Loši putevi najveća prepreka turistima željnim prirode

Zlatibor, Mokra Gora, Šarganska osmica, Sirogojno, kosjerićka sela ili Drina jesu mesta koja će možda jednog dana masovno obilaziti i strani turisti, koji se zasad, u 90 odsto slučajeva, ipak zadržavaju samo u Beogradu.

Upravo da bi povećali dolazak stranih a ne samo domaćih turista, prošle godine osnovana je Turistička organizacija regije Zapadna Srbija koja obuhvata opštine - Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Nova Varoš, Kosjerić, Arilje, Požega i Ivanjica.

- Kako je tendencija u svetu da turista godišnje ima više kratkih odmora tokom godine, naša regija Zapadna Srbija je u ovome videla svoju šansu i to posebno za aktivan odmor. Trenutno taj deo Srbije učestvuje u 15 odsto turističkog prometa naše zemlje, a takođe beleži i više od milion noćenja godište. Naravno, u svemu prednjači Zlatibor, čiji su kapacitete i zimi, ali i leti gotovo sto odsto popunjeni, dok su na Tari hoteli „Omorika“ i „Beli bor“ tokom godine sa 80 odsto popunjenosti kapaciteta - objašnjava Miroslav Rađen, predsednik UO Turističke organizacije regije Zapadna Srbija.

Po njegovim rečima, iako ima šta da ponudi strancima da obiđu - od prirodnih lepota kao što su Zlatibor, Tara, Golija, pa do Mokre Gore sa Drven gradom, Sirogojna, kosjerićkih sela koji se seoskim turizmom bave već više od 20 godina, ova regija u svom turističkom razvoju ima više problema, a dva su ključna.

- Prvo su loši putevi, kao i nepostojanje autoputa od Beograda do Užica, a drugi nedostatak je aerodrom. Strani turista koji dođe u Beograd i čuje za našu regiju uglavnom nema dovoljno vremena da do nas dođe, jer mu za to treba čak četiri sata vožnje. Nadamo se da ćemo uspeti da barem osposobimo vojni aerodrom kod Užica za civilnu upotrebu, koji je inače bombardovan 1999. godine - izjavio je Rađen.

Uz to ovaj region ima nedovoljno razvijen kvalitet smeštaja, posebno nedostaju hoteli sa četiri i pet zvezdica, a svaka od opština ima svoje specifične probleme. Tako je užički stari grad i dalje je ostavljen na milost i nemilost zubu vremena, u čajetinskoj opštini još nije uređena Stopića pećina, a u Bajinoj Bašti zbog nedovoljne pogranične saradnje sa BiH imaju problema oko turističkog razvoja Drine.

M. Cvejić

    Saradnja sa Bosancima

    Holandska vlada od prošle godine sa nešto više od milion evra finansira i projekat razvoja turizma na Drini u šta je uključeno po četiri opštine sa bosanske (Srebrenica, Bratunac, Višegrad i Rudo) i četiri opštine sa srpske strane (Užice, Bajina Bašta, Priboj i Ljubovija). U pitanju je trogodišnji projekta, a cilj je da se stvori regionalna institucija koja će turistički potencijal Drine razvijati i posle prestanka projekta - izjavio je Miroslav Rađen.


Izvor: Blic

 Prirodni potencijali veliki, ali iskorišćenost kapaciteta ipak nedovoljna
Zdravstveni turizam privlačan za strance

Srbija je zemlja koja u zdravstvenom turizmu ima tradiciju dužu od 160 godina. Lekovita voda, blato i čist vazduh naš su potencijal. Zato su banje u Srbiji sve popularnije među strancima. Bilo je gostiju iz Francuske, Rusije, Grčke, Italije... Ipak, u privlačenju većeg broja stranaca, tek smo na početku.

