Trubimo - da sve puca

Onaj Kusturica, bre, nije čovek. On je, bre, dva čoveka. Ma kakvi, isplatio nas je do poslednjeg dinara, kako je i obećao, a svirali smo u onom njegovom filmu, kako ono beše, "Andergraund ili Anedraund, ili tako nešto". Načisto smo ga proslavili svirkom, da znaš. Dok je on snimao, mi se ubismo od sviranja, ali i uživanja. Svirali smo i u drugim filmovima, kod Ristovskog, onog Lazara, u "Beli mačor, crno odelo". Eh, da znaš samo kako glumci znaju da polude kad im zasviramo na uvce.

Onaj Dragan Nikolić je najbolji, lafčina je, a i Branka Katić je lafica. Ne gledaju koliko para daju kad se razvesele. Ovako priča raspoloženi Predrag Stojiljković, legenda leskovačkog trubačkog sastava "Džipsi trik", koji se uoči velikog novogodišnjeg estradnog događaja u Budvi, na gradskom trgu kraj zidina starog grada, prvi pojavio na ulicama ne bi li stvorio prazničnu atmosferu.

U šestočlanom orkestru iz okoline Vlasotinca pogodnom "za svadbe i sahrane" i nazvanom "Džipsi trik" su Predrag Stojiljković (36), Jova Milošević (60), Gradimir Nikolić (23), Sima Stojiljković (54), Žarko Ilić (42) i Dragan Antić (35). Čim su stigli u Budvu najpre su zasvirali na ulici svoje najnovije kolo-čoček "Beogradsko ludilo". Proputovali su prethodno sve balkanske zemlje i Evropu i snimili nekoliko albuma.

- Svi potičemo iz tri različite porodice, a u stvari smo dalji rođaci. Ovde u Budvi će da odsviramo dve svadbe, a možda i novogodišnju noć sa Severinom, u pregovorima smo. A usput mož' da ispadne još neka lepa i "masna" svirka. Ma, mi smo u Guči čudo napravili uvek kad smo se pojavljivali. Uigran smo tim - kaže prva truba Predrag. Trubač basista Sima Stojiljković dodaje:
   
      

Srećni dobitnici

Veliki broj nagradnih kupona, objavljenih u specijalnom dodatku Glasa javnosti "Doček 2006. u Beogradu", pristigli su ovih dana u našu redakciju. Redakcijski Deda Mraz izvukao je srećne dobitnike: Novu godinu u Leštanima, u restoranu "Mlinarev san", dočekaće Đorđe Čukalović, a u "Planinskoj kući na Vračaru" Ivana Mihajlović i Saša Stojić.
      
      
      
   

- Bili smo prvi u Guči 1997. godine, najbolji smo orkestar bili pre pet godina, a najbolji tenorista ove godine bio je naš član Gradimir Nikolić. Mi smo sluhisti, samouki muzičari, nismo školovani da sviramo trubu, to je nama iz srca izašlo.

Imaju vlasotinački trubači poveći kombi kojim neprestano, već deset godina, špartaju širom Srbije i Crne Gore, Balkana, Evrope. Čim vide da se narod negde okupio, znaju da se sigurno čekaju svatovi, stanu, zasviraju i ne znaju za pojas dugo da zadenu. I uz put se obavezno raspituju po selima i gradovima ko, gde i kakvo drugo veselje se pravi. U okolini Požarevca, Svilajnca i Beograda na svadbama obavezno idu po kuma, prateći ga i pešačeći i po nekoliko kilometara.

- Ma, svatovi nam napune trube parama. Nema veze, tad smo posebno puni sebe i znamo da se nismo džaba rodili - dodaje dobošar.

Leto su proveli na Crnom moru, u Bugarskoj.- Ceo mesec smo svirali. Bilo je večeri kad su nas terali turisti da "Kalašnjikov", "Mesečinu" i "Đurđevdan" sviramo i po sedam-osam puta, toliko su im se dopale. A, to su naše romske pesme, to nije Bregović izmislio - napominje bubnjar i trubač Dragan Antić. On je to samo preradio mangupski na svoj način, a to je, bre, naša romska muzika.

- Kaži im Dragane da smo svirali u Francuskoj, pa u Beču ko zna koliko puta, u Salcburgu, u Minhenu, u Dortmundu u kafani "Kod Muje"... U Sloveniju često idemo, sviramo i polke, gostovali smo u Murskoj Suboti i Mariboru, i opet ćemo, čim ovde završimo svirke oko Nove godine - nadovezuje se na razgovor basista Sima. Leskovački trubači "iz Vlasotinca" trenutno obilaze Srbiju i Crnu Goru i, kako kažu, sviraće u još jednom novom filmu "Ljubavni slučaj u Guči".
   
      

Melodija u amanet

- Na sahranama sviramo najčešće posmrtne marševe i "Stani, stani, Ibar vodo" ili "Traktorsko kolo" pokojnog Miće Petrovića. Pevamo i sviramo i druge pesme, ponekad i onu koju je pokojnik izrazio kao poslednju želju, a njegovi ukućani nam prenesu koja je to pesma, kao što je ona žalosna "Jel ti žao što se rastajemo". To je najžalosnija pesma u našoj narodnoj muzici - kaže najstariji član orkestra Jova Milošević. To kad se peva, moraju suze da grunu.
      
      

Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: D. Stodić