Troje naučnika iz SAD dobitnici Nobelove nagrade za medicinu

Počela sezona dodele Nobelovih nagrada za 2009.
Troje naučnika iz SAD dobitnici Nobelove nagrade za medicinu
Autor: Beta | Foto:Reuters, FoNet | 05.10.2009. - 12:27

Ovogodišnja Nobelova nagrada za medicinu pripala je naučnicima koji su otkrili kako se hromozomi umnožavaju i kako se štite od propadanja, prenosi BBC.
Elizabet Blekburn, profesorka biohemije i biofizike na Univerzitetu Kalifornije

Elizabet Blekburn, Kerol Grajder i Džek Šostak dele ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu.
Njihov rad je otkrio kako se hromozomi mogu umnožavati i pomogli su da se shvati ljudsko starenje, rak i matične ćelije. Odgovor leži u završecima hromozoma – telomerama – kao i u enzimu koji ih formira – telomerazi.

Sezona dodele Nobelovih nagrada za ovu godinu počinje danas objavljivanjem dobitnika za medicinu i završava se 12. oktobra, do kada će se znati nagrađeni za najistaknutija dostignuća iz medicine, hemije, fizike, književnosti, ekonomije i unapređenje mira u svetu.

Šest Nobelovih komiteta drži u strogoj tajnosti imena kandidata do objavljivanja dobitnika, ali kao i svake godine ni ove ne izostaju nagađanja o mogućim dobitnicima.
Sami laureati često budu zatečeni kad im se saopšti ta vest koju komiteti treba da im prenesu samo nekoliko minuta pre zvanične objave. Pozive su dobijali usred noći, na putu za zubara ili preko pilota aviona.

Dobitnik nagrade za medicinu 1998. godine, Amerikanac Luis Ignaro, mislio je da se radi o šali kada mu je stjuardesa pre ulaska u avion u Nici donela telefon i rekla da ima važan poziv iz SAD.
Njegov kolega, šaljivdžija, bio je na vezi i prvo je počeo da ga pita za zdravlje i vreme, a kad je Ignaro rekao da se žuri, on mu je saoštio da je dobio Nobelovu nagradu i prekinuo vezu. Ignaro je vest potvrdio tek kada je sleteo u Napulj.
Švajcarac Ričard Ernst (hemija 1991) je čuo vest na letu iz Moskve u Njujork od pilota aviona.
Ginter Gras 1999. godine nije želeo da otkaže zakazanu posetu zubaru i pored vesti da je dobio nagradu za književnost. "To će mi možda malo smiriti živce", našalio se.
Italijana Daria Foa (književnost 1997) jedan novinar jurio je kolima na autoputu, pretekao ga i pokazao mu karton na kome je pisalo "Dario, dobio si Nobela".
Većina laureata čuje vest desetak minuta pred zvaničnu objavu telefonskim pozivom iz Stokholma ili Osla, u vreme kada se obično spava s druge strane Atlantika.
"Ko me zove usred noći", pitao se turski pisac Orhan Pamuk 2005. koji je tada bio u Njujorku.
Nemac Rajhard Zelten, koji je dobio nagradu za ekonomiju 1994. bio je nedostupan telefonom jer je bio u samoposluzi, uplašio se da su mu opljačkali kuću kada se vratio iz kupovine i video gomilu ljudi ispred. "Izašao sam iz kola i neko je došao da mi kaže 'češtitam vam', a ja sam pitao zašto"?
Amerikanac Martin Čalfi nije čuo poziv kada su prošle godine probali da mu jave da je dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. Ujutru se probudio, shvatio da su već određeni dobitnici za hemiju i rekao sebi "sad ću da vidim koji šmokljan je dobio nagradu ovog puta". "Na kompjuteru sam video da sam taj šmokljan ja".
Nagrade za fiziku, hemiju i medicinu obično ne izazivaju nikakve proteste u vladama sveta, ali često podstaknu žustre diskusije u naučnim krugovima. Međutim, posebno prestižna Nobelova nagrada za mir, često se gleda kroz političku prizmu.
Komitet za nagradu za mir, koja će biti objavljena 9. oktobra u Oslu, tvrdi da još nije napravljen izbor među ove godine rekordnih 205 kandidata.
Mnogi smatraju da će Komitet verovatno ove godine da se opredeli za "tradicionalnog" kandidata, za razliku od proteklih godina kada je bilo kandidata iz oblasti očuvanja životne sredine ili borbe protiv klimatskog zagrevanja.

Iako su među predloženim kandidatima američki i francuski predsednici, Barak Obama i Nikola Sarkozi, kao i bivši talac u Kolumbiji Ingrid Betankur, oni se ne smatraju ovogodišnjim favoritima.
Među kandidatima su i lekar Denis Mukvege, osnivač bolnice za žrtve seksualnog nasilja u jednoj provinciji u Kongu, kao i Koalicija protiv kasetnog oružja (CMC) i nevladina organizacija Hendikep internešnal.
Neki ocenjuju da bi komitet ove godine, na 20-godišnjicu protesta na Tjenamenu, u Pekingu, mogao da "ukori" Kinu dodeljivanjem nagrade kineskim disidentima i borcima za ljudska prava.
Nobelom za književnost, koji će biti objavljen 8. oktobra, mogao bi prvi put još od 1996. da bude nagrađen neki pesnik, ocenjuje se u književnim krugovima. Pominju se Šveđanin Tomas Transtroemer, Sirijac Adonis, Južnokerajanac Ko Un.
Profesorka danske književnosti An Mari Mai otkrila je da je ona kandidovala Boba Dilana za tu nagradu smatrajući da je on jedan od vrhunskih pesnika.

Izvor: Blic