- Poznato je da naše banje imaju stručni medicinski kadar, neophodan za ovu vrstu turizma. Međutim, u privlačenju stranih turista u našim banjama potrebno je razviti i velnes turizam, koji podrazumeva privlačenje ne samo bolesnih već i zdravih turista, koji žele da preduprede razna oboljenja koja ih mogu sustići u životu - objašnjava za „Blic“ Ljubica Ivanović, savetnik u Udruženju banjskih i klimatskih mesta u Srbiji.

Po njenim rečima, Srbija bi mogla da ima čak 360 banja, koliko ima i izvorišta termalnih i termomineralnih voda, ali ih naša zemlja ima tek 36, plus pet klimatska mesta sa zdravim vazduhom kao što su Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatar i Zlatibor. To sve govori da i dalje ne umemo da iskoristimo svoje potencijale. U banjskom turizmu koristi se svega desetak odsto kapaciteta.

- U privlačenju većeg broja turista kod nas potrebno je izgraditi velnes centre, odnosno sportsko-rekreativne centre, za šta je država već počela da izdvaja novac - navodi Ljubica Ivanović.

Samo prošle godine od januara do novembra u banjama je boravilo nešto više od 300.000 turista, od tog broja 284.000 su činili domaći, a ostalo strani gosti. Ostvareno je više od dva miliona noćenja, od čega su svega 67.500 noćenja imali stranci. Srbija u 22 banje ima 23 rehabilitaciona centra čije lečenje bolesnicima pokriva država. Temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni.

Loša infrastruktura, posebno putevi, nedovoljan broj i loši smeštajni kapaciteti - samo je jedan od glavnih razloga zašto zdravstveni turizam, sve popularniji na zapadu, kod nas ne privlači veći broj turista.

- Mnoge banje imaju tokom cele godine veliku popunjenost kapaciteta, ali se dešava da pojedini rehabilitacioni centri ne mogu da privuku više turista, posebno zato što imaju zajedničko kupatilo za sve sobe. To ne važi samo za hotele, već i za privatni smeštaj, gde su meštani uvideli da samo sa apartmanima sa čajnom kuhinjom i zasebnim kupatilom mogu da privuku one koji u banjama žele da se odmore - navodi Ljubica Ivanović.

M. Cvejić


1. Banja Kanjiža (reumatska oboljenja, stanja posle povreda koštano-zglobnog aparata i postoperativne ortopedije, oštećenja centralnog nervnog sistema kod dece)

Kako stići: Do Kanjiže se stiže auto putem Beograd-Novi Sad-Subotica - Horgoš, kao i vozom Beograd-Subotica.Postoje redovne autobuske linije iz svih većih gradova Srbije do Subotice,a potom lokalnim prevozom.

2. Banja Koviljača (reumatske bolesti, posttraumatska stanja, stanja posle operacije kičme i ugrađivanje endoproteze kuka i kolena, oštećenje motornog neurona, sterilitet)

Kako stići: Do Banje Koviljače se stiže magistralnim putem Ruma-Šabac-Loznica.Redovan autobusku prevoz iz većih gradova u Srbiji ili autobusom do Loznice,pa lokalnim prevozom.

3. Sokobanja (bronhijalna astma, hronični hepatitis, psihoneuroze, neurastenije, lakši oblici povišenog krvnog pritiska, hronični reumatizam i išijas, stanja posle povreda, anemija, hronična ginekološka oboljenja)

Kako stići: Do Soko Banje stiže se auto-putem Beograd-Niš, a zatim od Aleksinca regionalnim putem do Sokobanje. Redovan autobuski prevoz direktno do banje iz više gradova Srbije ili autobusom do Aleksinca,pa lokalnim prevozom.

4. Vrnjačka Banja (šećerna bolest, stanje posle preležane žutice, bolesti žucne kese i žučnih puteva, oboljenja pankreasa, čir želuca i dvanaestopalačnog creva, neinfektivna oboljenja tankog i debelog creva, oboljenja organa za varenje...)

