Hoce li i muskarci dobiti svoje sigurne kuce

Širom sveta, od Španije i Velike Britanije do Egipta i SAD rađa se “nova” vrsta nasilja u porodici: muževi dobijaju batine od svojih supruga . Prema podacima koje objavljuje španski nedeljnik “Epoka”, a na osnovu policijskih podataka, čak 44 odsto žrtava nasilja u porodici u Španiji su muškarci, koji se retko, ili gotovo nikad, ne pojavljuju u javnosti, jer ih je sramota da “odu u policiju i kažu da ih je gospođa premlatila”.


Međutim, sudeći po informacijama koje stižu iz nekih evropskih zemalja i muškarci su odlučili da potraže azil za zlostavljane u porodici. Tako u Britaniji već postoje hosteli za zlostavljane muškarce kroz koje godišnje prođe najmanje 150.000 muškaraca. Po pričama mnogih u hostelima “spašenih” muškaraca, njihova veća fizička snaga nije im bila od koristi u obračunu sa razjarenim ženama. Žene, tvrde prebijeni muškarci, pribegavaju posrednom fizičkom nasilju za koje snaga i nije nužna. Tako je neke od njih žena pritiskala vrelom pegom, neki su dobili opekotine po licu od vrele kafe ili povrede zadobijene “slučajnim” padom niz stepenice. Počiniteljke su, prema navodima , žene iz svih slojeva - domaćice, učiteljice ili advokati.

Neki zapadni psiholozi i terapeuti tvrde da je prošlo vreme u kojoj su samo pripadnici jačeg pola bili nasilnici a slabijeg isključivo žrtve i da je poslednji trenutak da se muškarci “oslobode” sujete i javno progovore o problemu sa kojim se susreću, te da je je otvaranje “muških sigurnih kuća” nešto što će postati stvarnost mnogih država ali u isto vreme i prestati da bude tabu tema.

Muškarci u Srbiji, sudeći barem po činjenici da još ni jedan zvanično nije zatražio zaštitu niti od policije niti od neke nevladine organizacije, nemaju problema sa batinama ili ih, kao što to čine u drugim državama, dobijaju ali vešto ćute. Da ipak i kod nas ima žena ili ljubavnica koje često “disciplinuju” muškarce batinom govore anonimni pozivi Savetovalištu protiv nasilja u porodici. Do sada zvanične prijave nije bilo ali interesovanja za pomoć jeste. Kako nam kaže Vida Čelebić iz Savetovališta protiv nasilja u porodici, u Beogradu od ukupnog broja poziva jedan odsto čine muškarci koji se raspituju da li postoji “Sigurna kuća” i za njih, ali po pravilu ne žele da prijavljuju ili obrazlažu svoje probleme.

- Kada kažem da je bio jedan procenat mušakaraca koji su nas kontaktirali, ne mislim samo na one koje žene tuku. Naprotiv, više je bilo onih koje zlostavljaju deca koju izdržavaju. Po pravilu, muškarci su nam se javljali u trenutku slabosti ili pak samo zato što su čuli za postojanje sigurnih kuća za žene pa su hteli da čuju ima li takvih i za njih. To nas pitaju čak i na ulici. Naš odgovor je da ih nema zato što su u Srbiji pretežno žene i deca žrtve nasilja. Naravno, ukoliko muškarci smatraju da takva kuća treba da postoji neka se njih nekoliko organizuje pa je osnuje ili otvori SOS telefon za zlostavljane muškarce na isti način na koji je to učinjeno za žene, iz entuzijazma - objašnjava Vida Čelebić.

Naša sagovornica, koristeći činjenice iz praktičnog rada u ovom savetovalištu, procenjuje da žene u Srbije manje fizički zlostavljaju i tuku muškarce ali da se može govoriti o psihičkoj torturi “onako ženskoj na sitno i rezance”. Na pitanje da li bi muškarci u Srbiji, čak i da dobijaju batine, javno to priznali, Čelebić odgovara da oni koji dugo trpe takvo nasilje bi, jer se u takvim situacijama oslobađaju od kompleksa i potrebe da “glume” muškarčine.

