Živimo u „doba krize", svakodnevno saznajemo o krizama koje se dessavaju oko nas. Kriza ima u medicini, psihologiji, privredi, sociologiji i ekologiji. Ali šta je zapravo kriza? Kriza označava problematičnu situacuju odluke koja je povezana sa nekom prekretnicom.



U svakoj krizi mora da se sprovede odlučujući preokret neke teške situacije. Svako ko se seća krize u prošlosti prepoznaće tu prekretnicu, ali je teško prepoznati je u sadašnjoj kriznoj situaciji. Kada razvoj krize uhvati trajni negativni tok i kada ne može da se dostigne prekretnica, dolazi do katastrofe. Važno je da se prepoznaju signali upozorenja za nastanak krize i da se sazna koje sve opasnosti se kriju. Bečki psiholog Julia Umek otkriva kako.
1. Prihvatite situaciju
Prvi važan korak da se spreči nastanak katastrofe je da se prihvati da je tako kako je. Sada treba sve preduzeti da bi se sprečilo da se situacija zaoštri da više ne može da se drži pod kontrolom.
2. Proverite informacije o krizi
Svaka kriza čoveka suoči sa hitnom potrebom za donošenjem odluka. Da bismo mogli da donesemo odluke trebalo bi prvo proveriti da li se informacije o krizi poklapaju sa stvarnošću. Često se priča o pretećim krizama koje nikad ne nastupe.
3. Radite na rešenju malim koracima
Da bi se kontrolisali svestan osećaj pretnje i rast nesigurnosti korisno je da se prihvati hitno reagovanje kao i konstantni uticaj na pozitivnu promenu u budućnosti. Krize se generalno sastoje od sakupljanja mnogih kritičnih situacija koje treba rešavati korak po korak.
4. Uzmite u obzir kreativni potencijal krize
Svaka kriza je i šansa da se sopstvene vrednosti iznova definišu. Čak iako je mnogima teško zamislivo da u prvi plan stave kreativne potencijale krize. Pošto je to teško čoveku koji je pogođen krizom, savetuje se da se nađe podrška. To može da bude razgovor sa prijateljima ili angažovanje profesionalne pomoći.
5. Tražite šanse za novi početak
Dobar način da se uvide nove perspektive je da se preduzimaju zabavne stvari koje pomažu da se izvučemo iz psihičke rupe da bismo dobili novu želju za životom, čak iako to iziskuje mnogo napora. Upravo u vreme krize je važan redovan plan aktivnosti da ne bismo potonuli u samosažaljenju. U svakom slučaju izbegavajte neprijatno pitanje „šta bi bilo, kad bi...“. Prestanite da mučite sebe i zaključićete da nove situacije skrivaju u sebi i prednosti. Nikada ne pomaže da se povlačite u puževu kućicu, nego tražite šanse za novi početak.

Izvor: ekstravaganca