Kako stići: Stiže se magistralnim putem Beograd-Kraljevo, i auto putem Beograd-Niš-Skoplje,skretanje za Kraljevo. Redovan autobuski prevoz iz gotovo svih gradova.


Sve banje Srbije

1. Palić
2. Bezdan
3. Kanjiža
4. Junaković
5. Jodna banja
6. Banja Rusanda
7. Vrdnik
8. St. Slankamen
9. Selters
10. Banja Koviljača
11. Bukovička banja
12. Vrujci
13. Ljig
14. G. Trepča
15. Biostanska banja
16. Maturuška
17. Bogutovačka
18. Priboj banja
19. Ivanjica
20. Vrnjačka banja
21. Jošanička
22. Novopazarska banja
23. Lukovska banja
24. Kuršumlijska banja
25. Ribare
26. Sokobanja
27. Gamzigrad    
28. Brestovac
29. Niška banja
30. Zvonačka banja
31. Prolom banja
32. Sijarinska banja
33. Vranjska banja
34. Bujanovačka banja

Izvor: Blic

Postignut poslovni dogovor o boravku turista iz Persijskog zaliva
Kuvajćani ovog leta dolaze u naše banje
Autor: M. Cvejić | 07.04.2007 - 11:39


Hasan Zarbul je pre trideset godina došao u Srbiju da studira, onda se zaljubio i ostao da živi u Aranđelovcu. Upravo to što živi u blizini Bukovičke banje, kao i to što je oženjen Srpkinjom sa kojom ima dvoje dece, nateralo ga je da na neki način spoji lepo sa korisnim. Naime, odlučio je da dve zemlje koje najviše voli, Srbiju i Kuvajt, poveže, i to preko banja.
- On je sa idejom da dovede kuvajtske turiste došao u Turističku organizaciju Srbije (TOS), na šta smo mi vrlo brzo reagovali, i čak sa njim otišli u Kuvajt na Konferenciji o zdravstvenom turizmu, koja je održana od 14. do 16. marta. Tada je potpisan ugovor o saradnji između preduzeća KW.YU. Ser. Co, čiji je vlasnik Hasan Zarbul, i kuvajtske kompanije „Al Sajife“ - objašnjava Ljiljana Čerović, portparol TOS-a.
Po njenim rečima, ako sve protekne u najboljem redu, prvi kuvajtski turisti trebalo bi da dođu na leto.
- Ono što se sada pokušava jeste da se uspostavi saradnja na državnom nivou, gde bi kuvajtski nadležni socijalni organi svojim pacijentima plaćali lečenje u našim banjama. Za sada, njihovi pacijenti uglavnom se leče po banjama u Češkoj. Prvo što su nas pitali kad smo to predložili, bilo je da li su naše banje jeftinije od čeških, na šta smo im mi odgovorili da jesu. Predstavnici TOS-a su takođe razgovarali sa direktorima zdravstvenih centara u banjama za koje su Kuvajćani zainteresovani. Naime, kuvajtski turisti imaju specifične zahteve kao što je drugačija ishrana po restoranima, zatim traže i posebne sobe za molitve, na šta su nam direktori naših lečilišta rekli da mogu da izađu u susret tim zahtevima - navodi Čerovićeva.
Hasan Zarbul je tako postao ekskluzivni zastupnik pet banja za tržište Kuvajta, i to Vrnjačke Banje, Banje Kanjiže i Banje Koviljače, Ribarske banje, ali i vazdušne banje na Zlatiboru, odnosno Zavoda „Čigota“.
- Kompanija „Al Sajife“ već je pripremila posebnu prostoriju u kojoj će prodavati aranžmane za naše banje - tvrdi Ljiljana Čerović.
Direktor „Čigote“ Nenad Crnčević za „Blic“ kaže da je ovaj zavod pre dve godine posetio jedan šeik iz Kuvajta i da su se dobro snašli kada su njegovi specifični zahtevi u pitanju.
- Nama je ionako u programu zdrava ishrana, pa nam nije bilo teško da im izađemo u susret. U specifične zahteva spada i smeštaj njihovih žena, sobe za molitvu, a u blizini našeg zavoda nalazi se Nova Varoš gde se nalazi džamija, tako da je i taj problem rešen. Jedini problem koji mi imamo jeste udaljenost Zlatibora od aerodroma u Beogradu. Ukoliko se obnovi aerodrom „Ponikve“, više ne bismo morali da brinemo kako će strani turisti doći do nas - smatra Crnčević.