- Pa ni žene se odmah ne javljaju. Mnoge od njih se jave tek posle tri decenije trpljenja zlostavljanja. Kada bi muškarac toliko dugo morao da trpi , jer drugog izbora nema, i on bi javno o tome progovorio i zatražio zaštitu. Posle tolikih muka on bi ili progovorio ili bi uzeo kofer i otišao od takve žene. To je njegova prednost u odnosu na žene, jer je on taj koji uvek ne samo što može da ode već se može mnogo lakše snaći i doći do posla. Uz ženu, po pravilu, idu i deca. Kada je ona nezaposlena, čak ni decu ne može da smesti u vrtić. Zato je ona i spremna da tolike godine trpi fizičko i psihičko zlostavljanje. S druge strane, ukoliko muškarac više ne može da trpi psihičko zlostavljanje ili preterano “zvocanje” žene, on može da se obrati njenom lekaru, porodici, ili da ode. Zato i tvrdim da bi muškarci teško pristali da se toliko muče, jer oni su u mnogo povoljnijoj situaciji od žena. Na kraju krajeva, mogu i oni da prijave policiji ženu koja ih fizički maltretira, jer nije sramota priznati da si žrtva - zaključuje Vida Čelebić.
LJ. Malešević

Jedan obračun na tri braka

Psiholozi tumače da su muške žrtve porodičnog nasilja obično osobe labilne emotivne strukture koje se plaše samostalnog života i koje su ekstremno zavisne od partnerki. Tvrde, takođe, da u svakom trećem braku posle izvesnog vremena dolazi bar jednom do fizičkog obračuna, pri čemu su žene i muškarci ravnopravni kada je reč o učešću u tučama.

„Slabiji pol” planetarno sve žešći

Prema istraživanju nacionalnog insituta Kvebeka, u toj provinciji bilo je 62.000 slučajeva zlostavljanja žena i 39.500 onih u kojima su žrtve bili muškarci, što je njihove naučne radnike navelo na zaključak da ni “slabiji pol” više nije kao što je nekad bio. U SAD je tokom pretprošle godine teško fizičko nasilje među partnerima počinilo oko 35 odsto muškaraca i oko 30 odsto žena. U Egiptu i mnogim drugim islamskim zemljama, žrtva porodičnog nasilja je svaki četvrti od deset muškaraca. Na Tajlandu, prema zvaničnim podacima, pet odsto žena , nasuprot šest odsto muškaraca, kada su u pijanom stanju tuku muževe.

Izvor: Dnevnik

Hehe pa batina ima dva kraja.

ma daj,ne znam,ali mislim da je malo preterano...

mogu da zamislim kakve su to žene

 

Никада нисам ударио женку, али ако би она ударила мене - био бих бруталан.

Како рече MarMargita - батина има два краја. 

Veruj ne bih ni ja prva  :mrgreen:hot medžutim kad bi mu ruka krenula , mislim da bi mu međunožje ostalo pusto

Da li neko misli da na na zestoko verbalno maltretiranje (najgore psovke i vredjanja licnosti) uz nemogucnost bilo kakve komunikacije treba odgovoriti fizicki ili ne? (pod komunikacijom podrazumevam da zena nece nista da saslusa i da pokusa da argumentovano razgovara, nego samo "pljuje" do 101 i unazad i tako 100 puta...).

Da li verbalno maltretiranje spada u nasilje i kakvog tipa?

  e jos samo fali fizicko obracunavanje, na sve to sto si naveo (brutalne psovke, vredjanja najgore vrste i sl.)
lepo dignes dupe i odes... 


evo sta kaze Livingston za nasilje:

"Šta sve predstavlja nasilje i kako se manifestuje?

