Svemirska odela sa „strujnom kožom”
I buduća naselja na drugim planetama obložiće se proteinima osetljivim na pokret

Svemirsko odelo se može obložiti proteinima osetljivim na pokret, svojevrsnom „energetskom kožom”, iz kojih bi se snabdevalo strujom.
Na isti način bile bi presvučene baze na Marsu u kojima bi se iskorišćavao vetar.
Svi kosmički poduhvati suočeni su sa izazovom da se obezbedi dovoljno električne energije, uz istovremeno smanjenje težine akumulatora i solarnih mreža.
Letelica „Novi horizonti” (New Horizons) jezdi prema Plutonu na samo 240 vati elektriciteta koji dobija raspadom radioaktivnih izotopa.
A u Međunarodnoj svemirskoj stanici nisu u stanju da prošire životni prostor dok ne ugrade dodatne solarne ploče.


Živi organizmi su, poznato je, veoma bogati izvori energije. U futurističkom istraživanju sprovedenom u Kembridžu, država Masačusets (Laboratorija IntAct Labs), naučnici su proučavali kako da ih iskoriste za stvaranje struje u svemiru. Usredsredili su se na belančevinu nazvanu prestin koja se nalazi i u spoljašnjim ćelijama dlake ljudskog uha. U membranama prestin pretvara električni napon u pokret, produžujući i skupljajući ćeliju. I taj pokret pojačava zvuk u uhu.

Ali, ova belančevina može raditi i u suprotnom smeru, stvarajući električne naboje kao odziv na mehaničke pokrete, kao što su mala podrhtavanja. Svaki protein je u stanju da proizvede tek nekoliko nanovati struje. Međutim, dvojica stručnjaka iz ove istraživačke ustanove, Metju Silver i Kranti Vistakula, veruju da mnogo proteina na gomili može da napaja manje uređaje ili da pomogne u punjenju baterije.

Za početak će svoju zamisao pokušati da dokažu tako da će pomoću prestina napraviti senzor malih vibracija koji će ispuštati merljiv naboj. Ako ovo uspe, na kraju će se od mreže belančevina načiniti „strujna koža” kojom bi se obložila svemirska odela, a prirodni pokreti astronauta stvaraće dovoljno energije za napajanje vlastite opreme.

Da bi povećali provodljivost, istraživači će u ovu „strujnu kožu”, možda, utkati određene vrste mikroba. Jedna bakterija (Geobacter) ima površinske dodatke nalik dlakama, nazvane pili, za koje je dokazano da imaju moć stvaranja nanomreža koje sprovode elektricitet u elektrode.

Pomenuti produžeci bi se mogli upotrebiti za prenos struje koju je stvorio prestin kroz „električnu kožu”. Zato što je izrađena od bioloških sastojaka, jednog dana ona će rasti i sama zaceljivati u svemiru. Krajnji cilj naučnika jste da osmisle sklopove koji imaju koristi od samoorganizujuće sposobnosti bioloških mehanizama.

Piter Dalos sa Univerziteta Nortvestern (SAD), koji je molekul prestina patentirao 2003. godine, kao generator energije bio 10.000 puta delotvorniji od najboljih materijala koje je čovek izradio. Ali, primenu u svemiru vidi tek u dalekoj budućnosti.
„Intaktlabs” je najavio da će novac od Instituta za napredne zamisli pod okriljem NASA iskoristiti za biološke postupke dobijanja elektriciteta. Ostali programi na kojima se radi uključuju mikrobiološke gorivne ćelije koje će stvarati struju iz organskog materijala, kao što su izlučevine astronauta ili otpaci biljaka.

S. V.

Izvor: Politika

Zanimljivo