Izvor: Blic

U Srbiji se godišnje održi oko 500 manifestacija
Najbolje u turizmu
Autor: M. Cvejić | 07.04.2007 - 11:40

Turistička organizacija Srbije izdala je „Kalendar priredbi 2007“ koji sadrži više od 500 manifestacija koje se tokom godine održavaju širom Srbije.

Manifestacije bi trebalo da budu jedan od razloga onih koji žele da nakratko odmore od posla i zabave se. One obuhvataju kako kulturne sadržaje poput Festa, Belefa i Bitefa, pa do onih manifestacija koje promovišu seoski, rečni, pa i gradski turizam.
Upućeni kažu da je u ovom kalendaru samo deo manifestacija, a da ih u Srbiji ima ni manje ni više nego čak 1.600.
Pored manifestacija koje je žiri „Blica“ sastavio, ne treba zaobići još neke. Tako pored Oplenačke berbe grožđa svakako treba jednom obići i „Smederevsku jesen“ i videti povorku dama i mladića obučenih u srednjovekovnu odeću. U to treba ubrojiti i Karlovačku berbu grožđa i po mogućnosti tamo otići vozom „Romantika“. Ukoliko ne možete da stignete na „Dane piva“ u Zrenjaninu, obavezno treba obići „Bir fest“ u Beogradu. Pored Karnevala u Vrnjačkoj Banji, tu su i karnevali u Beogradu i Pančevu, koji su deo Evropske asocijacije karnevala. Uz sve to, na listi se nisu našli ni sajmovi u Beogradu koji godišnje okupe i po milion ljudi, kao što su sajam automobila, knjiga, građevine, tehnike, turizma...

Sastav „Blicovog“ žirija
Članovi žirija bili su Slobodan M. Gajić, predsednik Kluba turističkih novinara (KTN), Jovan Vučković, potpredsednik KTN, Voja Ivanović, glavni i odgovorni urednik „Turističkih novina“, Milan Brašanac, glavni i odgovorni urednik časopisa „Odmor“, i Miroslava Cvejić, novinarka „Blica“. Izbor je bio težak, iako je bilo dogovoreno da se izabere deset manifestacija, na kraju izbor je proširen i odabrano je 15 manifestacija koje treba obavezno obići jednom u životu.

15 vrhunskih turističkih manifestacija u Srbiji

„Beogradski maraton“
   Najveća sportsko-rekreativna priredba u Beogradu koja okuplja maratonce iz više od 30 zemalja, kao i više hiljada učesnika u ostalim trkačkim disciplinama.

„Koncert na vodi - cvetanje reke Tise“ - Kanjiža
   Reka Tisa je jedno od retkih utočišta gde se tiski cvet masovno roji svake godine. Ovaj prirodni spektakl svakako ne treba zaobići jer tiski cvet je prastara vrsta insekta. Preci ove vrste nastali su pre oko 200 miliona godina.

„Karneval cveća“ - Bela Crkva
   U čast ljubavi prema cveću Belocrkvani svake godine u junu organizuju tradicionalni „Karneval cveća“. U ranim večernjim časovima kreće karnevalska povorka mažoretkinje i eksponati.

„Veseli spust na Ibru“ - Kraljevo
   Splavarenje na reci Ibru poslednjih godina postao je svojevrsni spektakl, kako uz najneobičnija plovila, tako i uz ručak u prirodi i nacionalne specijalitete.