Fizičko nasilje je svaki oblik fizičkog zlostavljanja, bez obzira kojeg je pojavnog oblika i intenziteta.
   Primeri fizičkog nasilja su :guranje, udaranje šamara, udaranje  različitim predmetima, čupanje za kosu, ugrizi, korištenje oružja, zaključavanje u prostoriju itd 
 
U fizičko nasilje spada i seksualno nasilje kao što je silovanje, razne vrste fizičkih
     napada sexualne  prirode, prinuda na sexualni odnos
 
    Primeri emocialnog  nasilja su: kritikovanje, iskazivanje  ljubomore, korištenje javnog ponižavanja, ućutkivanje, izolovanje, dominiranje, korištenje dece za emocionalne ucene   i sl.

Ekonomsko nasilje:
   Kontrolisanje finansija od strane muža ili partnera predstavlja jedan od najčešćih oblika ekonomskog nasilja nad ženama.
   Nasilnik obično kontroliše celokupni kućni budžet, uključujući i platu koju zaradi žena i daje joj novac u delovima, samo za određene potrebe koje “po njegovoj proceni” predstavljaju neophodne
kućne toškove.

Kako izgleda profil nasilnika:

     Ovo su osnovne  karakteristike tri tipa nasilnika koje se u praksi najčešće mogu identifikovati, uz napomenu da svaki individualni slučaj nasilja ima svoje specifičnosti:
    “Tipični nasilnik” se dobro snalazi u društvu,nema vidljivih problema sa mentalnim zdravljem,nije nikada imao problema sa policijom.

    ” Javni stav” prema nasilju je negativan.Nasilje koje sprovodi nad žrtvama nije često brutalan, i nakon toga oseća žaljenje i pokazuje jako izražen stid ili  krivicu.

    “Nasilnik koji pokazuje sindrom poremećaja ličnosti” podržava nasilje kao uobičajenu reakciju na bilo kakavu konfliktnu situaciju, pokazuje simptome poremećaja ličnosti, kao što
su narcizam, teatralnost i sl.  Verovatno redovno konzumira alkohol ili drogu i  već je ranije imao preblema sa policijom.
   
     “Nasilnik koji pokazuje sindrom asocijalnog   poremećaja ličnosti”   gotovo sigurno ima kriminalnu prošlost i utvrđenu dijagnozu mentalnog oboljenja. Iskazuje snažno sociopatsko ponašanje i tešku zavisnost o alkoholu ili drogama.
   
    Kako nasilnik sprovodi nasilje?

Ovo su naješći načini sprovođenja nasilja nad žrtvom:
   
    - ljubomora na žrtvu
    - kontrola i izolacija žrtve
    - sindrom “podvojene ličnosti”
    - eksplozivni temperament
    - nerealna očekivanja
    - okrivljivanje drugih za sopstvene problema
    - okrivljivanje drugih za  sopstvena  osećanja
    - hiper osetljivost
    - projekcija
    - verbalno i fizičko nasilje
    - negiranje nasilja
    - ciklus nasilja i osjećaja krivice

Šta možete učinniti kada posumljate ili znate da neko trpi nasilje bilo koje vrste? Najvažnije što možete da učinite je da ne okrenete glavu."

tema je http://forum.burek.com/index.php/topic,197542.0.html

da, to je sve lako, ali kada je to brak, i postoji i dete (koje je takodje objekat nasilja direktno i samim tim sto slusa sve to), onda nije lako naci resenje. verovatno se svodi na isto - okretanje dupeta, samo sto se uvek nekoliko puta osvrnes i pitas sta sa detetom!?

  lose

 ... ali fizicko nasilje nije resenje za psihicko 
niti je komunikacija 
pa zamisli samo jos tu scenu?!
ali, ako neko ima zelju da se fizicki obracuna... ako nema drugog nacina...  mozda razlaz i nije tako lose resenje