образује кањонску, готово непроходну долину. У овом делу долине Мируше налази се 12 водопада и 13 малих језера. На странама кањона има више .пећина, a у двема од њих сачувани су трагови средњовековних фресака које су сличне фрескама из Дечана и Пећке Патријаршије.

Топлуга и Клина су по дужини тока и површини" слива значајни водотоци: прва има дужину од 36 км, а површину слива од 503 км2, док је друга дугачка чак 69 км, а слив јој захвата површину од 423 км-. Међутим, обе ове реке на- лазе се у источном делу Метохије у којем нема високих планина и који добија мању количину падавина, па су оне знатно сиромашније водом од десних притока Белог Дрима, тј. река у западном делу Метохије. Топлуга на ушћу располаже просечно са 4, а Клина чак само са 2 м3 воде у секунди. Топлугу у средњем току називају Сува река.

Од левих притока Белог Дрима богатством воде се истиче Источка река. Она настаје од јаког крашког врела које избија у јужној суподини Мокре rope у месту Истоку. Вода овог врела покреће мању хидроелектрану, користи се за водовод и за наводњава- ње обрадивих површина. Источка река је дугачка 18 км, слив јој захвата по- вршину од 434 км2, а просечни протицај на ушћу јој износи 4,7 м3/сек.
Сливу Белог Дрима припада и Плавска река Koja са својим притокама одводњава крајње западне и јужне падине Шаре. Њен слив има површину од 278 км2 и углавном обухвата две планинске жупе: Гору и Опоље. Доњи ток и ушће Плавске реке у Бели Дрим налазе се v Албанији. где се ова река зове Љума. Дужина Плавске реке у њеном току кроз нашу земљу износи око 20 км, а просечни протицај на излазу из Покрајине 5,8 м»/сек.
Ибар улази на територију АП Косово десетак километара низводно од Рибарића. Тече углавном клисурастом долином правца сз-ји све до Косовске Митровице, где с десне стране прима своју највећу притоку — Ситницу, прави велики „лакат" и нагло скреће према северу да би на 2—3 км пред Рудницом напустио територију АП Косово. Кроз Покрајину Ибар протиче на дужини од 104 km. Ha улазу у АП Косово просечни протицај Ибра износи 10,5м3/сек, а на излазу из ње 36.5 м3/сек. Према томе. протицај Ибра на територији Косова повећа се за 26.0 м3/сек. Односно, на Ко- сову се формира 40,3% од укупног протицаја којим Ибар располаже на ушћу у Западну Мораву. Слив Ибра на Косову захвата површину од 3.966 km2, тј. на територији Покпајине налази се 48 7°'» од укупне површине слива Ибра и 38.2% од укупне дужине његовог тока. Целокупни слив Ибра захвата површину 8.060 км2. дужина тока му износи 272 км, а просечни протицај на ушћу 60 м3/сек.
Сем Ситнице, на територији АП Ко- сово Ибар прима неколико мањих при- тока: Бистрицу са десне, а Бањску и Јошаничку реку са леве стране. Живописна долина Ибра има велики саобраћај- ни значај. Њом од Косовске Митровице, према западу ка Црној Гори, води Јадранска магистрала, а према северу асфалтни пут ка Рашкој и Краљеву.


Ситница је централна и најзначајнија река на Косову пољу. За њено извориште најправилније је узети изворишни крак Жегавац који извире на истоименој планини у јужном делу Ко- сова. Код села Српски Бабуш Жегавац се спаја са Сазлијом, речицом која у ствари представља крак реке Неродимке, притоке Лепенца, и чини Ситницу. У изворишту Ситнице налази се позната бифуркација реке Неродимке. На ме- сту званом Балићко Пландиште у ко- риту Неродимке подигнута је брана и један део њених вода прокопаним јазом одведен до места званог „Теразије", где се вода Неродимке дели и једним краком тече на север у Ситницу а другим на југ поново у Неродимку и даље у Лепенац и Вардар. Ова, у основи вештачка бифуркција је веома стара хидротехничка грађевина. Помиње се још у Грачаничкој повељи краља Милутина, па је дуго сматрана за природну. Међутим, иако вештачка, она ипак представља врло интересантну хидролошку појаву.
Дужина Ситнице износи 90 км, по- вршина њеног слива је 2861 км-', а просечни протицај на ушћу 15,0 м3'сек. Ситница има све особине равничарских ре- ка: мали пад, плитко корито пуно спрудова и меандера, ниске песковите обале. При високим водостајима Ситница се редовно излива, често пресеца меандере и мења положај корита. Тако је у средњем веку протицала поред Вучитрна, a данас тече више од 1 км западно од града, па је најлепши мост на Косову, изграђен од ктмена са девет лукова, звани Војиновића мост, остао на суву. Ситница прима већи број притока. Међутим, то су све мањи и безначајни то- кови који преко лета најчешће пресуше. Са десне стране у Ситницу се уливају: Јањевка, Грачанка, Приштевка, Лаб, Самодрежа и Вучитрнска река. a са леве: Црнољева. Дреница и Брусничка река. Од свих наведених притока најзначајније су Лаб и Дреница.
Лаб извире на падинама Копаоника, под врхом званим Пилатовица. Протиче кроз Мало Косово и варошицу Подујево. Дужина му износи 59,5 км.. површина слива 947 км2, а просечни протицај на ушћу 5,0 м'/сек. Најзначајнија му је притока Батлава на којој је подигнуто прво вештачко језеро на територији АП Косово.