Međunarodni vrnjački karneval - Vrnjačka Banja
   Ove godine očekuje se učešće karnevalskih grupa iz Italije, Francuske, Rumunije, Hrvatske, Španije, Slovenije, kao i iz Strumice i Kavadaraca u Makedoniji, kao i i Sibijua iz Rumunije.

„Egzit“ - Novi Sad
   Najveći muzički festival u jugoistočnoj Evropi organizuje se na Petrovaradinskoj tvrđavi. Festival obilaze mladi iz Srbije i Evrope, a i ove godine očekuje se više stotina hiljada posetilaca.

„Kosidba na rajcu“ - Rajac
   Smotra u časti kosidbe i seoskih moba. takmičari iz zemlje i inostranstva nadmeću se u košenju planinske trave. Nekada je ova manifestacija okupljala broj posetilaca, kao i Dragačevski sabor danas i to iz celog sveta, da bi početkom devedesetih pala u zaborav.

„Zlatne ruke Sokobanje“
   „Očuvajmo stara jela od zaborava“, bio je moto ove manifestacije koja je počela još davne 1983. Ovoj priredbi pridodati su i folklor, muzička tradicija, izložba domaće radinosti.

Sabor frulaša Srbije „Oj Moravo“ - Prislonica
   Izvorno sviranje na fruli, nacionalnom srpskom instrumentu, kao i na drugim instrumentima koji su izvedeni iz frule. Sabor je takmičarskog karaktera i obuhvata izbor najboljeg frulaša.

„Dragačevski sabor trubača“ - Guča
   Takmičenje duvačkih orkestara i vokalno-instrumentalnih grupa iz svih krajeva Srbije i inostranstva. Svake godine dođe više stotina hiljada posetilaca iz Srbije, ali i iz inostranstva.

„Zlatna bućka Đerdapa“ - Tekija
   Strasni ribolovci nikako ne bi trebalo da zaobiđu ovu manifestaciju koja obuhvata i lov na somove na tradicionalan način uz pomoć bućke.

„Dani piva“ - Zrenjanin
   Tokom održavanja „Dana piva“ održaće se i niz drugih manifestacija kao što su festival zabavne muzike, festival folklora, sajam preduzetništva.

„Roštiljijada“ - Leskovac
   Ko još može da odoli mirisu pljeskavice, pogotovo na takmičenju ćevabdžija iz zemlje i inostranstva, profesionalaca i učesnika ugostiteljskih škola. Leskovac je uvršten i u Ginisovu knjigu rekorda po najvećoj napravljenoj pljeskavici u svetu.

Oplenačka berba grožđa - Topola
   Himnom „Bože pravde“ i pucnjima iz trešnjevog topa aberdara, glasnika, u Topoli ove godine svečano će početi 44. oplenačka berba. Domaćin ove manifestacije ugostiće posetioce berbe u duhu šumadijske tradicije - najboljim vinom i groždem.

„Ulica otvorenog srca“ - Beograd
   Nova godina je vreme veselja, uživanja i darivanja. Poklonima se raduju svi, a naročito deca. Zato nikako ne treba zaobići najveću uličnu manifestaciju u Beogradu, koja počinje svake godine 1. januara tačno u podne.

