Уместо керозина, биљно уље за авионе
Хемијска структура дивљег лана није много другачија од дизел-горива па се приликом лета борбеног авиона „Ф-18”, у чијим је резервоарима била мешавина 50 одсто на бази нафте и 50 одсто горива добијеног из семена ове биљке, није осетила никаква разлика
У потрази за алтернативним решењима, због велике потрошње, варирања цене и увоза нафте, Америчка ратна морнарица и комерцијална авио-индустрија разматрају како да нафтне деривате замене биљним уљем, као извором горива за авионе. Борбени „Ф-18”, који се тестира на полигону Америчке ратне морнарице у Мериленду, покреће гориво које је 50 одсто на бази нафте, а других 50 одсто је добијено из семена цамелине, биљке уљарице – дивљег лана.

Рик Камин, који води програм за тестирање алтернативног горива, каже да било да се ради о увозној нафти или о дивљем лану узгојеном на плантажи, код авиона „Ф-18” не види се разлика. То показују сви до сада обављени тестови. Понекад би се чак гориво на биљној бази показало делотворнијим, додаје  он.

Из фабрике за рафинеријску опрему „Ханивел” кажу да такав учинак не изненађује, јер хемијска структура дивљег лана није много другачија од дизел-горива или горива за летилице. А гориво за борбене авионе није много другачије од оног за путничке летилице.

И „Јапан ерлајнс” је једна од неколико авио-компанија које су успешно тестирале разне врсте биогорива прошле године, преноси Глас Америке а код нас Танјуг.

Осим недавног раста цена нафте, оно што је пробудило занимање за биогорива јесте и забринутост због загађења околине: сагоревање ствара угљен-диоксид, односно гасове „стаклене баште”. А, други разлог би била могућност за добар бизнис.

Циљ компаније „Ханивел” је да у следећих десет година трећина горива за амерички транспортни систем постане биогориво, што ће укључивати и нафту на бази дивљег лана.

Џим Бартис из корпорације „Ранд” није уверен да је узгајање ове уљарице добра идеја: „Да би се произвео само један посто количине нафте која се користи у САД, требало би уступити 10 одсто од укупне земље за све усеве у Америци. И то не само земље на којој се узгајају зрнасте културе. Радило би се о уступању једне огромне површине”.

Пренамена те читаве површине имала би негативне последице на прехрамбену индустрију, поготово ако се узгој пшенице замени дивљим ланом, рекао је он.

Према Џиму Бартису, то значи да би се негде другде у свету морале крчити шуме или ливаде како би се узгајала пшеница. А крчењем шума стварају се велике количине штетних гасова који могу поништити предности производње дивљег лана као замене за нафту.

Тренутно свега неколицина фармера узгаја ову уљарицу. Осим тога, постоји и други недостатак, а то је да не постоји фабрика која би у потпуности производила само ову врсту горива.Politika

Koprcaju se, koprcaju. Bice tu raznih ideja i pokusaja, sve dok neko jednom ne resi to, ne znam kako, na magnetni pogon. Kvrcnu ce nekom lampica u glavi i pronaci ce se neko novo cudo.

Interesantna tema