 

Дреница извире под Црнољевом. Протиче кроз истоимену област. Дужина јој износи 41 км. а површина слива 438 км'2. Одводњава падине средње високих планина: Чичавице, Голеша, Црнољеве, Липовице, Дренице и Космача. Одлику- је се великим колебањима протицаја у току године. Просечни протицај на уш- ћу у Ситницу јој износи 2,0 м3/сек. Воде Дренице се користе за наводњавање и покретање већег броја воденица.
Биначка Морава извире на севершш падинама Скопске Црне горе. Протиче кроз Гњиланску котлину, Угљарску клиисуру, Изморничко проширење и Кончуљску клисуру у којој напушта територију АП Косово. Дужина Биначке Мораве на подручју АП Косово износи око 60 км, површина слива 1560 km-', a просечни протицај на излазу са територије Покрајине 11,0 м3/сек. Одликује се великим колебањима протицања: с про- лећа веома надође а крајем лета готово пресуши. Најзначајније притоке прима са леве стране. To су све мали и слаби водотоци: Ливочка, Гњиланска, Лопушница. Прилепница и Крива река. Према програму радова за уређивање слива Мораве на Биначкој Морави предвиђа се до 1975. године изградња велике акумулације „Кончуљ".
Лепенац лева притока Вардара настаје на северним падинама Шар-планине под Ошлзаком и Коџа Балканом. Протиче кроз плодну и питому жупу Сиринић у којој прима многе плаховите речице и потоке што долазе са Шар- -планине и њених огранака. На њему је Брезовица познато летовалиште и зимско-спортски центар. У Сиринићу се на сваком кораку налазе извори, бистри потоци и речице, које обилно хране водом снежници са Шаре и можемо слободно рећи да оваквим богатством воде не располаже било који други крај у Србији. Лепенац са својим притокама: Сувом реком, Блатештицом, Мужницом, Миљештицом, Готовушком, Калуђерском реком, Врбештицом и другим, сматрају пастрмком најбогатијим водама у CP Србији. Између села Брода и Догановића Лепенац се пробија кроз дубоку Бродску клисуру од које низводно улази у јужни део Косова и нагло скреће према југу. Код Качаника прима са леве стране своју највећу притоку Неродимку, затим улази у Качаничку клисуру, дугу 13 км. да би низводно од места Ђенерал Јанковић напустио територију Покрајине и прешао у  Македонију. Дужина Лепенца на територији AП Косово износи 58 км, површина слива 607 км2. а просечни протицај 8 м'"сек. Долином Лепенца воде важне саобраћајнице: Качаничком клисуром пролази Јадранска магистрала а кроз Сиринић и преко превоја Превалац значајан пут који је најкраћа веза Скопља са Призреном и Метохијом.

Фото:Стојан ЈоксимовићФото:Стојан ЈоксимовићЛепенац је брза, планинска река богата водом и располаже знатном хидрауличком снагом. Зато се у клисури код Брода предвића изградња бране високе 35 м., пред којом би се Лепенац ујезерио а његове воде одвеле у Ситницу, односно њену притоку Црнољеву код села Штимља. Овим подземним и површинским каналом хватале би се и воде речице Гатње и Прешца, левих притока Неродимке, као и изворишни краци саме Неродимке. На доводном каналу подигле би се и две мање хидроелектране, код села Гатње и Штимља. Међутим, воде Лепенца се не пребацују у слив Ситнице ради производње електричне енергије, већ за наводњавање обрадивих површна у Косову пољу и потреба термоелектрана у Обилићу.