Izvor: Blic

Grčka najpoželjnije mesto za letovanje
Autor: Beta | 30.04.2007 - 10:18

Najtraženija turističko odredište za letovanje ove godine je Grčka, a cene aranžmana veće su za oko 10 odsto nego prošle godine, ocenile su turističke agencije koje su učestvovale na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu.
Predstavnik niške turističke agencije "Monodrama" Branko Živadinović rekao je za agenciju Beta da oko 70 odsto turista traži aranžmane za Grčku.
Jednako su traženi aranžmani sa prevozom avionom ili autobusom, naveo je Živadinović, dodajući da agencija u ponudi ima i čarter let iz Beograda i Niša za Krit.
U beogradskoj agenciji "Sanmarko travel" navode da su najtraženiji aranžmani za letovanje u Grčkoj tokom jula, ali da se turisti pođednako interesuju za Italiju, Španiju i Potugal.
"Odmor u Italiji i Španiji košta od 350 do 400 evra, u zavisnosti od termina, dok se u kontinentalni deo Grčke u junu se može otići za 200 evra, sa prevozom i smeštajem", kazao je on.
Agencija "Kontiki" u ponudi ima grčka ostrva, za kojima je takođe velika potražnja, a cena za 10 dana je oko 500 evra sa uračunatom aviokartom.
Na Međunarodnom sajmu turizma predstavljen je i sajt www.putovanja.info, na kome se mogu pretraživati ponude turističkih agencija i ponuda, po odredištima i ceni.

Izvor: Blic

Suveniri i preko interneta
Autor: M.C. | 10.05.2007 - 10:23

Turistička organizacija Srbije podržala je internet prezentaciju najlepših suvenira Srbije, koji se mogu naći na adresi www.suvenirisrbije.com.

Kako bi se uvećala ponuda suvenira, atraktivnih za strane turiste koji posećuju srpske turističke centre, stalno je otvoren i konkurs za proizvođače suvenira, koji moraju biti unikatni, ručno izrađeni i napravljeni od materijala karakterističnih za naše podneblje.
Na portalu se nalaze i opisi regija Srbije, važnijih turističkih događaja, poznatih zdanja i ličnosti i manifestacija koje su proslavile Srbiju.
S obzirom da je sajt tek otvoren juče se na njemu moglo naći svega devet suvenira, a cene su se kretale od 400-2.700 dinara.
- Kako u našoj zemlji on lajn kupovina još nije zaživela, odnosno kupovina uz pomoć kreditne kartice preko interneta, trenutno je proizvode moguće kupiti jedino popunjavanjem uplatnice i uplatom u banci u mestu stanovanja kupca. Kad uplata stigne na naš račun, proizvod šaljemo na kućnu adresu - objšanjava Ana Jovanović, kordintor portala.

Izvor: Blic

Sve više ilustrovanih izdanja o lepotama Srbije
Vodiči o Srbiji čekaju pomoć države
Autor: M.C. | 12.05.2007 - 09:37

U našim knjižarama ima turističkih vodiča o Srbiji, i to na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku, ali ih je i dalje jako teško naći u inostranstvu.

- Strancima koji su došli u Srbiju neće biti teško da u našim knjižarama nađu odgovarajući vodič. Međutim, mnogo je bitnije da ih bude u inostranim knjižarama, i to na istaknutim mestima da privuku pažnju potencijalnog turiste. Verujem da stranci koji i ne pomišljaju da posete našu zemlju, vodiče u inostranoj knjižari neće videti ni ako ih ima, a oni koji ih ciljano traže, verovatno ih neće naći - smatra Milica Čubrilo, bivša direktorka Turističke organizacije Srbije.
Po njenim rečima, bilo bi dobro da se još neke velike izdavačke kuće uključe u štampanju vodiča o Srbiji, ali je za to potrebno i da naša država izdvoji određena finansijska sredstva.
- Mi smo za strane izdavačke kuće i dalje rizično područje za štampanje vodiča. Zato one traže određena finansijska sredstva kako bi štampale vodiče. Primer za to je i francuska izdavačka kuća „Ašet“ sa kojom smo, još dok sam bila u TOS, pregovarali četiri sata, da bi na kraju pristali da štampaju vodič o Srbiji, ali uz uslov da im isplatimo 40.000 evra kao pomoć - priča Milica Čubrilo.
Da sve nije tako crno govori primer francuske izdavačke kuće „Petit fute“ koja je napravila vodič na francuskom.
- Vodič o Srbiji, od svih vodiča naše izdavačke kuće za različite zemlje u svetu, po prodaji je na dobrom, šestom mestu. Naši vodiči se inače prodaju u Francuskoj, Belgiji, Kanadi, Luksemburgu i Švajcarskoj - kaže Novica Vučković, menadžer za jugoistočnu Evropu u „Petit fute“.
- Ono što se na prvi pogled primećuje jeste da nema vodiča na španskom jeziku, a Španaca u našoj zemlji je sve više - tvrdi Vučković.