Неродимка настаје спајањем Мале и Големе реке које извиру на Неродимској планини. Дужина јој износи 29 км, површина слива 209 км2 а просечни протицај на ушћу у Лепенац 0.9 м3/сек. Према томе, Неродимка је слаб водени ток. Али, због бифуркације, о којој је већ било речи, она је позната и изван граница наше земље.

Туристичка понуда северног дела Косова и Метохије

На Међународном сајму туризма, недавно одржаном у Београду, пажњу посетилаца привукла је обједињена туристичка понуда општина са севера Косова и Метохије, а многи су уживали и у дегустацији вина и ракије ораховачког виногорја. Њихов наступ је био под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију, а у организацији Привредне коморе покрајине.

Манастири Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородица Љевишка, средњовековни српски споменици на Косову и Метохији који представљају врхунац византијско-романичке религиозне културе, сврстани су и на УНЕСЦО Листу светске културне баштине.

“То је само део богате понуде овог дела Србије, који због политичких прилика, не бележи туристичку посету какву заслужује. Истовремено, готово да и не постоји валидна статистика када је реч о туристичком промету” – каже за наш радио Андријана Милановић, туризмолог у општини Лепосавић, једној од неколико на северу Косова и Метохије које су се представиле на Сајму туризма у Београду.

„Прошле године смо имали углавном домаће туристе, неколико тура из Београда, а преко агенција из српске престонице долазе и туристи из иностранства. Пошто је на Косову и Метохији велики број припадника Кфора и Еулекса, долазе и туристи из иностранства. Само Виница у Дечанима, односно у Великој Хочи, је имала око две хиљаде ноћења и то је нажалост једини статистички податак. Број гостију је све већи, а уз бројна спонзорства, улаже се велики напор да се туризам издигне на виши ниво“, каже наша саговорница.

Туристичка понуда Косова и Метохије, северно и јужно од Ибра, базира се на верском туризму, а туре се организују на принципу једног или два ноћења, али и седмодневних аранжмана. Према речима Андријане Милановић, од манастира треба истаћи Бањску и Соколицу, затим манастире у општини Лепосавић, Улије, Света Петка, Свети Јован и манастир Светих Врача. У општини Зубин Поток су манастири Дубоки поток и Црна река. Јужно од Ибра, носиоци развоја туризма су манастири Пећка патријаршија, Високи Дечани и манастир Грачаница. Поред тих манастира, ту је и велики број светиња које нису толико познате и нису под заштитом Светске културне баштине. Госпођа Милановић за пример наводи споменик косовским јунацима Газиместан, као и градове у којима и даље живе Срби, а то су Призрен, Велика Хоча и Ораховац.

Вински туризам је такође, важан сегмент понуде северног дела Косова и Метохије, али није довољно промовисан у националним путевима вина. Стога је наступ на Међународном сајму туризма у Београду од великог значаја. Током четири дана сајма представили су се произвођачи из ораховачког виногорја, Винарија Антић, Виница Петровић, Дечанска виница и Хочанска вина ДОО, којима велику подршку у извозним пословима пружа Привредна комора Косова и Метохије, каже за наш радио стручни сарадник Бранимир Михајловић.
„Дечанска виница и Виница Петровић имају изузетно добре резултате и извозе велике количине вина како ресторанима, тако и продавницама. Годишња производња Дечанске винице, у којој се производи и ракија, је до 120 хиљада литара, Винице Петровић од 60 до 80 хиљада литара. Хочанска виница и Винарија Антић имају много мање капацитете, око 20 хиљада литара годишње“.

То су мале количине за извоз, па у Привредној комори Косова и Метохије планирају да ове године оснују удружење винара из северног дела Покрајине. Идеја је потекла, каже Михајловић, после прошлогодишњег састанка са руским привредницима у Привредној комори Ниша на коме је било речи о извозу вина и то о великим количинама, које ни једна винарија не би могла сама да понуди. Асоцијација виноградара и винара је добро решење и за лакше превазилажење неких проблема које стварају Албанци, јер не дозвољавају извоз вина на којима је амбалажа декларисана на српском језику.