Podizati kvalitet
Snežana Štetić, profesorka turističke geografije na Višoj turističkoj školi u Beogradu i redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, podeseća da je ranije o Jugoslaviji bilo mnogo vodiča, ali da je sa tragičnim događajima na ovim prostorima, u Srbiji turizam praktično zamro, a samim tim i pisana publikacija o našoj zemlji.
- Generalno, sad možemo da budemo zadovoljni, jer se posle perioda zatišja štampaju razni vodiči. Međutim, sad treba selektivno raditi na podizanju njihovog kvaliteta. Takođe potrebno je širiti lepezu tih vodiča koji osim o Srbiji, treba da budu štampani i o posebnim regijama naše zemlje, ali i o gradovima - kaže Snežana Štetić.

Izvor: Blic

Leto u Hrvatskoj najjeftinije na Pulskoj rivijeri
Autor: Beta | 17.05.2007 - 09:54

Cena letovanja na Hrvatskom primorju varira zavisno od dela Jadranske obale, a najjeftinija je Pulska rivijera gde se odmor može provesti za oko 50 evra po danu. 
Prema anketi agencije Beta i podacima pulskog "Arena turista", smeštaj u predsezoni u hotelu "Medulin" u Puli košta oko 46 evra u proseku, da bi se u jeku sezone sa oko 50, 60 evra popeo na 78 evra po osobi u dvokrevetnoj sobi.
U hotelu "Park" u Puli odmor se može provesti za predzesoznskih 32 do 36 evra, do 59 i 64 evra u jeku sezone, a i smeštaj u hotelu "Palma" je slične cene.
Hotel "Belvedere" nudi svoje usluge po 32 evra u predsezoni, a po dvostruko višoj ceni u julu i avgustu, kao i hotel "Brioni".
Privatni apartmani na popularnim hrvatskim ostrvima kao što je Mljet, koštaju od 20 do 100 evra po osobi dnevno, a na ostrvu Vis već za 15 do 52 evra po osobi dnevno.
Najskuplji apartmani su u Opatiji, gde su cene iznad sto evra po osobi dnevno, i u popularnom Dubrovniku, gde je cena slična.

Izvor: Blic

Sezona prodata već u predsezoni
Autor: M.C. | 29.05.2007 - 10:04

Srpski turisti ove godine sa uplatom aranžmana počeli su još u martu. Iako mnogi misle da je to specijalitet jedino turista na zapadu, sa ovom praksom građani Srbije počeli su i u našoj zemlji.

U pojedinim agencijama kažu da su iznenađeni gužvama u maju, kao i da su već do početka avgusta prodali jeftinije aranžmane za Grčku, koji podrazumeva autobuski prevoz.
- Takođe do početka avgusta gotovo su rasprodati i jeftini aranžmani za Bugarsku i Tursku, koji takođe podrazumeva jeftini autobuski prevoz. Odlično ide i Hurgada - kažu u jednoj od beogradskih agencija.
U jednoj od agencija kažu da su rasprodali gotovo sve jeftine aranžmane u predsezoni do početka jula, a da još ima mesta u julu i avgustu.
Reporter „Blica“ je to upravo i proverio i uverio se da su u jednoj od agencija pojedini aranžmani za Grčku sa dobrim jeftinim hotelima sa noćenjem sa doručkom ili doručkom i večerom, uz autobuski prevoz, već otišli i u drugoj polovini avgusta. Mesta ima, ali jedino za najam apartmana.
U gotovo svim agencijama kažu da se najviše traže Grčka, Turska, Bugarska i Egipat.

Cene aranžmana

Krf autobusom (10 NA)
jun      jul    avgust    septembar
95-179    170-244    154-244    85-177

Kušadasi autobusom (10 ND)
jun    jul    avgust    septembar
124-154    144-180    164-180    144-154

Bugarska autobusom - Nesebar (10 NA)
jun    jul    avgust    septembar
115-179    155-239    135-239    105-145
*Napomena: cene su u evrima po osobi u dvokrevetnoj sobi NA - najam apartmana, ND - noćenje s doručkom

Hurgada avionom (10 PP)
jun    jul    avgust    septembar
400-670    420-760    430-740    430-710
*Napomena: cene su u evrima po osobi u dvokrevetnoj sobi PP - polupansion i uz sve aerodromske takse

Izvor: Blic

Turističke agencije ne prikazuju ukupnu cenu letovanja, iznenađenje sledi na kraju
Aerodromske takse poskupljuju aranžmane
Autor: M. Cvejić | 30.05.2007 - 09:22

Pojedine cene aranžmana za predstojeće letovanje mnogima će na prvi pogled izgledati dostupne, međutim ukoliko aranžman obuhvata i avio-karte, obavezno odmah treba pogledati koliki je iznos aerodromskih taksa. Naime, turističke agencije, pa ni „Jat ervejz“, u prvi plan, niti objedinjeno, ne objavljuju kolike su i aerodromske takse, kao i usluga prodaje karata.
Agencije prvo naznače dinarski deo koji predstavlja cenu avio-karte, a zatim i devizni deo za plaćanje hotela. Istini za volju, agencije cene aerodromskih taksa na svojim propagandnim materijalima ili na veb stranicama prikazuju, ali uglavnom kao posebnu stavku, sitnim i neupadljivim slovima, i često pod naslovom „aranžman ne obuhvata“. A baš takse cenu aranžmana često uvećavaju i za 50 do 100 evra.
Kako običnog putnika zanima ukupna cena karte, sa svim taksama, jer to je ono što na kraju plati, Evropski parlament doneo je uredbu po kojoj agencije moraju da prikazuju ukupnu cenu karte sa svim taksama. Ipak, iako je bilo najavljeno da će ova uredba stupiti na snagu krajem januara, to se nije dogodilo jer se uvidelo da bi primena svih propisa poremetila planirani tržišni i komercijalni nastup avio-prevoznika EU koji je već tada bio definisan. Očekuje se da će uredba stupiti na snagu po isteku turističke sezone.
Nezvanično, u „Jatu“ kažu da što se tiče Srbije, a i regiona, gde vladaju specifični uslovi (zemlje u tranziciji, strog vizni režim i nepostojanje zakona koji se primenjuju u EU), svi avio-prevoznici prisutni na našem tržištu i dalje koriste prednosti nepostojanja zakonske regulative koja reguliše ovu oblast, pa i dalje u domaćim medijima „reklamiraju“ cene avio-karata bez tarifa. Primećeno je da i drugi avio-prevoznici registrovani u EU, a koji saobraćaju do Beograda, takođe ne poštuju zakone svojih zemalja i promovišu cene koje nemaju uključene takse i dodatne naplate.
- „Jat“ će takve propise primeniti kad se to zakonski reguliše u Srbiji i kad svi iz branše budu u istoj obavezi. Treba napomenuti da novac od taksa ne ide „Jatu“, kao i da mi uvek jasno naznačavamo njihovo postojanje kroz bitan detalj da „cene idu od...“ - kaže za „Blic“ Zoran Hudak iz „Jata“.
Do primene takvih propisa EU i kod nas, građanima jedino preostaje da otvore širom oči.

Izvor: Blic